Neke vama drage pesme

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 27 Јун 2013, 09:31

ona se budi...

celoga zivota
necim joj pune glavu
lutkice,krpice,suknjice
su stvari za devojcice
igrati lastis
ona nikad nije znala
skuvati rucak
nikad nije bila njena stvar

ona se budi...
ona nema nikoga
da joj kaze ti si moja
ti si moja
ti si moja...

ljudi se cude
zar ona moze da misli
ljudi se cude
zar ona sme da zna
ljudi su vrlo zlobni
dok gledaju njene grudi
ljudi su zlobni
dok gledaju njen ten

ona se budi...
ona nema nikoga
da joj kaze ti si moja
ti si moja
ti si moja...


Decak iz vode / monografija Milana Mladenovica
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 28 Јул 2013, 00:36

Doci ce smrt i imace tvoje oci -
ta smrt sto nas salece
od jutra do veceri, besana
i gluva, kao stara griza savesti
ili besmislena mana. Tvoje oci
bice uzaludna rec,
prigusen krik, muk.
Vidis ih tako svakog jutra
kada se nadnosis nad sobom
u ogledalu. O draga nado,
tog dana i mi cemo znati
da jesi zivot i nistavilo.

Za svakoga smrt ima pogled.
Doci ce smrt i imace tvoje oci.
Bice poput ispravljanja mane,
kao zurenje u ogledalo
iz koje izranja mrtvo lice,
kao slusanje zatvorenih usta.
Sici cemo u bezdane nemi.


Cezar Pavez
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mannja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Мај 2015, 12:06
Место: Klopka

Порукаод Mannja » 25 Мај 2015, 13:14

Šapat koji će preletjeti sve daljine - Monika Drlja



laku noć moje magično...

tamo negdje skidaš odjeću sa sebe

i naslanjaš lice na jastuk

ponoć dodiruje tvoje tijelo

mjesec je otjerala kiša, znam

vani pljušti tako grubo, i hladno udara od krovove kuća

ali miriše na tvoju postelju

i na tvoja leđa



moje su ruke dodirnule tvoju čaroliju



i snen pogled najljepši pod trepavicama

gledam u slikama što se s otkucajima mijenjaju

za malo nečega... tvojega... u mojoj tišini

i u zvukovima klavira što dopiru s radija

i zovu nas u ljubav



laku noć jeseni moja šarena

čuvam svaki tvoj list i sve tvoje boje

nikada pod mojim dlanovima izblijediti neće

mirno sanjaj nježnosti moja



grlim te toplinom i svim suzama naše sreće
Ništa,u bespitajućim bojama

Корисников грб
Mannja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Мај 2015, 12:06
Место: Klopka

Порукаод Mannja » 25 Мај 2015, 13:16

BELO, BELO

Bele zvezde.
Beli stubovi mesečine.
Bele knjige, prsti, snovi,
Beli poljupci,
Bele mačke, bela nežnost,
Bele veverice u šumi zime,
Bela krv, kada otvorim oči,
Beli bol jezera i ubijene ptice,
Bela vatra na belim usnama strasti,
Belo talasanje tvog tela,
Beli poljubac, dodir i uzdah,
Beli miris noći, beli morski krik u zalivu usta,
Beli papir za plava slova, za puteve izgubljene,
Beli kapilari tesnih oblaka na drugoj strani jeseni,
Belo zavođenje, belo razmišljanje, spavanje, stanje,
Beli uzdah nad jutrom u nekom španskom gradu,
Beli ples nad šumom koja nestaje u nečujnom plaču,
Belo, belo upepeljivanje vremena, muzike, usana, prstiju,
Beli tvoj korak pored mene, svila, godine, vozovi, knjige,
Beli oblik života, dolazaka i odlazaka,
Belina vetra u prozeblim bićima koja gledaju u neme prozore,
Beli šum pesme, koji neuništivo traje, traje, traje, belo traje,
Beli zubi sunca, nebeskog kralja, na licima ljudi,
Beli muk slapova izvan zemnih reči, paperjastih leptira mraka,
Bele šetnje, iz kojih se nije moguće vratiti, otići, odmoriti,
Belo gledanje, belo opipavanje, belo milovanje, belo šaputanje,
Belo u belom srcu beline, koja govori nepogrešivim glasom,
Belim glasom. Beli prah, koji nas zasipa. Belo kruženje divljine.
Bela noć. Kruta, neukrotiva, sada. Beli vetar i beli konjanici.
Beli bezdan. Bela ćutnja orkana, beli san mrtvih kitova.
Belo meso reke. U belom orahu sećanja. Bela planeta vrhunske tišine.
Bela biblija metafora. Beli most dvojine od belih stopa, zagrljaja, mirisa.
Belo paperje detinjstva. Dim belih igračaka, belih predmeta Sna. Kada pišem belo,
Belo predela i belo vazduha predela i belo vazduha unutar sebe, belo pulsiranje i
Belo disanje, belo miriše papir u beloj, izmaštanoj tebi, ovde, u meni.
Belo prelaženje belina. Belo kao što Jeste i Biće i kao što Je bilo, kao neulovljiva,
Belo paperje detinjstva. Na belim nasipima drhtavih reči beli kamen,
Bela cipela, bela mrlja slepila u mom pismu, oči, belih očiju zrenja.
Belog privida. Belih struna požude. Belog putovanja. U belo,
Belo prezimi, u beli ugalj biljaka i belih priča zakopanih
Belih gradova, opustošenih. Tamo te vidim, belo. Tamo te osećam i mislim
Belo, belu lepotu, beli bol, belu muziku, belu toplinu.
Belina si koja me čuvaš, krv slova. Belina leta, beli spokoj himne.
Bele padine raja. Svega, iz belih planina osetljivosti, rane,
Bele rane smrti. Beli nestanci. Bele praznine. Beli muk.
Belo, belo. Koje nikada ne spava, bela puma slasti, bela zamka u beloj vatri,
Belom kriku, belom uzdahu, belom gnezdu, belom moru,
Bela životinja ispod bele površine razmišljanja. Belo sanjarenje,
Belo samotarenje. Nezaustavivo belo lepetanje belih ptica,
Belih kraljica pisma, kada beli predeo ustane, prhne,
Belo progovori. Belo zamiriše još jače, belo preporodi
Belo prkošenje, tamo, gde je beli dom, bela kuća,
Beli vrt drugačijeg ljubljenja, na belom stolnjaku
Belih prašuma, gde beli sveštenici beline crnu
Belinu kopaju iz svojih usta, belih usta
Belog proleća, noćas, kada se belo u
Belom pronalazi, prepoznaje kao drugačije
Belo, a još uvek belo u pogledu slepaca,
Belo u pepelu borovih iglica.
Bele mreže bezdana,
Beli vetar, bambus,
Bela pesma, bela,
Bela.

(Pesme iz pesničke zbirke PRE POČETKA - Ivan Dobnik
Ništa,u bespitajućim bojama