Najlepši citati

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 21 Дец 2013, 10:54

"...Erik je pjevao pun svecane ozbiljnosti.Podrzavao je Sovjetski rezim jednako slijepo kao sto je nekada Naciste podrzavao.Karla je s pocetka bila zbunjena i bijesna zbog toga , u medjuvremenu je spoznala da takvom stavu prethodi logicno i tuzno objasnjenje.Erik je pripadao ljudima koji su se toliko plasili zivota da su prednost u istom davali autoritarnom rezimu. Takvi su trebali nekog da im kaze sta da rade i kako da misle.To su glupi i opasni ljudi kojih ima jezivo mnogo..."


Ken Folet / Zima covjecanstva
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 25 Дец 2013, 22:22

" Magarac je kaskao , a Kosta je gledao u nebo i pjevusio neku narodnu pjesmu , dok mu je glava poigravala pokrivena vojnickom sapkom. Gledao je kako se na jednoj strani uspinje veliki Mjesec , a na drugoj nestaje veliko Sunce. Najednom , magarac stade , a Kosta u padu jedva doskoci na prasnjav put. Pogledao je ispod nogu i ugledao zmiju. Sarena i opasna , ona je isplazila jezik. Magarac nije spustao pogled , samo je blago pomjerio usi gore-dole i kao da je citao Kostine misli, znao je da treba nepomicno sacekati da zmija nestane u kamenjaru. Sarka se nije micala , a Kosta iz sedla izvuce pusku , napuni cijev metkom i nanisani. Polako povuce okidac, ali najednom zastade. Jednom davno djed mu je rekao :
-Ne treba dirati zmije !
-Kako ne treba ? - cudio se mladi Kosta.
-Lijepo , one su nas navele na grijeh , ali kada je trebalo da napustimo raj , posle su zajedno sa nama !
-Pa sta , treba cekati da me ujede i da umrem u mukama od otrova ?
-Sto bi ona tebe ujela ako je ne diras ?!
Tako je bilo i sada. Ostao je nisaneci , dok je zmija odmicala prasnjavim putem i nestala iza prvog grma. "

Emir Kusturica / Sto jada
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Апр 2014, 10:28

Ova žena je ćudljiva, vječiti april, vesela je pa tmurna, pričljiva pa malorjeka, svakog jutra ustaje i na lijevu i na desnu nogu pa je ne određuje dan već trenutak, slučajno je ovdje, kivna kad se sjeti da je mogla biti na drugom mjestu, razdragana kad pomisli da će biti. Obična je samo kad zaboravi.

Meša Selimović, Magla i mjesečina
Слика

Корисников грб
Mannja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 25 Мај 2015, 12:06
Место: Klopka

Порукаод Mannja » 25 Мај 2015, 13:02

Martin Cunningham je, prvi, uvukao svoju cilindrom prekrivenu glavu u škripavu kočiju i, spretno ušavši, sjeo. Gospodin Power je ušao za njim pažljivo sagnuvši svoju visinu.
– Uđi Simone.
– Ja ću poslije vas – rekao je gospodin Bloom.
– Gospodin Dedalus je brzo ustaknuo šešir na glavu i ušao, govoreći:
– Da, da.
– Jesmo li sada svi tu? – upitao je martin Cunningham. – Dođite Bloome.

Uliks - Džems Džojs
Ništa,u bespitajućim bojama

Корисников грб
Mannja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 25 Мај 2015, 12:06
Место: Klopka

Порукаод Mannja » 25 Мај 2015, 13:08

"Mozak je jedan od pojmova koji postoje u umu. Ljudi uopšte ne znaju šta je um, umesto toga izučavaju čas mozak, čas psihu, čas Frojdova ljubavna pisma Ajnštajnu. A naučnici najozbiljnije misle da um nastaje zbog toga što se u mozgu odvijaju hemijski i električni procesi. To ti je isto kao kada bismo televizor smatrali uzrokom nemog filma koji se na njemu prikazuje."

Viktor Peljevin "Sveta knjiga vukodlaka"
Ništa,u bespitajućim bojama

Корисников грб
Mannja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 25 Мај 2015, 12:06
Место: Klopka

Порукаод Mannja » 25 Мај 2015, 13:12

- A šta je onda književnost?
- Pa, na primer, Marsel Prust. Ili Džems Džojs.
- Džojs? - upita on primičući se. - Onaj što je napisao Uliksa? Probao sam da čitam. Dosadno. Ako ćemo pravo, uopšte ne shvatam zašto su potrebne takve knjige.
- Kako to misliš?
- Pa tog Uliksa niko ne čita. Tri čoveka su ga pročitala i onda celog života od tog žive - pišu članke, idu na konferencije. A niko drugi to nije savladao.
- Znaš šta - rekoh, bacajući Vukodlake na pod. - Vrednost knjige ne odredjuje to koliko će ljudi da je pročita. Genijalnost Mona Lize ne zavisi od toga koliko posetilaca prodje pored nje tokom godine. Najveće knjige imaju malo čitalaca, zato što njihovo čitanje zahteva napor. Ali upravo zbog tog napora radja se estetski efekat. Književni fast-fud nikad ti neće podariti nešto slično.
- Jednom sam te već zamolio, govori jednostavnije...
- Sasvim jednostavno mogu da kažem ovako. Zamisli, recimo, da si kamiondžija. Knjige koje čitaš su kao saputnici koje primaš u kabinu. Ako primaš kulturne i umne ljude - i ti ćeš uz njih postati pametniji. Ako budeš vozio budale - i sam ćeš postati budala. Zadovoljavati se detektivskim romanima - to je... to je kao voziti polupismenu prostitutku radi felacija.

Viktor Peljevin - Sveta knjiga vukodlaka
Ništa,u bespitajućim bojama

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Re: Najlepši citati

Порукаод Shushu » 12 Јан 2017, 22:34

Ali od vrednosti za mene beshe samo ono shto sam mogao upotrebiti. Za jelo i za podmirivanje svojih potreba imao sam koliko sam hteo, shta me se drugo ticalo.Da sam klao vishe no shto sam mogao pojesti, jeo bi ga moj pas ili bi ga pojeli crvi.Da sam sejao vishe zita no shto bih mogao pojesti, ukvarilo bi se. Drvece koje sam posekao trulelo je na zemlji ; mogao sam ga upotrebljavati samo za gorivo i to samo da zgotovim jelo.

Jednom reci , priroda i iskustvo pokazivali su mi , kada sam pravilno sudio , da sve dobre stvari ovoga sveta vrede za nas toliko koliko su nam od koristi ; i sve shto nagomilamo da damo drugima , sluzi nam na uzivanje ukoliko ga mozemo upotrebiti ; ne vishe ...


Danijel Defo / Robinson Kruso
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Mustra » 22 Феб 2017, 19:45

– Vidi kako se grad zaokružio na svojoj reci – rekao je Frenki. – Svio se oko nje, da je to milina. A Beograd se popeo na Vršku čuku, pobegao od Save i Dunava, moraš preduzeti ekspediciju da dopreš do reka.– Je lʹ  ti nedostaje, onako, u tragu makar? – upita ga Danilo.
– Beograd? Ni u ludilu. Kad bih mogao... ne znam, kad bih mogao samo za hleb da zaradim, ostao bih večno, čini mi se...

Marija Jovanovic - Idi vreme je.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Mustra » 09 Апр 2017, 07:05

iz Zimskog dnevnika Srđana Valjarevića

U 18.15 sve slike su tu. Slike su tu stalno. Kako kaže Džon Kejdž: „muzika je stalna, samo je slušanje povremeno.“ Sve je tu. Čovek nije stalan. Imam strahove, kida me sujeta, treba mi mlake vode za umivanje. Iz zgrade u Ulici Karla Lukača izlaze na vetar jedan čovek i jedno dete i drže se za ruke. Moje je da ćutim, da slušam i da gledam.
U 20.45 jedna devojka ubacuje pisma u poštansko sanduče. Prešla je ulicu pre toga i u hodu vadila pisma iz džepa. Nekome šalje malo od svog života. Nešto iz svoje priče šalje nekoj drugoj priči. To je ova slika: jedan život je jedna pesma kroz jednu priču je jedna slika.
U 13.45 u Kosovskoj ulici tri devojčice pred kišobranom. Vraćaju se iz škole i guraju se veselo jedna uz drugu. Kiša im pada na noge ali ne i na glave i hodaju zbijene pod kišobranom. Vesela slika. Devojčice se smeju. Sve ono što ih ne zanima nije pod tim kišobranom ovog trenutka. Ono je izvan toga i kisne.
U 11.30 u Dojranskoj ulici jedna devojka maže usta karminom. U jednoj ruci drži malo ogledalo, u drugoj karmin kojim prelazi preko usana. Gleda u svoje usne na ogledalu. Kako stvarno izgledaju te usne to nikada neće videti. Može ih videti samo na ogledalu i tu ne može videti kako one drugome izgledaju. Ista je stvar i sa očima. Ista je stvar i sa ušima, sa kosom. Ista je stvar sa svetom: kako mi stvarno izgledamo?
Tačno u 22.00 jedan momak se u kafiću „Mocart“ žali što dugo čeka na kafu. Žali se glasno. Uostalom, čemu žaliti se šaputanjem, to bi onda bilo kao jecanje. Ovako, bolje je ridati nego jecati. Kad već nema te kafe.
Knjige, na primer, nisu nešto što pripada književnosti, književnost je kao neki špajz, a sve ono što je u špajzu ne pripada špajzu, nego je pravljeno za nešto drugo; tako da knjige ne pripadaju književnosti, nego životu.
Evo, 22 je i 15 minuta, javljam se sa zemlje, nazirem okom jednu situaciju, vrlo uobičajenu, ide automobil Ulicom Vojislava Ilića, pijan sam kao Zemljanin, i ne znam da li da poverujem da je budućnost ove planete u humoru.
To je život. Znam da mi sutra neće biti mnogo bolje nego što mi je danas, ali to znam svakog dana. Od toga nemam ništa. Nisam onaj koji bih hteo da budem. Nema onog koji bih hteo da budem. Juče mi je bilo loše, nema šanse da će mi sutra biti bolje, samo mi je danas odlično, zapamti to.
Imam recept, slušaj: sada, odmah, idi na reku, i samo malo hodaj uz nju, uzvodno ili nizvodno, svejedno, samo hodaj pored reke, daj malo da ona ponese ono čega ti je više nego što ti treba. Reka i onako može da nosi ono što ne može da proguta.
Lekcija: život je prevara. Lekcija: smrt nije bitna. Lekcija: mrav je kralj. U međuvremenu sneg. U međuvremenu i kiša, ali bilo je i sunca. Video sam. Samo da pohvataš. U međuvremenu i život. Video sam.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Mustra » 19 Апр 2017, 10:11

Otkad ga znam, maj je započinjao Prvim Majem…
Ćale nam je davao uzbunu oko sedam, već obrijan i spreman, u izviksanim sandal-cipelama, sa zlatnom „doxom“ na ruci i sa upasanom buškastom atletskom majicom.
Košulju, belu ili u najgorem slučaju svetlo plavu, oblačio je tek pred polazak, ne rizikujući da je zaprlja u samom ćošku podruma, gde se zavlačio da natoči balon iz onog poslednjeg, naročitog bureta, iz kog se točilo samo za svečare i dečije rođendane, i tako, na neki od krupnijih Državnih Svetaca…
-Ako uhvatimo autobus u pola osam, stižemo na početak Parade…
Ne, nismo imali ni automobil ni televizor. Moj stari je svoju treću, najbolju deceniju života, ispucao na najgore moguće godine, na „one“ između hiljadu devetsto četrdesete i hiljadu devetsto pedesete, i dosledno je sprovodio svoju teoriju da „nikom ne treba baš suviše upadati u oči“…
-Skloni se od vrata. Drži se za štanglu. Ne turaj ruku kroz prozor…
Istrčavali smo iz busa na uglu Rusinske, i finiširali zapuštenom Turgenjevom ulicom, i mama je čuvajići štikle skakutala sa cigle na ciglu, ali je i kroz tu igru školice, balansirajući cegerom sa kiflicama, uspevala da mi još jednom ispriša priču o tipu sa bradicom i okruglim cvikerima, koji je slačući na hartiju tepajuće slovenske reči, lepljive kao gutljaji slatkog vina, zaradio da se i jedna uličica pod kestenima u tamo nekom dalekom Novom Sadu, na Dunavu, nazove njegovim prezimenom…
Pa dobro, gde ste vi?
Tito, Kardelj i Ranković su izgleda znali neku prečicu, jer su na Paradu uvek stizali pre nas. Čika-Laza bi prihvatao balon od ćaleta, tetka-Hajnalka se cmakala sa mojom majkom, a ja sam opčinjeno gledao u televizor „Tesla“, (koji se otvarao kao ormarić), i u pitomce vojne akademije od čijeg se odlučnog strojevog koraka drmala vaza sa đurđevkom na pomenutom TV prijemniku domaće proizvodnje…
Ali…
Ne kukam to ja za Praznikom Rada. A nemam ni pravo. Nisam se baš naradio u svom veku, a sem toga, čitav život sam organizovao po principu jednog velikog Praznika.
Ma ne, stvarno nije to u pitanju…
Ja jednostavno žalim za Majevima. Za muzikom. I za bojama…
Žalim za okrpljenom šarom cirkusa „Adrija“ preko puta Poljoprivrednog Sajma, i za paviljonom broj dvadeset i tri u kom su se folirale prepotentne holandske krave, šarene i čiste kao na omotima mlečnih čokolada. Žalim za belim lađama sa kojih su mahali neki, žalim za prebukiranim „korzom“ posle šestog časa, za grožđicom u sladoledu od vanile, i za jednim crveno-crnim plovkom koji se ljuljuškao kao lokvanj na žućkastoj površini kanala…
Dobro, predajem se…
Jasno mi je da ne možemo nazad u svoje Majeve…
Ali nije mi jasno zašto naši klinci ne mogu napred, u neke svoje…
Meni zaista nije neophodno još jedno sretno detinjstvo, ali znam neke male bistrooke stvorove kojima zaista jeste…
Uzeo sam svoje devojčice u kola, i pošao u potragu za Majem, ali nismo naišli ni na ringišpil, ni na vatromet, ni na cirkus.
Ako…
Ošamućeni smo i bez ringišpila. Vatromet nas obraduje kad ga nema. O cirkusu da i ne govorim…
Da, devedeset i druga je. I ovo danas je, navodno, Maj…
Odavno su Tito, Kardelj i Ranković stupili u svečanu nebesku ložu. Pravi sveci su na to ustali, i pomerili se malo u stranu…
Odavno teta-Hajnalka u velikim gradonosnim oblacima (koji priprete ponekad, onamo od Čeneja, komešajući se kao jastuci prebačeni preko prozora), hladi sodu za špricere svom razmaženom mužu…
Majku naslutim u tami, s vremena na vreme, sleti mi na rame kao maleni crni leptir, šapne mi stih koji me muči, ili me pokrije mekim cicanim snomkad se uznemirim sanjajući stvarnost, ali Ćaletu teško ulazim u trag.
Pa, večito je i bio na kojekakvim službenim putovanjima…
Ipak, u vedrim noćima, kad se zagledam u nebo iz nekih sasvim drugih razloga, otkrijem po provinciji svemira neke uredno složene zvezde, setim se sivog listerskog odela na ofingeru i kutijice sa dugmadima za manžetne, i znam, tamo je negde nedavno prošao moj preplašeni, pedantni otac…
I eto…
Od one davne prvomajske parade nije ostalo bog zna šta. Još jedino pitomci vojne akademije i ja…
***


„I život ide dalje…“
Слика

Queen Mab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 14
Придружен: 30 Апр 2014, 16:12
Место: Mercutio's speech

Re: Najlepši citati

Порукаод Queen Mab » 29 Окт 2017, 13:03

Verujem da priče nemaju kraj, jer iako protagonista više nema, njihova dela i dalje utiču na one koji su ih nadživeli. Zato verujem da je Istorija okean u koji se ulivaju reke svih naših ličnih priča. Sva što je bilo pre nas pruža nam osnovu. Mi smo produžetak tih priča, kao što će oni koji dođu iza nas nastaviti naše. Povezani smo u mrežu koja se pruža kroz prostor – sva živa bića tesno su povezana, tako da se naše sudbine prepliću – ali i kroz vreme; jer tu mrežu činimo mi koji smo živi danas, ali i oni koji su živeli juče, i oni koji će doći sutra.

Verujem da priče nemaju kraj, jer čak i kad se život završi, njegova energija pruža život drugima. Jedan leš (iz perspektive larvi) samo uvećava broj života ispod zemlje, kako bi doneli plodove iznad zemlje i hranili mnoštvo koje će, sa svoje strane, kad umre drugima podariti život. Dok je života u ovom svemiru, priča nijednog bića neće imati sopstveni kraj; samo će se preobraziti. Kad umremo, priča našeg života samo promeni žanr. Više nismo krimi roman, komedija ili epska priča. Postanemo udžbenik geografije, biologije, istorije.

Marselo Figeras, Kamčatka
I took the road less travelled by...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Mustra » 01 Феб 2018, 15:10

Kada najzad ostadoše sami, Arsen je upita koliko, u stvari, jezika govori?
- Mnogo! - odgovorila je.
- Kako ti se ne pobrkaju u glavi?
- Ko kaže da nisu?
- Na kom jeziku misliš?
- Zavisi o kome mislim.
- O meni?
- Na kozilijanskom.
- Na kom jeziku sanjaš?
- Sanjam u bojama, a ako mi neko govori u snu, posle ne mogu da se setim na kom je jeziku govorio...
- Na kom jeziku misliš na ljubav?
- Na francuskom.
- Na novac?
- Nikada ne mislim na novac.
- Na engleskom?
- Mislim na porodicu. Na psa. Na kamin. Štatijaznam!
- A o životu?
- Kako, o životu?
- O životu, uopšte?
- Na grčkom - odgovorila je.
- A na italijanskom?
- Na italijanskom nikom ništa ne verujem!
- Na kom jeziku psuješ?
- Psujem na svim jezicima! - pohvali se kao dete i izdeklamova dugačku mađarsku psovku. -
BasszamegakŁrvakibaszottŁristenaztakŁrvakibaszottdesanyadat! Naučila sam je od mađarskih Cigana u Beču! Ne znam uopšte šta znači, ali priznaj da strašno zvuči!


Zoe-Momo Kapor
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29476
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Mustra » 09 Јун 2018, 10:42

“Čuvaj se ljubavi”, rekla je mama i isisala otrov iz moje natečene noge, ispljunula dugi žuti mlaz u travu i isprala usta mlijekom.
Ljubavi i zmija.
Ljubavi, zmija i autoputa.
Ljubavi, zmija, autoputa i jezera.
Ljubavi, zmija, autoputa, jezera. I vatre.
Šišmiša.
Žica visokog napona.
Filmova strave.
“A što je s psima?” upitala sam. “I njih.” “Čega još?” Zamahnula je sjekirom. “Još?” “Da.” “Nedovoljno pečene piletine. Bakterija”, rekla je i svom snagom zabila sjekiru tako da se brezova cjepanica raskolila. Nije se bilo za šaliti sa snagom njezinih žilavih ruku. “I mišje groznice”, dodala je. “Kod nas nema mišje groznice, mama. Postoji samo tamo gore na sjeveru.” “Svega ostalog. Čuvaj se i svega ostalog”, zamolila me.

Anne Swärd - Do posljednjeg daha
Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод Viktorija Vi » 02 Дец 2018, 16:37

"Прилази она млада конобарица коју бих волео, до краја приче, негде да удомим - некоме да напуни кревет и кућу, и окућницу, него дилбери књажевски око мене, обрадују се само кад црну длаку ишчупају из увета.
- Да те удам за Милоша Црњанског?
- Не знам, фина сам и морала би` мајку питат! - одговара.
Бели Марковић телефонира.
Два телефона има.
И с оним који не ради разговара са Ивом Андрићем.
Причајуо змијском сиру, понављају - ниједан није као онај из Белог Ваљева.
Конобарица ме додирује, случајно, док празни пепељару.
- А тај Црњански, је л` му то име фирме?
- Био писац, сад држи вуновлачару, нема мајку и, што је најважније, не пије.
- Пијанци ми, вала, не требају! Зато сам оставила председника општине.
Писцу, као ни везировом слону, у касаби - није лако.
Зар мислиш да би везировом слону било лакше у Кнез Михајловој улици?"

***
"Није све обесмишљено ако верујемо да се у језику содержи оба света безграничност.
Дигао сам руке од себе сањаног, премда варљивој надежди признајем право да све нас и недобом походи.
Старост стиже кад се човек самом себи далек стане учињавати, оплићале душе која карабоју по овом свету излучује, док са смрћу склапа опрезно познанство, признајући да живот превазилази његове способности.
Грезнем по себи и тражим све оне залуд истине које су и други кудикамо бољи, пре мене узалуд тражили.
А сводећи књижевне и животне рачуне, познао сам, авај, да понад тих рачуна моја свећа и по дану гори."

Горан Лазовић, "Градови и људи"

jocki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 465
Придружен: 06 Јун 2014, 15:36
Контакт:

Re: Najlepši citati

Порукаод jocki » 02 Феб 2019, 21:58

Sreća je naklonjena odvažnima. ”
— Erazmo Roterdamski