Najlepši citati

[Shushu]

"...Na zemlji nema mesta gde nas smrt nece pronaci - ma koliko okretali glavu u svim pravcima , kao na opasnom i nezahvalnom tlu...Kada bi i bilo nacina da se sklonimo od udara smrti , ja od njega ne bih ustuknuo...Ali ludost je misliti da mozemo pobeci....
Ljudi dolaze i prolaze , koracaju i plesu, a nikad ni reci o smrti. Sve je lepo i dobro. Ipak ,kad smrt dodje - njima , njihovim zenama,deci ,prijateljima - uhvati ih nesmotrene i nespremne , i tada ih preplave bure strasti ,placa ,besa i ocajanje !...
Za pocetak ,da bismo lisili smrt te najvece prednosti , zuzmimo potpuno drukciji stav od uobicajenog ; lisimo je snage , pohodimo je , naviknimo se na nju ; nemajmo na umu nista osim smrti... Mi ne znamo gde nas smrt ceka - sacekajmo je onda svugde. razmisljati o smrti znaci razmisljati o slobodi. Covek koji je naucio da umre oducio se od robovanja..."

Mihael De Montenj / Eseji

[Čičikov]

“Šta su naši doživljaji? Mnogo više ono što u njih postavljamo, nego ono što u njima leži! Ili, to mora čak značiti po sebi, da u njima ništa ne leži?! Doživljavanje jeste izmišljanje...“

Fridrih Niče, „Doživljaji“

[Shushu]

"...To je bio za mene ,dan koji nije vrijedan pomena , jer je silne promjene u meni proizveo.Ali toga ima u svakom zivotu.Covjek zamisli , jedan poseban dan bi bio izbrisan , i razmislja onda, kako bi mu drugacije zivot protekao. Ti ,koji ovo citas , zastani za tren i razmisli o dugackom lancu od zlata i celika , od trnja i cvijeca , koji te nikada ne bi vezali , da nije u jednom danu koji nije vrijedan pomena , prva karika iskovana..."

Carls Dikens / Veliko ocekivanje

[Čičikov]

„Na Svetu uvijek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred neke pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj. Samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista ruka, ruka koja je stvorila po jednu dušu blizanku za svaku osobu i koja je u njima probudila ljubav bez koje ni jedan san ljudske rase ne bi imao smisla!“

Paolo Koeljo, “Alhemičar”

[Shushu]

"...Svaka ljubavna prica pocinje sa prvobitnom eksplozijom -kako bi inace neka nova stvarnost nastala .Da li ce jedna ljubavna prica zavrsiti srecno ili nesrecno,je pitanje tajminga. Cesto uhvatimo pravo vrijeme sa pogresnim covjekom.Ili pravog covjeka u pogresno vrijeme .Pravo-pravo kazu,stvara srecnim.Ali sreca je isto tako i pitanje vremena .Kada je jedna ljubavna prica srecna ?..."

Hanna Molden / Uvod u pricu "Dasak srece "

[Čičikov]

“Kad bolje razmislim, koliko god da nam zvezde nisu naklonjene moramo znati da su to samo zvezde i da se pre ili kasnije moraju ugasiti. Dakle, zvezde se gase, ali svemir ostaje. On je beskonačan, nema kraja. Zar nam to ne govori da su naše mogućnosti beskonačne, neograničene, baš kao vasiona?”

Slaviša Pavlović, “Zavet”

[Shushu]

Proljece...prosijaku srce u sesir stavlja.

Ljeto...tresnje i poljupci tvrde sredine.

Jesen...izvjetri sesir , gologlava su polja.

Zima...stare slike u vatru,ledja ostaju hladna...


Doris Runge / Godisnja doba

[Čičikov]

“Jesam li dakle ovde da bih se zabluđivao o zabludi jedne zablude, ja koji sam samom sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i završiti na ovom čunu, zaboravljenom usred antipoda, da bih saznao da nema šta da se izgubi? No zar tom spoznajom neću dobiti sve, jer postajem jedina misleća tačka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu?”

Umberto Eko, “Ostrvo dana pređašnjeg”

[Shushu]

"...Ne pravi tuzno lice ni u jednom cinu.Ljutito da , ali tuzno ne. Ljudi koji u sebi dugo nose nesrecu i navikli su na nju , samo zvizducu i cesto se prepustaju svojim mislima.Tako i ti , za vreme razgovora na sceni cesto budi zamisljena. Shvatas ?
Naravno , shvatas , ti si pametna. Jesam li ti u pismu cestitao Novu godinu ? Zar je moguce da nisam ? Ljubim ti obe rucice , svih deset prstiju , ljubim te u celo i zelim ti i srece , i mira , i malo vise ljubavi , koja bi potrajala malo duze , jedno petnaest godina. Sta ti mislis , moze li biti takve ljubavi ?..."


Anton Pavlovic Cehov / Olgi Leonardovnoj Kniper

[Shushu]

"...Jednostavnost ,strpljivost i izvesna pomirenost ove retke zene neobicno je delovala na moju dusu.Prijemcivo i blisko.Razumevala sam da jednostavnost njenog postupanja proistice iz vise spoznaje zivota , usuda i covekove paradoksalne moci koja proistice iz prividne nemoci i nejakosti , tihe strpljivosti i podnosenja. Uprkos nesrecnom djetinjstvu i ranoj mladosti Ruza nije potonula u beznadje i malodusnost.Kakve god bile okolnosti , ona je znala da je zivot pun skrivenih lepota , koje se otkrivaju samo strpljivom i blagodarnom oku. Zato se nije ni zalila na zivot , vec se uskladjivala sa njim , blagodareci na svakoj sitnici kojom bi je obradovao..."


Nevenka Milicic / Pred licem zla

[Čičikov]

"...pa ko si ti, na kraju?
-Ja sam deo one sile, što večito želi zlo a večito vrši dobročinstva."

Johan Volfgang Gete, “Faust”

[Shushu]

[Čičikov]

“Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.”

Ivo Andrić, “Ex ponto”

[Shushu]

" Mi smo kao orah.Moramo biti slomljeni da bi nas upoznali..."

" Vidi evo paradoksa: duboko i visoko blize su jedno drugom no sredina oboma "

Halil Dzubran / Pesak i pena

[Čičikov]

"Sa svačim se čovek rastaje pa je i nama vreme došlo. Mi smo se našli kao dva prognanika, zatočeni i zavejani među ovim groznim narodom. Ovde smo odavno postali prijatelji i bićemo to uvek ako se ikad opet nađemo na nekom boljem mestu.”

Ivo Andrić, “Travnička hronika”