Neke vama drage pesme

[Goga]

GRAD


Ti govoris: `Otici cu nekoj drugoj zemlji, nekom
drugom moru
i grad cu pronaci bolji nego sto je ovaj.
Jer ovdje sto cinjah gresno uvijek je bilo
i moje srce, poput mrtva trupla, lezi pokopano.
Koliko ce ovdje mojih misli jos rasut se?
Kamo god da okrenem se, kamo god da gledam
vidim tek ruine crne mog zivota u ovom gradu
gdje provedoh tako mnogo dana, traceci ih i
nisteci.`

Al` ne, drugu zemlju, drugo more ti pronaci neces,
ovaj grad ce zauvijek te pratit.
Istim ces ulicama hodit, starec
u susjedstvu istom, u istim oronut kucama.
Skoncavati uvijek u ovom ces gradu, ne nadaj se
drugom.

Broda nema za te, niti jedne ceste.
I svoj zivot kojeg si nistio ovdje
unistio u cijelom si svijetu.


Konstantin Kavafi


--------------------------------



nocas te tugujem najdraze moje
s nekim osjecajem daljine
jer nema nikoga ovdje kraj mene
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza
nocas te tugujem
a u istom smo gradu
i iste brojimo minute
samo sto usne ne ljube i sute
samo sto oci prosipaju sjaj
u nekim drugim sobama
nekim drugim ljudima

nocas te tugujem i skitam

ne ljubim i pitam
sto je tamo iza jutra
iza zagrebacke zime
postoji li tamo jos tvoje ime
kao sto ti u meni postojis
i ova noc sto mirise
po narancama s juga
govori mi sto je tuga

nisi daleko
a cini mi se kao sto godina
svijetlosti i tame
kao da se ljubav tamo topi
na plamenu svijece

i tugujem te nocas

i tugujem

i tugujem

Zeljko Krznaric

[Sky Seeker]

I tako redom dan za danom
Na javnim mjestima s gitarom
Naravno da uvijek neko dođe
Da me čuje - makar i kradom......
Ništa mi više nije važno
Našao sam novi bend
Želim samo da sviram
Da se otkačim - i to je sve!

Johnny - jasno, ko bi drugi!!!!

[Marija]

ZIMSKA PRIČA

Vrištim u sebi, al’ niko ne čuje
Spolja stena – u srcu bura caruje
Na licu maska od šminke i sreće
Dok se u duši orkanska oluja kreće
Spolja sam jaka kao planina
Unutra od stotinu vulkana lavina
Na prvi pogled jastreb, lešinar pravi
Unutra slavuj u tugu život zavi
Kao čempres pred svima uspravno stojim
A ustvari se i vlastite senke bojim
U nebo gledam, zvezdama želim da vladam
A istina je da i od mesečeve mene nastradam

Ledena princeza bezosećajnom se pravi
Plaši se da prizna da je žedna ljubavi
Previše je leda oko njenog srca
Niko neće ni čuti kada prestane da kuca
Il’ će jaka strast naglo led otopiti
Pa će u vodenoj stihiji ona zauvek oči sklopiti
Od smrti takve samo u jednom je spas
Pravu ljubav da primiš i istu takvu da daš

[Maestro]

Majci

Jesi li ziva starice moja
Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje
Nek uvece nad kolibom tvojom
Ona cudna svetlost sija i dalje

Pisu mi da vidjaju te cesto
Zbog mene veoma zabrinutu
I da ides svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu

U sutonu plavom da te cesto
Uvek isto prividjenje muci
Kako su u krcmi finski noz
U srce mi zaboli u tuci

Nema straha, umiri se, draga
Od utvare to ti srce zebe
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne videvsi tebe

Kao nekad i sada sam nezan
I srce mi zivi samo snom
Da sto pre pobegnem od jada
I vratim se u nas niski dom

Vraticu se kad u nasem vrtu
Rasire se grane poput cveta
Samo nemoj da u ranu zoru
Budis me kao pre osam leta

Nemoj budit' odsanjane snove
Nek miruje ono cega ne bi
Vec odavno zamoren zivotom
Samo cemer osecam u sebi

I ne uci da se molim. Pusti
Nema vise vracanja ka starom
Ti jedina uteha si moja
Svetlo sto mi sija istim zarom

Umiri se, nemoj da te cesto
Vidjaju onako zabrinutu
I ne idi svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu.

Sergey Aleksandrovich Yesenin

[Goga]

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POCINJE

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Karl Sandberg

[Maestro]

[Sky Seeker]

SVAKA ČAST!!!!!!

[Maestro]

[Sky Seeker]

Ne znam ko ovo crta ili slika?
Ko god da je..........
briljantno je!!!!

[PRAVOslavko]

Ko je ljubio taj ne ljubi vise

Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem, mlada, osecajnim
ja s tobom nisam ni nezan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao sanke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
“Dobro vece”, reci ces mi s tugom.
“Dobro vece, mis” i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

[Гост]

Ne znam ko ovo crta ili slika?
Ko god da je..........
briljantno je!!!!

Kompjuterski obrađujem i dizajniram ove fotografije. One su plod moje inspiracije...

[Гост]

[Maestro]

p.s. ovo sam bio ja

[Maestro]

[Goga]

OPETOVANJE OSJEĆAJA

Jednog dana opet bješe tu . . .
I našla ga je blijedog, slabe volje,
A kad on je pogledao nju,
Pomisli: ni meni ne ide bolje.

Uveče je odmah htjela poći
Prvim vlakom nekud u Tirol.
Ispočetka sjale su joj oči.
Kasnije se tužila na bol.

On joj kosu pogladi, al' sjeta
Obuze ga: "Čemu suze te?"
Minulih tad sjetiše se ljeta.
I k'o nekoć svršilo je sve.

Probudiv se još o ranoj zori
Bjehu tuđi jedno drugom.Draž
Naglo nesta. I svi razgovori,
Sve su riječi bile puka laž.

Rastanak se odigro u tuzi
Na stanici. Već se spuštao mrak.
Tu im srca ležahu na pruzi,
Kojom začas, u noć krenu vlak.


Erich Kästner