Najlepši citati

[Shushu]

"...- Ti si uveren da postoji Lepota i kao njen sinonim Dobrota.
Idrizovo uvelo lice dobilo je izraz podsmeha:
-Lepota snega koji pada na borove sume , mesecine nad morem , osvetljeni gradovi u noci ,velicanstvo vodopada i zvezdani svod ; muzika koja rastvara dusu , umetnost sacinjena rukom i umom coveka , iznad svega Ljubav ! Ljubav uteha , nadahnuce , strast , koja za duze ili krace vreme coveku daje krila i on uzlece iznad najvisih vrhova , pod samo Sunce , klicuci kao paganski bog.
A na sve to ja cu ti reci :
Tu Ljubav , koja je uzajamno pretakanje , ili , jednostavno , potkradanje na razne nacine , ugrozava kob prolaznosti pretvarajuci je u naviku , zavisnost , bekstvo od samoce , strah od starosti ! Zivot se podsmeva coveku , poigrava se njime. Za onog ko je gladan i hladan , sta znaci " lepota snega koji pada na borove "; umetnost , zvezdan svod, za ocajnika ne predstavlja nista ; od svega je zeljeniji san-zaborav , pa i sama smrt ! ..."




Nada Marinkovic / Slucaj

[Čičikov]

"I evo sad jedne pouke kojoj ćeš se smejati: da je ljubav od svega najvažnija! Prozreti svet, protumačiti ga i prezreti - to je stvar velikih mislilaca. Ali meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na nj, na sebe i na sva bića mogu da gledam sa ljubavlju i sa divljenjem i sa strahopoštovanjem."

Herman Hese, “Sidarta”

[Shushu]

"...O ,srce , dubino tajanstvena ! Mostu izmedju ljudi i neba ! Ti nisi samo organ krvi , ti si organ duha. Telo je samo sator duse. Ziva dusa , carica dusa , pod satorom tela , legendarna Pepeljuga je cesto i dusa nasa , ali nju trazi za nevestu carski sin..."


Vladika Nikolaj / Znamenite besede

[Čičikov]

"Svaki nagon koji nastojimo da prigušimo neprestano kljuca u mislima i truje nas. Telo greši jednom i onda je s gresima završeno, jer je delanje način pročišćenja...Jedini način da se čovek otarasi iskušenja jeste da mu popusti."

Oskar Vajld, “Slika Dorijana Greja“

[Shushu]

"... - Bez sale sada : da bi se ljubav poznala , mislim ja , treba prvo pogresiti , pa onda stvar popraviti - rece kneginja Betsi.
- I posle braka ? -rece poslanikova zena saleci se.
- Nikad nije dockan za kajanje - rece diplomata englesku poslovicu.
- Tako je - prihvati Betsi - treba pogresiti , pa stvar popraviti. Sta vi o tome mislite ? - okrete se Ani , koja je s neprimetnim tvrdim osmejkom na usnama slusala taj razgovor.
- Ja mislim - rece Ana igrajuci se rukavicom koju bese skinula - ja mislim... ako ima onoliko raznih pameti koliko i glava , onda ima i onoliko vrsta ljubavi koliko ima srdaca..."



Lav Nikolajevic Tolstoj / Ana Karenjina

[Čičikov]

"Da, ja sam zavedena, da ja sam slaba žena, ali me barem nisu zaveli kao tupoglavu lutkicu, samo spoljašnji kvaliteti. Njegovo lice odražava uzvišenu dušu i baš zbog toga me očaralo..:"

Stendal, “Crveno i crno”

[Shushu]

"...Najveca teskoca zivota jeste ocekivanje , koje je za sutra prikaceno , pri cemu ovo danas, gubi se i nestaje.Sta je u ruci sudbine , time raspolazes ti , sta je u tvojim rukama ,to ce se desavati.
Kuda gledas ?
Za cim siris ruke ?
Sve sto treba da se desi , lezi u nepoznatom. Sada ,ovog momenta ,uhvati zivot . Ustaj ! Proziva te veliki i bozanskom dusom ispunjeni pjesnik sa melem izrekom :

- Uvijek najbolji dani u zivotu covjeka , iz zagrljaja najprije pobjegnu -..."


Seneka / O miru duse i srecnom zivotu

[Čičikov]

“ Moraš biti vrlo strpljiv - odgovori lisica. - Prvo ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, u travu. Ja ću te gledati krajičkom oka, a ti nećeč ništa govoriti. Govor je izvor svih nesporazuma, ali ćeš svakog dana moći sesti malo bliže...”

Johan Volfgang Gete, “Faust”

[Shushu]

"...Ovaj konkretni Andjeo , osvetljen samo sobom iznutra , da je u pustinji , rekao bi : sta ce mi nada ako ne da sacuvam ovu pustinju. Da sidje sa zida , rekao bi : ovo je predeo koji produzuje ljubav..."

Branko Miljkovic / Najlepse pevaju zablude

[Čičikov]

"Ako me pitaš gde su te šume, reći ću ti: u pepelu...
Ja želim samo jedno: da veruješ u taj pepeo.
A to ćeš zaista moći ako shvatiš da vreme treba pobeđivati,
što svešću, što pesmom, što zaboravom,
ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.
Dakle, vatrom koja je vrlo slična praznini, a ne senkom."

Branko Miljković, “Vatra vatru ne gori“

[Shushu]

"... Nemam ljepseg doma od ovog :
zrela ruza jeseni mirise na kise i na nesto moje davnasnje otislo s liscem.

Zarasle do grla u gustu dobrotu suma krovinjare mirno dime
zemljane lule jutra nad pokislim gajevima.
Citavo covjecanstvo borja i vrhova kroz smetove planinari
i jedno nebo ljepse od svih zari i hladno kuje.
Tu je moj pravi dom svih povrataka put
gdje srce podivlja i sumski -boguje , boguje.

Jedino sebe cuje..."


Radonja Vesovic / Antologija

[Shushu]

April ,1933.

Ponedeljak ;
Divan dan.Ja mamuran od sinocnjeg pica.Oci oce da mi iskoce.Povracam se rakijom i zaklinjem da cu baciti pice.

Utorak;
Opet boli glava.Pada kisa.Lezim u krevetu.Opet pijem rakiju i zaklinjem se.

Sreda ;
Strasno sam nervozan.Muci me ova moja dusevna depresija..Dan kisovit .Lezim.Pomalo pijem rakiju i zaklinjem se da cu baciti pice.

Cetvrtak ;
Osvanuo mutan dan.Posle se izvedrilo.Mucno mi je.Od danas necu piti.Ni danas vise ne pijem.


-Strast je pomor svijeta.
Vir duboki to je.
Ne ispliva vise.
Koga dokopo je -



Jovan Ducic / Beleznica / Rani Ducic ( Milos Milosevic)

[Čičikov]

"Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja."

Tomas Man, "Čarobni breg"

[Mustra]

Sidhartha je ćutao, a onda su igrali igru ljubavi, jednu od tridesetak ili četrdesetak različitih igara koje je Kamala znala. Njeno telo je bilo savitljivo kao u jaguara, ili kao luk
lovca; svako ko je od nje naučio ljubav znao je za mnoge slasti, za mnoge tajne. Ona se dugo igrala sa Sidharthom, mamila ga i odbijala, privlačila ga i obavijala se oko njega
radujući se njegovom majstorstvu, sve dok ne bi, pobeđen i umoran, počinuo kraj nje.
Nadneta nad njim, hetera je dugo posmatrala njegovo lice i umorne oči.
- Od svih koje znam ti si najbolji u ljubavi - reče ona zamišljeno. - Jači si od drugih, savitljiviji, predaniji.
Dobro si naučio moje veštine, Sidhartha. Jednom, kada budem starija, htela bih da imam dete od tebe. Ali, uprkos svemu, dragi ti si ipak ostao samana, ti me ipak ne voliš i
ne voliš nijedno ljudsko biće. Zar nije tako?- Izgleda da je tako - progovori Sidhartha posustalo. - Ja sam kao ti. Ni ti ne umeš da voliš - jer kako bi inače mogla da upražnjavaš ljubav kao veštinu? Ljudi našeg soja kanda ne mogu da vole.

Hese

[Čičikov]

„Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.
A kad pređemo tu granicu, naći ćemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim. Samo ona i ja, u uskom kavezu moguće ali nedovoljne nježnosti, omeđeni sobom i osjećanjima koja bi se mogla zaviti, ili koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno. Samo ona i ja, bez svijetla, bez neomeđenih širina, koje nas draže kao mogućnost...
I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: cuvam se i jednog i drugog.”

Meša Selimović, “Tišine”