Najlepši citati

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 03 Феб 2012, 16:19

"...Vreme je stalo. Kao kad cekas Godoa. Meseci prolaze ,to prokleto sada - ne mrda.Prekracujem ga pisanjem i crtanjem klovnova koji se oprastaju od dece ili samo skidaju sminku.Klovn uvek ima moj lik.
Kad god dobijem tvoje pismo , moj dobri kolega , osetim miris one nase nezagrejane scene i onda te noci sanjam da glumim..."


Zarko Lausevic / Godina prodje dan nikad
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 03 Феб 2012, 22:45

„Uništilo me je prokleto neshvatanje mere. Satana me je sablaznio, izbacio me izvan granica razuma i razboritosti ljudske. Prekoračio sam, prekoračio!“

Nikolaj Vasiljevič Gogolj, „Mrtve duše“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 04 Феб 2012, 10:01

"...Veceras , oseca se nepobedivim i veoma slabim, sasecen suprotnim zeljama , poput ruskog ruleta , poput hodaca na konopcu razapetog izmedju dve ostre stene.
U njegovom stomaku , grudva postaje sve teza. On misli da je to bes koji vri u njemu.Jos uvek ne zna da je to ljubav..."


Gijom Muso / Kako bih bez tebe
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 04 Феб 2012, 20:09

“To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora često da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha. Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja među tim ženama, pomešana s njima. Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.
Kažem mu da dođe, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup perfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da još čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, još pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da ću voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je oruđe svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega što mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vređa. Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono što radi u životu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalačke, divne, savršene. Imala sam mnogo sreće, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogrešivo osećanje šta treba uraditi, šta treba reći . Kaže mi da sam kurva, gadura, kaže mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono što treba reći i ono što se kaže kad se daje oduška govoru, kad se telu dopušta da istražuje i nalazi i uzima ono što želi, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti.”

Margaret Diras, “Ljubavnik”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 04 Феб 2012, 23:09

"...Najvece drvo dopire do najvisih visina i pusta najdublje korene , u tamu - cak u zlo ; ali on niti dohvata gore niti se probija dole. Animalna zudnja crpi mu snagu i razum.Tri zene ga rastrzu, i on im je zahvalan.Lize njihove krvave ocnjake.
Jedna od njih ga skropi svojim mirisom i pretvara se da se zrtvuje. Ona nudi dar vezivanja , njegovog vezivanja.
Druga ga muci. Glumi slabost tako sto se na njega oslanja kada hoda. Pretvara se da spava stavljajuci glavu na njegovo krilo ; kada joj dosade ove male torture , javno ga ponizava. Kada se ta igra zavrsi , odlazi i nastavlja da izvodi svoje trikove sa sledecom zrtvom.A on je na sve to slep. Bez obzira na sve , voli je.Sta god da ona uradi , on je zali jer je pacijent , i voli je.
Treca zena ga zadrzava u stalnom zarobljenistvu.Ali ta mi se jos najvise svidja. Ona bar ne krije svoje kandze !..."


Irvin D. Jalom / Kad je Nice plakao
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 04 Феб 2012, 23:24

„Šta, zar ne umeš više ljubiti? Dragi, od mene udaljen tako kratko, a zaboravi kako se ljubi slatko? Zašto najednom strepim u tvome zagrljaju? A pre u tvojoj reči, u pogledu, u smehu uživala sam ko u raju, poljupci ti strasni behu ko da si mene ugušiti hteo. Poljubac daj mi vreo! Poljubiću ja tebe, ako ti nećeš mene! Vaj! Tvoje usne su ledene, reč sa njih teći presta. Gde tvoja ljubav, onako snažna pre, sad nesta? Ko me je lišio nje?”

Johan Volfgang Gete, “Faust”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 04 Феб 2012, 23:57

"...Ana , moje sunce,svu ljubav koju sam nosio u sebi cuvao sam za tebe.Kada sam volio Leu bilo mi je dvadeset,nisam znao zasto je volim.Ja volim i Flur,moju zenu,ali ne kao zenu vec kao prijatelja.Sa tobom je to drugacije.Onog momenta kada sam te ugledao,znao sam zasto te volim.Moja mala Bojerin,ponosna i snazna, i puna zivota.Htio sam da te posjedujem i da ti pripadam.Htio sam tvoje sinove.Nisam sa Anatolom nista znao zapoceti.Njegovo prisustvo me prisililo da glumim jednu ulogu ciji tekst nisam razumijevao.Igrao sam oca.Sa tobom sam htio sinove zaceti. Svejsno uzivajuci u svakom momentu akta.

Okrenuo se na ledja zatvorio je oci i umornom rukom presao preko lica.Onda je ponovo poceo da prica :

U Vermontu je moje srce pjevalo.Onda je nazvala Senja i moj svijet se srusio.Isao sam kao i uvijek i pricao kao i uvijek ali je moje srce plakalo i cinilo se da je moja dusa umrla.Vratio sam se u Svajcarsku bolestan.Flur mi je nazvala ljekara, proveo sam neko vrijeme u bolnici a tamo su me ucili da spavam...A kada sam ponovo naucio spavati,zaboravio sam se nadati.

Znas li onu izreku koja se nalazi na starim Suncevim satovima ?
Vulnerat quaeque , ultima necat.Svaka minuta povrijedjuje , posljednja ubija..."

Hana Molden / Dasak srece
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 06 Феб 2012, 20:59

"Postoje samo dve ili tri priče o ljudskoj sudbini i one se stalno ponavljaju u nedogled kao da se nikada ranije nisu dogodile, slično ševama koje pevuše istih pet melodija već hiljadama godina."

Džejn Džonson, “Deseti dar”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 07 Феб 2012, 11:26

"...On je istinit i lazan , posten i neposten , stvaran i nestvaran ,bez medje i prelaza , i samo je tako cjelovit. Pa , neka ga ! Ne mogu birati ljude kakve zelim , niti u njima samo ono sto je dobro. Moram da primim ili odbijem ljude koje mi zivot salje , i ono sto je u njima , nerazdvojeno.Ii mozda bih grdno pogreijesio kada bih prihvatio samo svece ,kada bi ih bilo , jer su sigurno nepodnosljivo dosadni..."

Mesa Selimovic / Tvrdjava
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 08 Феб 2012, 19:57

“Al' kako radost i sreća ulepšavaju čoveka! Kako srce ključa ljubavlju! Čini ti se, čitavo bi svoje srce izlio u drugo srce, i hoćeš da svi budu veseli, da se svi smeju. I kako je zarazna ta radost! Koliko je nežnosti juče bilo u njenim rečima, koliko dobrote za mene u njenom srcu... Kako me je tetošila, kako mi se umiljavala, kako je hrabrila i mazila moje srce! Oh, kolike li koketnosti od sreće! A ja... Ja sam sve to smatrao za pravu istinu, ja sam mislio da ona...
Ali, bože moj, kako sam i mogao to misliti? Kako sam mogao biti tako slep kad je sve već oteo drugi, te nije moje: kad najzad i sama ta njena nežnost, njena briga, njena ljubav... da, njena ljubav za mene nije bila ništa drugo nego radost što će se uskoro sastajati sa drugim, želja da i meni nametne svoju sreću? ...“

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, “Bele noći”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 10 Феб 2012, 10:20

"...Kad ti cetrdeset zima skoli celo i nagradi rovom polje sto je sjalo,
Privlacna ti mladost -gordo ruho belo- bice jedan dronjak koji vredi malo.

I upitan tada: Sta je sa lepotom ? Kud se tvojih mladih dana blago dede ?
-U usahlom oku- ako dodas potom,to ce biti stid i reci sto ne vrede.

Iz lepote tvoje izdanak da viri.
Tad bi mogo reci :
-Ovo dete sada pravda moju starost i moj racun miri.-

Jer tvoja lepota i u njemu vlada.
To bi bilo ,biti obnovljen a star,
jadan
i gledati svoju toplu krv a hladan..."



Vilijem Sekspir / Definicije ljubavi
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 10 Феб 2012, 22:38

“Baš kao da htede da odgonetne nešto što se krilo na tom licu i što ga je maločas porazilo. Maločašnji utisak ga skoro ne ostavljaše, i sad se žurio kao da bi hteo da nešto ponovo proveri. To lice, neobično po svojoj lepoti i još po nečem, sad ga još jače porazi. Baš kao da neka bezgranična radost i prezir, skoro mržnja, behu na tom licu, a u isti mah i nešto poverljivo, nešto neobično prostosrdačno. Te dve protivnosti bezmalo izazivahu čak neko saosećanje pri pogledu na te crte. Ta blistava lepota bila je čak nepodnošljiva, lepota bledog lica, skoro upalih obraza i zažarenih očiju, čudna lepota!
Knez ju je gledao možda jedan trenutak, zatim se najednom trže, osvrnu se oko sebe, brzo primače sliku usnama, pa je poljubi. Kad odmah posle toga uđe u salon, lice mu je bilo sasvim mirno.”

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, ”Idiot”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 11 Феб 2012, 18:22

"...Huvensio stupi u sobu , sede na ivicu lepog ,mekanog , sirokog bracnog kreveta i pomilova je po kosi.Onda opet ustade i upita je:

-Lica, ko zapoveda u ovoj kuci ?-
-Ti ,Venco- odgovori mu ona kroz smeh i uvuce se u jastuke.-Ti ! -
-A kada ja nisam kod kuce , onda ti ,Lica ! -

...Ovaj dan kao da je donosio za Luizu sve nova i nova iskustva.Jer dva sata kasnije dosla je do onog novog saznanja ,za nju novog, da se pitanje ,cesto nepotpuno rascisceno , ko u braku ili kuci treba da zapoveda , a ko da slusa , uopste ne raspravlja u postelji u kojoj leze muskarac i zena jedno pored drugog i da se nece nikada raspravljati , sve dok se zakoni prirode ne izmene po nekom visem naredjenju. Jer na tom mestu moze se samo tako postici rezultat koji zadovoljava , ako muskarac naredjuje i ako se zena povinuje tom naredjenju s voljom i ispunjena ocekivanjem. Moze se biti siguran da ako u braku komanduje zena , to dolazi samo s toga sto muskarcu nedostaje sposobnost da u postelji zapoveda tako snaznim glasom , da zeni prosto ne preostaje nista drugo nego da slusa i da prizna da je ona potcinjena i pobedjena..."


Bruno Traven / Ukrocavanje tigra
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 12 Феб 2012, 23:08

„Сaдa, кaд сe сeћaм прoшлoсти, вeћ вишe нe мoгу рeћи дa je oнa билa лeпoтицa, кaкo ми сe тaдa чинилo. Мoжe бити дa чaк ниje билa нимaлo лeпa. Висoкa, тaнкa, aли виткa и снaжнa, oнa je скoрo изнeнaђивaлa нeпрaвилнoшћу свojих цртa. Oчи нeкaкo кoсe, кao у Kaлмикa, лицe блeдo, кoштуњaвo и мршaвo; aли je нa њeму билo нeштo штo пoбeђуje и привлaчи! У вaтрeнoм пoглeду њeних мрких oчиjу читaлa сe нeкa мoћ; oнa цeлa изглe¬дaлa je »кao пoбeдницa и кao дa пoбeђуje«. чинилa сe oхoлa, a пoнeкaд и смeлa, дрскa; нe знaм дa ли je умeлa дa будe дoбрa, aли знaм дa je тo силнo жeлeлa и дa сe мучилa дa сeбe примoрa нa мaлo дoбрoтe. У тoj нaрaви, свaкaкo, билo je лeпих нaгoнa, дивних тeжњи и сaсвим истинских пoдузeтнoсти; aли свe у њoj кao дa je вeчитo трaжилo свojу рaвнoтeжу и ниje je нaлaзилo, свe je билo у хaoсу, у узбуркaнoсти, у нeспoкojству. Мoждa je oнa стaвљaлa сeби сувишe стрoгe зaхтeвe, a никaдa ниje нaлaзилa дoстa снaгe дa тe зaхтeвe зaдoвoљи.“

Фјодор Михајлович Достојевски, „Зли дуси“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 13 Феб 2012, 16:36

"...Obicno misle da su najdosledniji konzervativci starci , a da su novatori mladi ljudi. To nije sasvim tacno.Najdosledniji konzervativci su mladi ljudi. Mladi ljudi koji zele da zive , ali koji ne misle i koji nemaju vremena da pomisle kako treba ziveti i koji zato uzimaju za uzor onaj zivot koji je prosao.Tako se desilo i s Jevgenijem. Posto se nastanio na selu , njegov san i ideal bili su da uskrsne onaj nacin zivota koji je bio ne za oceva zivota - otac je bio los domacin - vec za dedina zivota..."


Lav Nikolajevic Tolstoj / Djavo
Ljubav radja ljubav / Tolstoj