Najlepši citati

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29702
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јан 2012, 10:08

I, i zar je zbilja moguće biti nesrećan? O, šta su moji jadi i moje nevolje, ako sam sposoban da budem srećan? Verujte, ja ne razumem kako je moguće da neko prolazi pored drveta i da se ne oseti srećnim što ga vidi? Da razgovara sa čovekom i da ne bude srećan sto ga voli? O, ja samo ne umem da iskažem... ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najvećoj meri zabludeli čovek mora uvideti kako je lep ovaj svet. Pogledajte dete, pogledajte zoru Božju, pogledajte travku kako raste; pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas...


Dostojevski, "Idiot"
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 20 Јан 2012, 21:06

"...U sest sati strazar mi ponovo donese lekove.
Dok ih uzimam , prolecu mi likovi moje porodice ,majke,deteta , supruge ,brace i sestara...Kazu da coveka odrzavaju na ovom svetu vera,nada i ljubav ,
a da je ljubav jaca i neophodnija nego nada.

Hrabrim sebe : Izdrzacu !..."


Veljko Kojovic / Krvava kosulja sarajevska
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 21 Јан 2012, 20:49

“Čovek zaljubljen u devojku može biti zaveden, ali ako je zaljuljen u udatu ženu onda je to veličanstven i jedinstven osećaj.“

Lav Nikolajevič Tolstoj, „Ana Karenjina“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 21 Јан 2012, 22:22

"...Tvoja duznost je postojanje.Ne da budes neko , niti da budes niko , jer se za to kaci pohlepa i ambicija. Nemoj biti ovaj ili onaj , jer tako postajes uslovljen , treba samo da postojis i to je sve...."

Antoni de Melo / Damari
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 21 Јан 2012, 22:27

"Imao sam četrnaest prvih ljubavi.
Moja prva ljubav bila je jedna učiteljica. Sada je već baka.
Moja druga prva ljubav danas je jedna veoma debela gospođa, koja me se sigurno i ne seća.
Moja treća prva ljubav nije me primećivala.
Moja četvrta prva ljubav bila je jedna od prvih žena u životu koje nisam imao. O petoj, šestoj, sedmoj, osmoj, devetoj i desetoj prvoj ljubavi ne vredi ni govoriti! Bile su tako slične ostalima da mi se već mešaju u glavi.
No, najčešći oblik prve ljubavi za svakoga je ljubav prema samom sebi. Čovek zaljubljen u samog sebe ima najviše izgleda da bude srećan. Ipak, nisam bio sasvim iskren: jedna od mojih prvih poslednjih ljubavi svakako je književnost. To je vrlo zgodna partnerka i ostaje uz vas i onda kad vas svi napuste. Zahvaljujući toj srećnoj vezi vi i čitate ove redove o prvoj ljubavi."

David Albahari, ”Mrak”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 21 Јан 2012, 22:51

"...Hteo sam da joj kazem da postoji formula jednostavnosti koja glasi : Ljubav dobija onaj ko je daje. Niko ,naime , nije ostao bez ljubavi ,niko od onih ko nije oklevao da je da..Ali zato oni koji samo traze , i to sam hteo da joj kazem , oni nista ne dobijaju..."

David Albahari / Opis smrti
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 21 Јан 2012, 22:58

''Stepski vuk je, dakle, imao dve prirode, čovečju i vučju, takva mu je bila sudbina, i može biti da ovako nešto nije ništa naročito ni retko. Nailazilo se već na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo šta pseće, lisičje, riblje ili zmijsko, ne osećajući zbog toga naročitih teškoća. Kod tih ljudi, eto, čovek i lisica ili čovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseći jedno drugom bol, čak i pomažući jedno drugom, i kod mnogih ljudi koji su doterali daleko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam čovek. To je svima poznato. Ali kod Harija je bilo drukčije, u njemu čovek i vuk nisu išli uporedo, još manje su pomagali jedan drugom, već su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu, i jedan je živeo samo da bi onom drugom naneo bol, a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj duši mrze kao smrtni neprijatelji, onda je to opak život. Eto, svako ima svoj udes, i ničiji nije lak.''

Herman Hese, “Stepski vuk”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 22 Јан 2012, 12:14

“Ime mi je Ahmet Nurudin – „ Svjetlo vjere“. Dali su mi to ime i uzeo sam ponuđeno sa ponosom. Četrdeset mi je godina, ružno doba, čovjek je još mlad pa ima želja, a već je star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više, pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.”

Meša Selimović, “Derviš i smrt”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 22 Јан 2012, 22:43

”Знате ли чиме људи крче себи пут? Бљеском генија или умешном поквареношћу. У људске масе треба улетати као топовско ђуле, или се увући као куга. Поштењем се ништа не постиже. Људи се покоравају снажном генију, мрзе га, клеветају га, јер он узима за себе; али ако истраје, покоравају му се, једном речју, обожавају га клечећи пред њим, кад нису могли да га окаљају. Поквареност је општа појава, таленти су изузеци. Зато је поквареност оружје осредњих способности којих има у изобиљу и на које свуда наилазимо.”

Оноре де Балзак, “Чича Горио“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 23 Јан 2012, 15:48

"... A znas li da su nam romanticari upropastili veci deo zivota...Oni su nam u nasledje ostavili : Jake Strasti , Vernost ,Ljubomoru ,Osvetu ,Mac , Krv...Sve sam to isprobavao kroz decenije svoga zivota , pa ostavljali u nasledje onima koji ce to bolje od nas da izvedu...A bili smo i ostali budale , kakvi smo bili i ostali...Ali moja osveta ce biti - kakve nece biti...Lepa igra recima..."


Dusko Trifunovic / Andjel do Andjela
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 23 Јан 2012, 16:14

“...sedim u ovom tužnom gradiću, i umesto da smišljam prestojeći korak, živim pod uticajem prošlih osećanja, pod uticajem svežih uspomena, pod uticajem svega onog vihora koji me je onda uvukao bio u onaj kovitlac da me posle opet izbaci. Ponekad mi se čini da se još uvek okrećem u tome vihoru, i da će svakog trenutka opet naleteti ona bura, zahvatiti i mene svojim krilom, i da ću opet ispasti iz reda i osećanja mere, i vrteti se, vrteti , vrteti...
Uostalom ja ću se možda nekako i zaustaviti da se vrtim, ako položim sebi, koliko je to moguće, tačan račun o svemu što se dogodilo za ovo mesec dana. I čudim se sam sebi: baš kao da se bojim da ozbiljnom knjigom ili kakvim bilo ozbiljnim poslom razrušim mutni zanos nedavne prošlosti. Baš kao da su mi vrlo dragi, onaj ružni san, i sve uspomene što su posle njega ostale, pa se bojim i da ih dotaknem nečim novim, da se ne bi razleteli kao dim! Da li mi je sve to odista dragoceno? Da, razume se da mi je dragoceno, i možda ću se i posle četrdeset godina tuge sećati...
...ali šta vredi da sada držim sebi predavanje o moralu! Ništa nije ružnije od morala, u ovakvo vreme!...O, vi samozadovoljni ljudi! S kakvim su gordim samozadovoljstvom spremni ti brbljivci da izlažu svoje sentencije! Kad bi oni, medjutim, znali u kolikoj meri ja sam razumem svu odvratnost mog sadašnjeg stanja, sigurno im se ne bi okrenuo jezik da mi drže pridike. A i šta bi, šta bi mi novo mogli reći, sta ja već ne znam? I zar je stvar u tome? Stvar je u tome što je dovoljan jedan obrt točka, pa da se sve promeni, i ti bi isti moralisti prvi došli da mi čestitaju, s prijateljskim šalama. Onda ne bi više okretali od mene glave, kao sada...Ali neka idu svi oni bez traga! Šta sam ja sad? Nula. A šta mogu biti sutra? Sutra već mogu uskrsnuti iz mrtvih i ponovo početi zivot! Mogu još naći čoveka u sebi, dok sasvim ne propadne...”

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, “Kockar”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 23 Јан 2012, 16:37

""...Govoreci : "Da bude volja Tvoja ", mi dajemo volji Bozijoj mogucnost da deluje kroz nas..Ali , mi jos moramo da promislimo o stvarnim uslovima pod kojima savez nase volje sa bozanskom moze da pusti korene u dubinu naseg srca. Jer , potrebne su kise rane i kise pozne da bi seme duhovnog zivota , primljeno odozgo , moglo da donese svoj plod.Iako smo se mi predali volji Bozijoj i zaista zelimo da se ta volja ispuni u nama i preko nas , ipak se na putu izmedju nase zelje i nase stvarnosti , pojavljuju tri vrste prepreka. Te prepreke, sa kojima se neizbezno susrecemo nalaze se ; prvo, u iskvarenoj culnoj prirodi coveka ( nasa sadasnjost ); drugo , u nasim ranijim ruznim postupcima ( nasa proslost) ; i trece ,ako bismo se mi i obracunali sa svojom prosloscu i pobedili svoje sadasnje zlo , teze prepreke se pojavljuju u vidu predstojeceg skrivenog delovanja neprijateljskih sila ( nasa buducnost).Zeleti ispunjenje volje Bozije znaci zeleti ukloniti ove tri prepreke. Dakle , mi treba da zelimo: prvo , da ukrotimo svoju prirodu ( uzdrzavanjem) ; drugo ,da iskupimo nase grehe ( istinom ) i , trece , da se ogradimo od buducih napasti ( duhovnom cvrstinom )...""


Vladimir Solovjov / Duhovne osnove zivota
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 23 Јан 2012, 18:54

“...i tad sam odjednom zagnjurio u mračan, podzeman, prljav razvrat. Moje strasti su bile ljute, vrele usled svakidašnje bolesne moje razdražljivosti. Napadi su bivali histerični, sa suzama i grčevima.
Osim čitanja, ne beše za mene ničega drugog, ničega što bih mogao u svojoj okolini poštovati, i što bi me privlačilo. Sem toga, nabujala bi ponekad i čežnja, pojavljivala se histerična žudnja za protivrečnostima, za kontrastima, i tako sam se odao razvratu...
Odavao sam se razvratu usamljeno, noću, tajno, bojažljivo, prljavo, i sa stidom koji me nije napuštao ni u najodvratnijim trenucima, i ponekad dolazio do mog prokletstva.Već sam tada nosio podzemlje u duši.Užasno sam se bojao da me ljudi nekako ne vide, ne sretnu, ne poznaju...”

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, “Zapisi iz podzemlja”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 23 Јан 2012, 22:24

"...Sad kad si nasla unutrasnju snagu, neguj je i hrabro gledaj u buducnost , bez straha ,uzmi zivot u svoje ruke i potrudi se svim srcem.
Ja cu pokusati da te posmatram izdaleka , uzdrzano , s ljubavlju , zauvek.
Najlakse mi je da ti kazem da te volim : ipak , tokom ovih meseci si poboljsala moj zivot , promenila si ga , ponekad ga cineci nemirnim i svakako uzbudljivijim.
Ponesi me sa sobom , sve dok te covek tvog zivota ne povede u buducnost , brisuci moj trag.
Videces da ce odsada sve biti lakse...."


Federika Bosko / Nije ljubav za mene
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 23 Јан 2012, 22:34

"Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan."

Alber Kami, “Naličje i lice“
"Artem non odit nisi ignarus."