Stanislav Vinaver

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:02

Ostavi
Ostavi, ostavi makar svisnuo
Sumnje bolećive teške pokornosti
Preni se, preni se – srce stisnuo,
Tragom potonule gluhe sumornosti.
Dolaze, dolaze tamnim klepetom,
Izvori predrevni večne sanjarije,
Svet nam je, svet nam je stare igrarije
Zanesen vekovnim gluhim trepetom.
Čuješ li, vidiš li tajnih tokova
Gde se rasklapaju grdni bezdani -
Sanjaš li, slušaš li, slatkih sokova
Strahovot lekovit zanos zvezdani.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:02

Ne
Ne čujem grozd zvukova:
Tek samo dubok prizvuk,
Tek samo cvileći cik.
Ne vidim rub vidljivog:
Tek lude oči groznice,
Tek mudri zanos plaveti.
Ne slutim tok istine:
Tek samo tupi očaj,
Tek puko nadahnuće.
Ne shvatam ljudski smer:
Tek potpun poraz,
Tek likujuće slavlje.
Ne živim tajnim smislom -
Tek samo bunilom večitim,
Tek samo vedrinom večitijom.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:03

Noću prema
Mami i strepi, kobi i muti:
Sve manji doskok, oštriji luk,
Sve tiši zanos, kraći minuti -
Svetliji značaj, strasniji zvuk.
Oko u oko, snovi u snove,
Prolom u prolom, slutnje u slut -
Uklinje, zgraža, priziva, zove:
Krivinama je svet obasut.
Ustuka nema, ni druge tajne,
Večna je duše za dušu glad -
Za poraz čula, za sne beskrajne
Jedan je zastoj, jedan je pad.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:03

Natpis
Nad liticama, nad klancima
Duhovi kruže
Njih se ne tiču prolazni zanosi.
Oni bdiju da mutnoća ne napusti svet
Da se reke ne rasane u glomaznim tokovima
I da oblaci ne odbegnu u staro izdajstvo.
Jer strašno bi bilo (vele)
Kao nekad, u početku vekova,
Da se rasani i razgali -
Da se nebeski svod oslobodi ukrasa,
Da tice zalupaju prozračnim krilima
o vedrinu
Da plava zvonkost zažubori otrovno
I jeziva jasnost nastane.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:03

Molitva vodi podzemnoj
Tajnom velikog strujanja
Misli, plaho šapatljiva,
Grehom nesvesna brujanja
Vodo, večno podatljiva.
Vučen sam, mamljen, zaluđen,
Ponoru gorkih ćutanja,
Od sveta svetom otuđen
Za beslovesna lutanja.
Za krepke zvonke omame
Paperja trepet stidljiva,
U srži tvoje pomame
Zri pare slast nevidljiva:
Za san sveopšteg druženja,
Gde slutim plamne jekove,
Kad vlast večnoga kruženja
Obuzme tamne vekove.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:04

Mi se čudno razumemo
Mi se čudno razumemo
k’o dva bola, k’o dva vala
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.
O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.
I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k’o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:04

Likovanje tajno
U žubornim kruženjima
U trajanja vedrom otklonu,
Kad zagoni i nagoni,
Beskrajnih harmonija traže
Prastari sklop
U mislima koje obuhvataju kružja,
U jezama koje se zatežu u čvor,
U najvećem i najmanjem,
U stvarnom i prividnom,
Treperi tvar.
Dok se jedno s drugim vezuje i spreže,
Dok se jedno od drugoga izdvaja i zgraža,
Svaki po svome, svaki izvan svog,
U slasti kalupa, u vlasti raspada:
Zanos je srž.
Sve mi možete oteti,
Sve preobraziti,
Prečeznuti čežnju,
Slutnju preslutiti,
Smisao presmisliti,
Al’ neodstupno i neiskazno,
Dok bude ičega, ikoga i igde:
Nešto će drevno u nama
Da likuje tajno.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:04

Katedrala
Na malenim kolicima
Vukao sam teški kamen
Sa planine u dolinu.
Bezbrojni su tamni ljudi
Vukli kamen što će crkva
Da postane raspevana.
U sred svoga gluha posla
Zastajahu očajnici
Moljahu se svome svecu.
Grehovi se nakupili
Mutnim rojem prekobrojem
I ko gavran srce kljuju.
Grehovi su preogromni
Rad kojih su ostavili
Svoga doma toplo gnezdo.
Pristignu ih na prepade
Puni mraka besovskoga
I iskonskih čudovišta.
Svaki sebi strašan dođe
I kukavan nepočinstvom
Nepristupan spaseniju.
Grehove će otkajati
Vernim hodom smernom strepnjom
Blagom mišlju krotkim činom.
Ne znam mesto te planine
Ne znam pada te doline
Ne znam doba te starine.
Ne znam ime hrama onog
Niti sveca kom se diže
Niti roda koji zida.
Teglio sam celom dušom
- Za molitvu oproštajnu
Nije bilo više snage.
I opet će pokolenja
Crkvi stvarat zvučni blesak
Za boravak anđelima.
I drugi će neki govor
Da zazvoni na usnama
Da procveta u srcima.
I molitve drugačije
Raščiniće tamu sveta
Uzrujnijim romorenjem.
Sam samotan i bez druga
Ja ću večno vući kamen
Za sve nove bogomolje.
Za svetlije i jasnije
Blistavije i strasnije
Žubornije i glasnije.
Gde god grehom strepnja cvili
Gde očajna sumnja mili
Gde se miso sebe boji:
- Dok ne bude pretvorena
Cela zemlja od kamena
U molitvu od plamena.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:05

Ja nemam mira
Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet citav grlim.
Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omcu driješi, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Nece me živa, ne smatra me svojim.
Bez vida vidim, nijem ,glas gubim:
Umrijeti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mrije nit mi se živi,
Smijem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:05

Grad nad morem
Treba ti slom i pristrasni trepeti,
I žetva čežnje i slast odluke,
I prebol krvi, i spas poruke.
Treba ti smrti zanosa gorka,
Beskrilne sumnje prkosa slepa,
Treba ti jeze žuboran zastoj.
Pa kad se ognja svud razbukti žar,
Kada se bure svud razjari val,
Treba ti neki nov Smaragdni grad!
Da jasno, slavno, vedro, kristalno
Pozdraviš boja divnu rešenost,
Crteža zlatnog večnu dozrelost.
_______________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Stanislav Vinaver

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 17:05

Dragoš iz Lipolista
Dragoš iz Lipolista
U pocepanom gunju
Sa starom puškom berdankom
Čuvao je kao i ostali
Iz trećega poziva
Neku ćupriju iza fronta.
Kada zatutnji voz
On bi se isprsio i salutirao
I ni jedan mišić ne bi zatreperio
Na staračkom licu.
On je pričao gotovo ceo dan
O prošlim ratovima
Kada je bio mlad
I tukao se u prvoj liniji
Ti ratovi bili su teži
I lepši.
Znao je Dragoš da to ne pomaže.
Ali mu je bilo milo.
A razdirala ga je želja
Da nekako prodre u prvi poziv
― Kao stari svat na svadbu ―
Gde su njegova dva sina
Milutin i Mutimir,
― Makar koliko za jedan boj.
― Makar koliko za jedan juriš.
Najzad se završilo čuvanje ćuprije
Male, nesačuvane ćuprije.
Od teškog napora pri povlačenju
On je zaglavio u bolnici na Vidu
Ako je i ostao živ kroz Albaniju
To je samo o nadi da vidi sinove.
On je sinove video
Pod maslinama na Krfu
I siti su se izrazgovarali
I alalili.
. . . Na vojničkom groblju na Vidu
Bez obzira na jedinicu i poziv
Udruženi su svi naši borci.
I Dragoš iz Lipolista, sa njima,
― Stari i iskusni trećepozivac ―
Ne čuva više običnu ćupriju
Zbog koje je bilo nezgodnih reči
I svakojakih šala ―
Nego čitavo jedno ostrvo.
_______________________________


Слика
Слика