Ivo Andrić

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ivo Andrić

Порукаод Mustra » 21 Мар 2017, 15:39

Слика

Roman Prokleta avlija spada u red najzagonetnijih dela Ive Andrića. Sadržaj priče nudi jedno sumorno alegorično značenje života, melanholičnu misao o prolaznosti ljudskog života. Priča razvija svoje metaforičke latice i daje odgovor na večno pitanje čovekove egzistencije - kako živeti.
U središtu romana je stambolski zatvor, Prokleta avlija. Ona je osnovni simbol romana, simbol opšteg, univerzalnog značenja. Ovaj simbol se iskazuje u stalno ponavljanim egzistencijalno-prostornim određenjima. Prokleta avlija je kao simbol opisana tako da sugeriše pustoš života. U sećanju fra-Petra ona se javlja zajedno sa sećanjem na prvu noć izlaska iz nje i samo u naznakama u pozadini koju čini tamni ambis noći.
Prokleta avlija je simbol protivrečnosti civilizacije koju čovek gradi, proizvod civilizacije koja se guši u svojim protivrečnostima. Vlast se izdiže iznad čoveka i natkriljuje svaki pojedinačni život. Za vlast čiji je simbol Prokleta avlija postoji posebno značenje krivice. Po shvatanju upravnika Proklete avlije Latifage, zvanog Karađoz nema čoveka bez krivice. Ćamilova krivica nije dokazana, ali je on ipak poslat u progonstvo. Sa krivicom je rođen i nesrećni Džem-sultan, a njegova krivica je u tome što je rođen kao mlađi brat. Nije kriv ni fra-Petar pa je ipak poslat u progonstvo.
Prokleta Avlija simbolizuje otuđenu vlast. Čovekovo otuđenje nastaje kada se prava i dužnosti podele među ljudima, pa jedni gone one na čijim prisvojenim pravima i postoje kao ličnosti. Latifaga je simbol takve vlasti. Vlast je njegova sudbina, njegova profesija, ali i sredstvo uništavanja onih na koje padne sumnja. On je izvršilac nekog mutnog principa na kome je sazdano samo ljudsko društvo. Najopasniji krivci po shvatanju vlasti postaju intelektualci Ćamil i Džem-sultan. Ćamil, veliki tragični stradalnik, sa perom u ruci i vizijom prošlosti u glavi se povlači pred besmislom društvenih zala. Džem-sultan postaje žrtva međunarodne diplomatije i zle kobi da bude rođen kao sultanov brat.
Prokleta avlija je simbol podeljenosti sveta i stalne borbe između dva sveta, između kojih nema i ne može biti dodira. To je borba između svetla i tame, između dobra i zla. Prokleta avlija je simbol trajanja života. Ona se uvek puni i prazni. Ali ona i živi samo za sebe, uvek ista. Ona dokazuje da u životu postoji uvek nešto trajno iako se sam život neprekidno menja.
Sama slika Proklete avlije je sumorna. Ni ono što opisuje, ni ono što je okružuje, ni ono što sama jeste, nije radovanje i nije nada. Ona nosi mnoge gorke istine o čoveku i njegovoj prirodi, o životu. Ali Prokleta avlija je i vešto skriveni simbol nade. Simbolično značenje imaju vrhovi čempresa i džamije koji štrče iznad zidova Proklete avlije. Ovo ljudsko znamenje je simbol nade i vere u čoveka.

Ivo Andrić - Prokleta avlija.pdf
https://www30.zippyshare.com/v/CAS4IkB1/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ivo Andrić

Порукаод Mustra » 21 Мар 2017, 15:43

Слика

Travnička hronika (1945) je istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu evropskog realističkog romana. Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine i po tome predstavlja klasičan roman više od bilo kojeg drugog Andrićevog romanesknog ostvarenja. Roman je ispripovedan u trećem licu i sklopljen je od prologa, epiloga i 28 poglavlja. Travnička hronika je nastala imaginiranjem vrlo bogate dokumentarne građe. Hronika o Travniku je beletristički sedmogodišnji letopis koji obrađuje vreme boravka stranih konzula u tom vezirskom gradu. Počinje dolaskom francuskog konzula, a završava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula. Roman je okrenut istoriji. U procesu stvaranja Travničke hronike Andrić se služio bogatom dokumentarnom građom iz oblasti istorije civilizacije, etnologije i autentičnim spisima o istorijskim ličnostima koje su predstavljene u romanu.

Od svih Andrićevih dela, hronika o vezirskom gradu ima najviše likova. Ključni lik dela je francuski konzul Žan Davil, Parižanin tanane prirode, pesnik po osećanju sveta. Nikada do tada Davil, savremeni mladi čovek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao što su bili Travničani, ni običaje kao što je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao što je pljuvanje nedobrodošlog stranca. Susretom francuskog diplomate i turskog velikodostojnika kome Davil čita klasičnu tragediju a kod koga ona izaziva grohotan smeh, Andrić je hteo da prikaže sudar dva sveta i dve kulture koji se nikada neće pomiriti, a jaz između njih neće biti prevaziđen ni pokušajima njihovih najdobroćudnijih predstavnika.

Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu početkom 19. veka. Skromni bivši pogranični oficir potpuno je zbunjen Travnikom. Bačen u međuprostor dveju civilizacija, ne razumevajući do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pritom, fatalno obeležen brakom sa ženom koja se neizmerno razlikuje od njega. Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih vezira koji su se smenjivali za vreme njegove službe u Travniku ni istočnjački svet ćutnje i tajnih radnji čiji su oni predstavnici. On takođe nije razumeo ni novi građanski svet francuske države ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je često dolazio u sukob. Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i čudne žene.

Vezirov konak je treće središte političkog života i mesto najčešćih susreta trojice diplomata. Očekivalo bi se da predstavnici prosvećene Evrope čine zajedničku prepreku azijatskom osvajaču. Da nije tako kazuje nam vezirov komentar posle jednog Davilovog sukoba sa fon Mitererom: „ Dva psa, pa se pobila u mojoj avliji.“ Ako Austrija ne ratuje sa Turskom, ona ratuje sa Francuskom; ako Osmanskom carstvu u opadanju slabe osvajačke namere, javiće se novi osvajač, ovog puta u Evropi, Napoleonova imperija.

U Travničkoj hronici sudarila su se četiri sveta, različita po veri, kulturi, istoriji, običajima. Emisari zapadnih i istočnih svetova našli su se na prostoru Bosne sa namerom da nikada i ne pokušaju da se približe i razumeju. Najbliži saradnici francuskog i austrijskog konzula i vezira i stanovnici tamnog bosanskog vilajeta, Davna, Rota, turski ćehaja, teftedar Baki, kao i travničke kasablije, u neprestanim su međusobnim sukobima i stalno iskazuju mračne ljudske nagone. Čak i ako neki od pripadnika tih toliko različitih kulturnih krugova pokuša da pomiri suprotnosti sa kojima se suočava, odmah mu, kao po nekom pravilu, zapreti opasnost uništenja. To se, na primer, dogodilo doktoru Kolonji i fratru Luki Dafniću.

Na nesreću, jedino zajedničko svojstvo u različitosti tih civilizacija jeste nepoštovanje čoveka, suštinsko nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Na to je pripovedač ukazao kroz neizgovorenu rečenicu Jevrejina Morda Atijasa koji dolazi u posetu francuskom konzulu i pozajmljuje mu novac potreban za odlazak iz Bosne. Ćutljivi travnički trgovac želeo je da se zahvali francuskom diplomati na pažnji koju njegovi sunarodnici Jevreji nikada do tada nisu doživeli: „Prizivali ste nas kao ljude, ne izdvajajući nas od ostalih“, ali zbunjen ne uspeva to da izgovori.


Ivo Andrić - Travnička hronika.pdf
https://www93.zippyshare.com/v/mQOFdTJS/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ivo Andrić

Порукаод Mustra » 21 Мар 2017, 15:47

Слика

Priču Žeđ Andrić je prvi put objavio 1936. godine. Ispripovedana je, već prema Andrićevom običaju, u trećem licu, iz perspektive potpuno objektivnog pripovedača koji priča ono što vidi svojim svevidećim okom. Vremenski, priča se odvija odmah posle austrijske okupacije Bosne, počekom 20. veka, kada se u visokom i ravnom selu Sokocu otvara žandarmerijska kasarna.

Žeđ- Ivo Andrić.pdf
https://www52.zippyshare.com/v/PpKdsiHV/file.html

obnovljeni linkovi
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ivo Andrić

Порукаод Mustra » 13 Мар 2019, 20:20

Слика


Pripovetke koje većinom govore o doživaljajima iz ranog detinjstva i mladosti, likova za koje se može uzeti da su to bile lično Andrić, mada on to nigde ne kaže direktno.
Tu je i njegova poznata pripovetka za decu "Aska i vuk", zatim pripovetka "Most na Žepi", čuvena "Priča o kmetu Simanu" kao i neke druge kratke priče.

Izabrana proza - Pripovetke - Ivo Andrić.pdf
https://www11.zippyshare.com/v/pWMFzQsP/file.html
Слика