Najlepši citati

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

мисли

Порукаод Rale » 18 Сеп 2009, 13:05

Знао сам једино то,што сам добро научио,
да љубав сеже много даље од физичког живота.
Љубав налази најдубљи смисао у духовном бићу,
у унутрашњости личности.

ВИКТОР ФРАНКЛ
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29451
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Феб 2010, 11:43

"Lakrdijaš iz špila karata od vajkada se poistovećuje sa Smrću. Ali on je takođe simbol ponovnog rođenja. Kao i nevinosti koja je krasila čovečanstvo pre Pada. Dopada mi se da razmišljam o njemu kao o vitezu svetog grala, koji mora biti prostodušan da bi se sapleo o sreću za kojom traga."
Ketrin Nevil "Osmica"
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Апр 2010, 18:03


"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo"

"Ima ljudi ciji je zivot trag u vodi. Nevidljivi su, necujni, nestvarni, bez otisaka u pescanoj pustinji covecnosti. Ne znamo odakle su medju nas dosli, a kad odu, zasto su i kuda otisli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustise, od njihove moci ljudi nasledise jedino sposobnost da zive, ali ne da budu.




IVO ANDRIC - ZNAKOVI PORED PUTA
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Апр 2010, 18:04


- Mi smo istinski dobri kad smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude. Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću, omrzne i nedužne. Mogu da ne postanu čovekomrscima samo oni nesretnici koji svoje bede ne smatraju krivicom drugih ljudi, nego samo voljom božjom, što opet znači krivicom svojom sopstvenom. Sirotinja je najveća nesreća zato što otruje čoveka takvim mržnjama; a jedna velika napast čovekova, to je što u nesreći dobije r?avo mišljenje o ljudima i pogubi prijatelje. - Neosporno, niko ne može poverovati da je on sam uzrok svojoj bedi, a da su svi drugi zaslužili dobra koja imaju.

- Ima trenutaka kada se čovek više plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati. To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt ili u zločin. Ali ovo znači i da treba više hrabrosti za život, nego što je treba za smrt. Znam da su religiozne krize za pobožnog čoveka porazni momenti, kada čovek pada u prašinu i rida. Ali je još strašnija kriza jednog karaktera, u kojoj se čovek oseti nepouzdan u samog sebe. Ne verovati više u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista užas; ali ne verovati više u sebe, to je još bolnije: jer to isključuje i Boga i čoveka u našoj sudbini.

- Ima vrlo malo sveta srećnog u ljubavi. Ljubav napravi više nesrećnih
nego srećnih, i više bede nego radosti... Ljubav je najveće nespokojstvo
i nasilje nad sobom i nad drugima.

- Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori
o ljubavi s nekim koji joj se ne svi?a kao covek, i kojeg nikad ne
bi mogla voleti ili poželeti....

- Svaka filozofija je tužna. Ako govorite duže o sreći, vi ćete se
naposletku osećati pomalo nesrećnim... Užasi života postanu jednim
delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.

- Nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće; tačno je,
naprotiv, da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće... Ako su sreće
slučajne, nesreće nisu slučajne. Za svaku našu nesreću kriva je ili
naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili naš
porok... Zato čovek kroz ceo život čini sebi samom više zla nego
dobra. što uspemo svojom pameću, pokvarimo našom ćudi; ali što
uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima; i, najzad, što
postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom.

- Čovek zna samo za dubinu i gorčinu nesreće koju je sam doživeo,
kao i za težinu bolesti koju je sam preboleo, ali niko ne zna nesreće
ni bolesti koje drugi podnose.





JOVAN DUČIĆ - BLAGO CARA RADOVANA
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 05 Јун 2010, 22:29

" Proljeće. Mjesečina je krhka i svilena, nišani na mezerlucima, bjelasaju se toplo, između kuća ćućori razbuđena noć, po sokacima i avlijama uznemireno se kreće mladi svijet, čuje se kikot i daleka pjesma i šapat. Izgleda da u ovoj đurđevskoj noći kasaba cepti u groznici. Vazduh je natopljen grijehom, noć ga je puna, poletiće noćas vještice s’ kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesečine i niko neće ostati razuman, buknuće ljudi strašću i bjesom, ludošću i željom da se upropaste, odjednom, svi. A kuda ću ja? Trebalo bi se moliti, tražiti milost od Boga za sve griješne, ili kaznu da ih urazumi. U ponoć otići će ove djevojke pod vodenice i gole se kupati na vodenoj maji, što je rasipa vodenički točak i šejtani, što tad ustaju sa svojih legala, rutavim šapama pljeskajući ih po vlažnim butinama, sjajnim od mjesečine. A ja ću se vratiti u tekiju pogružen, utučen, možda jedini nesrećan čovjek ove večeri u kasabi. Proučiću jasin i u molitvi uspokojiti uzdrhtalu dušu što pati teže nego što je Bogu drago. Cvijeće miriše prejako, razdražujuće, počupati bi ga trebalo, pogaziti nogama, da ostane pusta ledina, da ostane mezarje bez oznaka, i rijeku bi trebalo zaustaviti da ne žubori podsmešljivo,i ptice podaviti pod krošnjama i pod strehama i porušiti sve vodenice pod kojima se kupaju gole djevojke, silom utišati život da ne buja zlom. Kako bi bilo lijepo krenuti u svijet sa derviškim keškulom u ruci, vođen jednim jedinim suncem i ma kojom rijekom, ma kojom stazom, bez i jedne druge želje osim da ne budem nigdje, da se ne vezujem ni za šta, da sa svakim jutrom vidim drugi kraj, sa svakom noći da legnem na drugi ležaj, da nemam žaljenja ni sjećanja, da puštam mržnji na volju tek kad odem i kad postane besmisleno da udaljim svijet od sebe prolazeći ga. A ja moram da koračam starom, poznatom, tvrdom stazom molitve i moram da tražim pravdu. "

Meša Selimović, "Derviš i smrt"
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 07 Јун 2010, 21:44

"Čovek dođe na vlast da promeni svet a promeni sebe".

Meša Selimović, "Derviš i smrt"
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 07 Јун 2010, 22:22

"Muda su mi otpala od ratovanja s lopovima! Juče mi neka crnčuga razbije staklo na vitrini i zdipi one srebrnjake. Ulovio sam skota. Kotrljali smo se niz stepenice. Držao sam ga dok nisu ostali stigli. Reskiram život svaki božiji dan. Što bi se ti namćorisao po kući i negovao svoju guzicu? Ja hoću da budeš inženjer. Kako ćeš, majku mu, da postaneš inženjer kad svuda nalazim sveske pune golih žena s dignutim suknjama do guzice? Zar je to sve što znaš da crtaš? Što ne crtaš cveće ili planine ili okean? Vraćaš se u školu!"

Čarls Bukovski, "Bludni sin"
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 11 Јун 2010, 12:03

PUKOVNIK: Meidžor Aterton, slušam vas pažljivo i dugo, a još uvek ne znam: ko se i protiv koga bori u toj Jugoslaviji!
ATERTON: Žao mi je, kolonel Daglas.
PUKOVNIK: Da probamo ispočetka. Kažete da sukobi imaju nacionalna izvorišta?
ATERTON: Tačno.
PUKOVNIK: Ustaše - to su Hrvati?
ATERTON: Tačno.
PUKOVNIK: Oni ubijaju Srbe?
ATERTON: Tačno.
PUKOVNIK: Četniki - to su Srbi?
ATERTON: Tačno.
PUKOVNIK: Oni ubijaju Hrvate?
ATERTON: Sporadično. Međutim, sporadično i sarađuju sa ustašama.
PUKOVNIK: Protiv Nemaca?
ATERTON: Nikada. Ustaše su verne Nemcima.
PUKOVNIK: A četniki?
ATERTON: Oni nisu. Oni ubijaju i Nemce. Ali četniki najviše ubijaju partizane.
PUKOVNIK: Znači - partizani su Hrvati? Konačno sam nešto shvatio.
ATERTON: Ne, na žalost, niste. Partizani su većinom Srbi.
PUKOVNIK: A ljotićevci? Šta su, do đavola, oni?
ATERTON: Srbi. Njih ubijaju i partizani i četniki.
PUKOVNIK: Zašto, kad su Srbi?
ATERTON: Zato što su fašisti.
PUKOVNIK: A četniki? Oni su antifašisti?
ATERTON: Tačno.
PUKOVNIK: Pa zašto onda partizani ubijaju četnike?
ATERTON: Ne znam tačno, gospodine pukovniče. Smem li da iznesem jednu pretpostavku?
PUKOVNIK: Izvolite.
ATERTON: Zato što su Srbi.
PUKOVNIK: Ali, meidžor Aterton, zar ne vidite da u vašim odgovorima nema logike!
ATERTON: Vidim, kolonel Daglas.

Slobodan Selenić, "Ruženje naroda u dva dela"
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 11 Јун 2010, 21:14

"Sinovi Adamovi! Neću držati propovjed, ne bih mogao ni kad bih htjeo. Nikada mi nije bilo važnije ono što ću da kažem, a ne želim ništa da postignem. Ništa osim da vidim saučešće u vašim očima. Nisam vas zvao braćom, iako ste mi to više nego ikad, već sinovima Adamovim, pozivajući se na ono što je sa svim nama zajedničko. Ljudi smo i mislimo isto naročito kada je teško. Došli ste ovde u džamiju da se pogledamo oči u oči, tužni zbog smrti nedužna čoveka i uznemireni zbog zločina. I vas se tiče ovaj zločin, jer znajte: Ko ubije ne dužnog čovjeka, kao da je sve ljude pobio. Sve su nas ubili nebrojeno puta, braćo moja ubijena, a užasnuti smo kad bič vlasti pogodi nekoga ko nam je najdraži. Možda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu. Ja nemam dva srca, jedno za mržnju, drugo za ljubav. Ovo što sad imam zna samo za tugu. Moja molitva i moja pokora, moj život i moja smrt, sve to pripada Bogu, stvoritelju svijeta. Ali moja žalost priapda meni. Čuvajte veze rodbinske, naredio je Alah. Nisam ih sačuvao, sine majke moje. Nisam imao snage da od tebe nesreću otklonim. Moga brata Haruna više nema, i mogu samo da kažem: Moj Bože, ojačaj njim mrtvim snagu moju. Njim mrtvim i ne sahranjenim po zakonima božijim, ne viđenim i ne cijelivanim pred veliki put s’ kog povratka nema. Nisam ga spasao živog, nisam ga video mrtvog. Sada nemam nikog osim tebe, Bože moj i tuge svoje. Daj mi snage da ne klonem od bratske i ljudske žalosti i da se ne otrujem mržnjom. A vas, braćo moja molim, ne zamjerite zbog ovih riječi, ne zamjerite ako su vas zaboljele i rastužile. I ako su otkrile moju slabost. Slab sam i tužan, i ne mislim da li sam pravi vjernik ili čovijek izgubljen u gluhoj samoći svijeta. Ne stidim se te slabosti pred vama, stidio bih se da je nema. A sad idite kući i ostavite me sama sa mojom nesrećom. Lakše mi je sad, podijelio sam je s’ vama."

Meša Selimović, "Derviš i smrt"
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 13 Јун 2010, 19:42

“Sećam se jedne priče o kralju Marku, kako se spremao da osudi lepu Izoldu i naredi da se ona popne na lomaču, kad li dođoše gubavci i rekoše kralju da je lomača mala kazna i da postoji jedna gora od nje. I doviknuše mu: daj nam Izoldu, neka pripadne svima nama, bolest je u nama razbuktala želju, daj je svojim gubavcima, gledaj, krpe nam se zalepiše za rane iz kojih sve curi, a ona koja je kraj tebe uživala u raskošnim tkaninama, postavljenim krznom sive veverice, i u draguljima, kad ugleda dvor gubavaca, kad bude morala da uđe u naše krovinjare i s nama legne, tada će zaista uvideti svoj greh i žaliće za ovom lepom vatrom od kupinovog grmlja!“

Umberto Eko, " Ime ruže "
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 15 Јун 2010, 18:18

Da li znas da citas poljupce? Poljupci su kao ljubavna pisma.Mogu se procitati,a mogu se baciti neprocitani.Poljubac moze da znaci zdravo ! Ili laku noc,zbogom ,ili dobro jutro ! On znaci do vidjenja,nosi izdaju i smrt,ili bolest,govori dobro dosli,seti me se,ili srecan put ! Poljubac je zalog srece,secanje,laz,obecanje,ili dug s kamatom.Vesnik radosti ili nesrece.Kroz poljubac jedno nase telo odlazi u nase drugo telo...


Milorad Pavic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 17 Јун 2010, 18:37

Питате ме, зашто је Карађорђе Ђурицу отпустио, или правдије да кажем, из Совета истерао. – Седе у синоду Карађорђе и запита ме: „Јесу ли ти сви советници од нахије полномошчије донели?“ Ја кажем да јесу. „Да видим“, вели. Уста Божа и у нашој младој архивници нађе и донесе и неколико прочита. „Нађи“ вели „брат-Ђуричино полномошчије, и прочитај ми“. – Прочита Божа; он слуша како се Ђурица у скупштини заклиње највећом клетвом, живим Богом и триста осамнаест богоносни' отаца и свим светим – по калуђерски – „да ћу ја Ђурица са другим синоџијама старати се о свему нашем народу, а најпаче о својој нахији, мотрити, истраживати, распитивати и чувати, да не би јачи слабијега, старешина, буљбаша, или газда сиромаха праведнога нападао и газио, и ако то не би' могао мојим добрим советовањем прекратити, да ћу без лицемерја, беспристрасија по мојој чистој совести и синоду јављати, да синод, како знао, права одбрани и крива да каштигује и проче“. – Карађорђе: „Е, браћо синоџије (онда је било више браће него господина), је ли вам Ђурица јавио, да је њему познато, како је један буљбаша једнога поштена и права човека испребијао, ногама и чизмама газио, и да је тај човек после четири дана сав испребијан умро?“ – „Није, господару!“ – Ми се управо почесмо за нашег другара стидити, и почесмо разговарати шта је зслужио, када је заклетву преступио. Карађорђе пресече наше договарање и рече: „Брат-Ђурица, кад си преступио заклетву и ниси над народом надзиривао и ниси чувао овце, а ти узми капу, па иди чувај свиње, и срећан ти пут!“ – Ђурица пође му руци, а он трже руку. Тако ти мој Ђурица оде из Совета.

Прота Матеја Ненадовић, „Мемоари“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 19 Јун 2010, 11:32

Vronski ucini napor da je se seti onakve kakva je bila kad ju je prvi put sreo,takodje na stanici,tajanstvena ,divna,puna ljubavi,zena koja trazi i obecava srecu; a ne surovo-osvetljiva,kakve se secao iz poslednjeg trenutka.Starase se da se seti najlepsih trenutaka provedenih s njom,ali ti trenuci behu zauvek otrovani.Secao se samo kako je likovala,dok je izgovarala pretnju nikom potrebnog,ali neizgladivog kajanja...


Ana Karenjina / Lav Nikolajevic Tolstoj
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 19 Јун 2010, 12:55

„...Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica, zaustaviše se na njemu ljupoko i plašljivo, kao da ga je poznavala, i odmah zatim pređoše na gomilu sveta kao da nekog traže. U tom kratkom pogledu Vronski zapazi uzdržanu živahnost koja je igrala na njenom licu i preletala između sjajnih očiju i jedva primetnog osmejka koji je treperio na njenim rumenim usnama. Kao da je suvišak nečega toliko ispunjivao njeno biće, da je i mimo njenu volju izbijao čas u sjajnom pogledu čas u osmejku. Ona namerno ugasi svetlost u očima, ali se ova i protiv njene volje sijala u osmejku koji se jedva opažao...“

Lav Nikolajevič Tolstoj, „Ana Karenjina“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 20 Јун 2010, 10:36

"...Te oci koje se krecu polagano i menjaju izraz neosetno , kao nebo boju , lice na deo globa koji,priguseno osvetljen iznutra , nagovestava nepoznate a slucene delove kontinenata i okeana. Pogled tih ociju nije nikada pocivao samo na meni , i ja sam mogao na neobjashnjiv nacin da uzivam u svemu onom sto one vide u isto vreme dok gledaju u mene ,jer te oci su prostirale ispred sebe nepoznate krajine nevinih svetova u kojima se gubio i moj gledani lik. One su se kretale i svetlele sa ravnodusnom tacnoscu nebeskih mena , a u isto vreme zbunjivale moja cula i zavodile ih na neslucene staze i u zanosne varke.

Samo retko u zivotu , pred najvecim i izuzetnim prizorima koje , udruzeni , zemlja i nebo prostiru pred nama , nastupala je kod mene ista igra i zamena pojacanih cula i njihovo neograniceno umnogostrucavanje , sve do istovremenog osecanja pojava koje inace , izvan tih praznicnih trenutaka , upoznajemo i osecamo samo izdvojeno i ponaosob..."


Jelana , zena koje nema / Ivo Andric
Ljubav radja ljubav / Tolstoj