Neke vama drage pesme

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 06 Јун 2008, 00:05

OBROK

Ne krckas vise u meni kao u pretis loncu,
Iskocio je sigurnosni ventil,
Razleteli se po meni tvoji parcici
Kuvani sa lovorom, lukom,
I ostalim gorko - slatkim mirodjijama,
Koje smo uzajamno dodavali.
Sada te tako raskomadanog
Stavljam u posudice, na led.
Da te sacuvam za buduce dane
Kada mi ponestane sveze hrane.
Kada u tanjiru ne budem imala
Nista od zelenisa,
Nijednog od momcica,
Koji se lako vari.
Tada cu u zamrzivac zaviriti,
izvaditi te, odmrznuti,
I podgrejati - na laganoj vatri.
Dok ne zamirises na toplo i poznato.
Na ono od cega ne boli glava.
Samo ponekad naidje mucnina
Kao od jela vise puta podgrevanih
I kusanih dan za danom.
Ali i zato ima leka,
Mogla bih te ponuditi nekome
Ko ima dobra stomak il ko ne bira jela.
Ili cu te izbaciti pred vrata,
Neka te pokusa ona vrtirepka - kuja,
Sto se ovuda mota vec neko vreme.
(Radmila Lazic)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 30 Јун 2008, 12:09

Neodlučni šapat ljubljenih usana
koje osmehom kazuju da,
već davno ne čujem.
I ne pripada mi više.
No rado bih da nađem reči
ugnječene od sredine hleba
ili od mirisa lipe.
Ali hleb je spopala plesan
a mirise gorčina.
Kraj mene mile na prstima reči,
a guši me
kad hoću da ih ščepam.
Ubiti ih ne mogu
a one me ubijaju.
Udarci kletvi tutnje na vratima!
Nateram li ih da mi plešu
ostaće neme.
A još i hramlju.
Dobro ja znam,
da pesnik uvek mora reći više
od onoga što skriva buka reči.
A to i jeste poezija.
Inače ne bih mogao polugom stiha
izbaviti pupoljak iz zavese meda,
niti primorati mraz
da vam klizne niz kičmu
kada svlačim istinu.

Jaroslav Seifert
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Авг 2008, 23:34

Pij, kurvo noćas iz moje čaše,
nek' žudnja oko ti zamuti
da osetim te svu
i miris tvoje, pićem uprljane puti,
a vi cigani prokleti bili,
što me gledate tako?
kao da nikada niste videli
kako je neko kao malo dete plak'o.
A ti me gledaš, kurvo!
Misliš uzećeš mi pare
ne dam ti ništa, uzeću ti sve.
Da vidiš kurvo, kako se kurva vara.
A vi, cigani, tiho svirajte
ja plaćam vas i vašu pesmu
da vidiš kurvo, kakva je pesma
koja se o tebi peva -
ja propao čovek, ti propala žena
mi više nikada nećemo šetati,
niti deliti nežnost i smiraj sutona
ona je otišla vozom od jednog vagona
ona je otišla da se ne vrati
njen odlazak je otvorio flaše
pevam i ja tebi lepoto mojih
propalih dana
i možda nekad, a slutim
da će biti kasno.
Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka mi oproste,
pevam jer prošlost mi neka
i nečija treba,
da zaboravim i prebolim
jer bio sam čovek kafanski,
ne sanjiv kao grobar,
ja samo želim da me noćas neko voli.
Jesenjin
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 13 Авг 2008, 10:08

Balada o morskoj vodi


Smeshi se more
izdaleka,
Zubi od pene,
usne od neba.

Shta prodajesh,oh,devojce,
zbunjeno i nagih grudi ?

Morsku vodu,
gospodine.

Shta li nosish,o,garavi
mladicu,u plahoj krvi ?

Morsku vodu,
gospodine.

Slane suze te odkuda
u ocima,majko,tebi ?

Placem more,
gospodine.

A gorcina ta ozbiljna,
gde se radja,srce,reci ?

Gorci silno
morska voda.

Smeshi se more
izdaleka.
Zubi od pene,
usne od neba.

F.G.Lorka
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 01 Сеп 2008, 21:24

Nema potrebe da iko traži razumno opravdanje
Što živi u ovom gradu; i niko nema
Razloga da o življenju svome sudi.
Drugde, daleko od sunca ili od mora
Čak i siguran čovek morao je da mozga
O prirodi svoje sigurnosti, i drugim
Načinima na koje bi se moglo živeti.

Legende i alegorije nastaju iz takve
Jake sumnje. I baš te gradove, u kojima su ljudi,
Zagledani u sebe, s čudjenjem se pitali gde su,
Nose i prekrivaju velovi velikih priča.
Mitovi nastaju ne tamo gde to ljudi vole, nego
Gde se osećaju najnelagodnije. Naše bajke
Vraćaju nas mestima gde su nam srca mogla pući.

Erika Dženings
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 06 Сеп 2008, 14:17

Posebno mesto

VI

Da li se mi to igrasmo ,i cega,
Ili se izgubismo
U zajednickom dalekom vrtlogu
Gde smo trazili novi neki jezik:

Niko to ne zna,nas drugi sad traze

U ostruzi jarka i medju stenjem
Nerazgovornih nazubljenih kota,
Po neobicnim mestima za ljubav:
Drugi,koji ce cutati o nama;

A postojahu li kad
Ti nasi znaci,rodoskrvne slike,
Ili nemusti samo
Zivesmo u nemustoj svojoj prici
S nepogresivim suncem u potiljku,
Ti uz Bogove,ja sa kremen-ralom,
Kao dve odrubljene recenice,

Niko to nece znati.

Borislav Radovic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 09 Сеп 2008, 16:32

San za zimu...

( Njoj )

U ruzicasti vagon sa plavim jastucima
Sescemo,zimi,pa na put !
Bice nam dobro.Gnezdo sa ludim poljubcima
Skrivace svaki dremljiv kut.

Sklopices tada oci,da ne vidis kroz prozor
Sav cudovisni onaj puk
U kom se mrzovoljno,da ispuni te grozom,
Crn demon ceri,crni vuk

Tad ce ti iznenada pecnuti obraz nesto
I sicusni poljubac vratom ce tvojim vesto
Potrcati ko pauk lud....

Rekavsi:"Trazi ",ti ces prignuti glavu k meni
I trazicemo ,dugo tu bubu,zaneseni
A ona ce da skita svud...

A.Rembo
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 19 Дец 2008, 15:09

Za mrtvom zvezdom

Naidje ,bude,pa nosish u glavi
danima lik jedan slucajno negde spazen:
ko da oteza,na grani sna, zaplavi
u socan cvet,maglama ceznje vlazen.

Naidje ,bude - Shta snivash ,srce, tada ?
Shto ti mirishe nebo rumenim rosama krvi ?
Shto ti na otkucaja val,kao sa cesme ,pada
dobrote bolne mlaz,i tu se gushi i mrvi ?

Ceznja ? Al za cim ? Pozdrav ? Ali kome ?
Tuga ? Zbog cega ? Il sve to ? I sve to spoji
miso u lik taj jedva vidjen,koji
talasi dushe i nemaju i lome:
onako kao voda zvezde lik,
daleke,mrtve mozda,i drage zvezde lik.

Velimir Zivojinovic Massuka
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 19 Јан 2009, 18:33

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 22 Јан 2009, 13:23

Da li mi verujete-Dušan Radović

Umivao se jedan decak
svakoga dana bez prestanka,
pa su mu usi rasle, porasle,
pa mu je koza postala tanka.
- Da li mi verujete?

Majka je stalno vikala "dosta"
al' on je hteo, on je hteo...
Umivao se svakog dana
pa se odjednom razboleo.
- Da li mi verujete?

Dosao jedan lekar strog
pa kaze:
- Tako mi prsluka mog,
voda je kriva,
- zabranjujem mu da se umiva
- Da li mi verujete?
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 26 Јан 2009, 14:58

TAJNA-Miroslav Antić

Svako ima neku tajnu:
šu - šu - šu...
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi...
kao drugu - šu - šu - šu...

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al' i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer - inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom - samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu - šu - šu...
Sutra rano... šu - šu - šu...
Baš onamo... šu - šu - šu...

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu - šu - šu...

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 28 Јан 2009, 13:47

Mesec

U doba izmedju roba i groba.
Izmedju dva stavljanja na muke.
I golim snom protiv najezde,
Preci mi se odmetali u shume,u hajduke.
Samo se jedan odmetnuo u zvezde.

M.Vitezovic / Vojnici u vocnjaku

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Феб 2009, 17:27

Čekanje tebe

Dođi, da pokušamo.
Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
četvrtom spratu.
Gledaću velikim očima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
da li će mo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam već dovoljno.
Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.
Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
samo da te nađem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tačno određen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.
Dođi.
Da pokušamo.
Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
oku,
kao tužna, nespokojna avet među mirnim
mrtvacima.
Stajaću.
Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
vrč do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

"Ljubavni poziv nepostojećem" - Gordana Todorović
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Феб 2009, 20:31

Čarolija zaborava

U ovom prostoru
omeđjanom stablima mog razuma,
u ovom prostoru bez središta svjetla,
bez okusa, bez glasova,
u ovom sjećanju,
zatvorenom u tamni obruč tijela,
u ovoj boli
u ljubavi nepravednoj,
u ljubavi
ja dozivam lice
koje sam posjedovala jučer,
ja dozivam noć.
U ovaj sat neponovljen,
u ovaj dan neotrovan
blizinom vremena,
u strahu prisutnom međju oblicima,
u ovaj moj plač
neka iz mahovine iziđju sve košute
i polože moje tijelo
na zle i visoke borove,
danas,
na dan neprolazne osvete,
neka umorne žene
svežu moja stopala
i zapale sve lađje,
snene pod lukom mog vrata.

Ja zovem.

Neka dođje velika tišina,
neka dođje velika tišina,
neka se rijeke udalje od obala
i tijelo neka napusti
dubinu vlastite krvi,
jer ja više ne poznajem
granicu svog krika,
ne vidim više daljinu izmeđju dva neba,
ne osjećam krv.

U ovaj suton
sastavljen od dva oblika patnje,
u ovu plahost
koju nose stupovi
lagani od nevinosti ljeta,
u ovaj san
ja dozivam riječi
nage i bez uspomena,
ja dozivam agoniju
hladniju od snijega.
U disanju moje kože,
u ove plohe tuge,
u ovu tamu,
ja zovem vjetar
koji briše obrise gorkih planina,
vjetar zaborava
ja dozivam pčele,
da lancima bez zvukova
zarobe tu travu
taj plamen
na tvom imenu.

Ja zovem.

Neka se mora preliju
u presušen izvor zemlje
i zaustave krv
koja me napušta,
neka se moja zaljubljenost
pretvori u osamljene perivoje,
moj osmijeh otuđji od sunca,
neka oštrice izrasle u dodiru naše šutnje
prodru kroz ovaj plemenit okus smrti.

Nadjite me,
vežite me,
spalite moje sjećanje,
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korijenja,
otvorite moje dlanove od soli
i oduzmite mi taj lik
koji i šljunak pretvara u ljubav.

Irena Vrkljan
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30101
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Феб 2009, 09:06

Ljubomora - Branko V. Radičević

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.
*
I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.
*
Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.
*
I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.
*
Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.
*
Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.
*
I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.
*
I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.
*
I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.
*
I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.
Слика