Najlepša ljubavna poezija

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 20 Јул 2007, 12:39

~~~

Napisacu ti pesmu o tome
kako sam sama,
i kako provodim dane.
Napisacu ti pesmu,
kako mi svakodnevno sve vise trebas
i kako precrtavam dane.
Monotona i dosadna popodneva,
i besane noci.
Napisacu ti pesmu,
ali ne umem da pronadjem prave reci,
ne umem recima da iskazem bol.
Napisacu ti pesmu, ludo moja,
o tome kako stalno mislim na tebe,
kako sam samo tvoja,
i kako ti u svom pismu saljem deo sebe...

Ali ne umem da te dodirnem u pesmi,
ne umem da dodirnem rubove tvojih usana.
Mozda te moja pesma zaboli,
i bojim se da je napisem.
Ali ona vec nocima treperi u meni,
i moli me da ti kazem,
sve one reci bolne i nezne,
koje se radjaju u mojoj glavi!
Ali kako da ti napisem broj svojih suza,
kada to ni sama ne znam,
kako da ti opisem svoju ljubav,
kada ona ni u tri knjige ne bi stala!
Reci mi,najlepse moje,
kako da to napisem najlepsu pesmu o ljubavi,
kada si to u stvari ti!
Sve ono sto mi treba,
sve ono sto volim i sto me boli...

Ipak,pokusacu da ti napisem pesmu,
o najlepsem delu moga zivota,
o jednom prohladnom aprilu,
o tamnim ocima koje vidim i kada zazmurim,
napisacu ti najlepse reci koje znam,
ali sve je to nista,
sve je to samo dim...
Jer jedino sto zelim je da dodirnem,
tvoje srce,
jedino sto zelim je da shvatis,
sve ono sto nisam napisala,
sve ono sto sam precutala,
jer necu da budim ceznju i stvaram bol.
I evo,napisala sam ti pesmu,
mada je jedino sto sam zelela u ovom trenu,
da ti kazem da te volim
i da to cujem od tebe!!!

(Emina Krstić)
Последње учитавање од koen дана 17 Сеп 2008, 09:58, учитано 1 пут укупно.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 26 Јул 2007, 19:18

Да, ми лутати нећемо више...

Да, ми нећемо лутати више
у касној ноћи ти и ја,
и залуд срце љубављу дише
и месечина још увек сја.
Јер душа креће већ из груди
уз мач што хрли сад у бој;
за предахом ми срце жуди,
и љубав тражи крај већ свој.
И залуд ноћ сва вољењем дише
и залуд њој ће ускоро крај,
нас двоје неће лутати више
уз месечине блистав сјај.

(Лорд Џорџ Гордон Бајрон)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 26 Јул 2007, 19:20

Лањска песма

Миришу силно бијели цв'јетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.

О нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.

У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.

Силно миришу бијели цв'јетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.

(Иво Андрић)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 26 Јул 2007, 19:25

Усне вреле вишње

пријехавши у загреб задовољства свегa рад
на дјевојку из хрваца налетио сам тад
стријеле моћне љубави помрачиле ми ум
дах усне вреле вишње нагонио на блуд

размазио сам драгу дао сам јој све
кад ено ње на другоме е ту бијес ме обузе
обезвриједила ми логику оскврнула ми труд
без милости ме курва насукала на спруд

ријеч-двије у хладу борова да кварни влашки тип
разговарат са блудницом и није неки чин
но оно сто сам начуо следило ме свог
тек издала ме мала драга срцу мом

изгубио сам главу потегао нож
трго га за крагну исјеко га скроз
вођен слијепим безумљем слудио ме бол
тек није куја залуд драга срцу мом

ријешио да се браним да објасним свој гријех
даровали ми робију а наду ни за трен
па иако ме проклела разорила ми дом
још волим малу бештију драгу срцу мом

(Бранимир Џони Штулић)
Последње учитавање од koen дана 15 Окт 2010, 00:20, учитано 1 пут укупно.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 11 Авг 2007, 18:50

NE VJERUJ...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj! No kasno kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi.


Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem.


Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna
Niti mari, draga, da stihove piše.

(Aleksa Šantić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 22 Авг 2007, 21:44

Oproshtajna, starinska

Rekoh ti,sve ce da svane,
i potamnice kasnih malina boja
i nishta nece ostati od mene
u tebi,samo ljubav moja.

To shto si mi bila,mozda,ljubav i ne bi,
no doticanje,stalno, bliskih dusha,
ali sa mnom ce zgasnuti i misao o tebi
i zvuk zavicaja i miris oskorusha.

Ti meni bi sve,zvezda u svodu,
cije mi je svetlo razgonilo strah,
mojim odlaskom sve ode niz vodu,
sve shto si volela pepeo je,prah.

Kako si se smejala samo
u case sretne , u prolece !
Kako smo trpili,mi samo znamo,
i patnja ce na me da te seca.

Ja odoh zelenim nebesnim putem
i za mnom ne zazvoni ni jedno zvono.
A dunje tek se u vrtu zute
odbeze dete smrti sklono.

Sve shto smo sanjali ,san je samo,
prominu zivot ko putnik na cesti,
koliko je bolelo ti i ja znamo
kao shto znamo da cemo se sresti

i kad sve prodje i svet se urushi
u nishtavilo , u nepostojece,
da cemo se spojiti u istoj dushi
i nikad nas vishe razdvojiti nece.

Pesma je starinska ,sva je od starog zvuka,
tako je dusha u ovu jesen htela,
evo ti i sad mashe ista ruka
ko onog dana kad si me srela.

Pero Zubac
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Сеп 2007, 11:32

NEKO DRUGO MORE


Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane


Pero Zubac
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 07 Сеп 2007, 00:40

TREBA ZNATI..


Smijesiti se dalje, da to treba znati
kada je najbolje ustati od stola,
kad pred nama stoje samo prazni sati
u tome zivotu glupome do bola.

Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sacuvati ponos, onaj sto preosta,
i usprkos svemu, prijatelji moji,
zauvijek otici, znati da je dosta.

Pred sudbinom svojom koja sve ti uze,
kad vec nista nemas, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.

Zato treba znati napustiti stol
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodusna lica skriti svoju bol,
zauvijek otici tiho kao sjena.

I usnama treba reci da se smiju
iza maske jada, i stisnuti zube,
a krikovi mrznje u tebi da gnjiju,
te posljednje rijeci onih koji ljube.

Treba znati mirno otici na kraju,
usutkati srce sto vec umrlo je,
sacuvati obraz ko neki sto znaju,
dok jos nije pao. Trebalo je znati,

suvise te volim,
ja to nisam znao.



- Charles Aznavour -

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 07 Сеп 2007, 00:46

LJUBAVI


O ljubavi, rajska kapljo bajna,
Čisto vrelo miline i čara,
O ljubavi, tajanstvena slasti,
Vrela iskro besmrtnoga žara!

Dok još bijah bezazleno čedo,
U kol'jevci sanjajući sánke,
Ko kroz maglu gledao sam tebe,
A u slici moje mile majke.

Tihom pjesmom ljuljkala je mene,
Cjelovima draškala mi lice,
I na žarke stiskala me grudi,
Lijevajući suze radosnice.

Pod tvojijem uzvišenim dahom
Rasla su mi golušava krila, -
Hej ljubavi, ti si prva meni
U životu hraniteljka bila!...

Kad sam bio nestašni dječarac,
Pun radosti i nevine šale,
Tvoja krila nosila su mene
Međ' dječicu - međ' drugove male.

Veselo smo smijali se tada,
A katkada i suzice lili;
Ali i plač i smijanje naše
To su samo tvoji zvuci bili!...

Ah, kad bijah vatreni momčuljak,
Što ga srce u ašikluk zove,
Po obzorju mladog mi života
Ti najljepše slikala si snove.

Prijestolje usred mojih grudi
Gradila si prvome sevdahu
I međ' jasne dizala me zv'jezde
Na svojemu toplome uzdahu.

Pa s tog visa sav sam svijet gled'o
Kao izvor sreće i miline;
Moja mladost - to tek odsjev b'jaše
Tvoga žara i tvoje topline...

Silni udes kad me čelik-rukom
Otrgnuo sa majčinih grudi,
Lutao sam po tuđemu svijetu,
Kao listak kad na vjetru bludi.

Viš glave mi pucalo je nebo,
A pod nogom zemlja propadala;
Al ti tad si kao anđ'o čuvar
Za svoje me krilo zaklanjala.

Ti i danas, o ljubavi mila
Čisto vrelo miline i čara,
Ti i danas na srcu mi goriš
Kao iskra besmrtnoga žara.

Ti si sunce na obzorju mome
Ti si mehlem mojih rana ljuti'
Tvojim cv'jećem, tvojim blagim sjajem
Svi su moji obasjani puti.


M.C.Catic

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 09 Сеп 2007, 22:57

VATRA

Crno,bilo je sve tako crno i prazno
ko shuma bez lishca i polje bez trave,
ko shto bi civilizacija posle atomske eksplozije
bila.
I crno ,i jadno, i prazno.

Onda je odjednom zatreperio plamen,
dalek,
u noci,
mali jezicak sasvim sirove cinober boje.

I ptice su u srcu zapevale,
vetar zaljuljo cudesno drvo dren
shto cveta zajedno sa sneznim pahuljicama.

I ti si nashla put do mene,
ja do tvog struka,trave polegle.

Milorad Panic Surep
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 07 Окт 2007, 22:25

Kad te vidim na prozoru,
Ja ugledam bijelu zoru
Iza mrkle noći tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad te slijedim, kad sam ušo
U trag mili tebi, dušo,
Svoju sreću slijedim tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad me grli tvoja ruka,
Ispod njena nježnog luka
Svu slast zemlje kušam tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Tvoje usne rumen-ruže
Kad mi slatki cjelov pruže,
Rajsku slast okusim tad;
Ali rijetko, rijetko kad!
Kad ću tebe uvijek gledat,
Ljubit, grlit, a ne predat
Ko što tužan predam sad,
Kad ćeš moja biti, kad?

Petar Preradovic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 22 Окт 2007, 16:04

Hteo bih da sam cvet kraj puta
a ti da naidjesh niz dolinu
da me uzbere tvoja ruka
na ve ki uzme me u svojinu

Hteo bih i da sam vino rujno
da ti potecem grlom belim
pa kad se slijem s tobom bujno
tebe i sebe da iscelim

H.Hese
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 22 Окт 2007, 20:55

Prvo veče

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.

Pogledah zračak koji bludi
Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.

Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Čuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oči njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! sviđa mi se, sviđa to!

Ali ti moram reći zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Začuh njen smeh što znaci: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

(Artur Rembo)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 22 Окт 2007, 21:00

Marija

Sve sam znao što je bilo oko Marije
Najtanji hlad u podne,
Njen vrt i šum vratnica
Znao sam u koji sat će doći
I koja je i kada na
Grani zapevala ptica.
I kad je tužna po koraku sam poznao
I kad je tužna i kad je najveselija
I srca sve zaljubljena
Da nekog voli Marija.
Sve sam znao šta je bilo oko Marije
I plakao sam jednom kad je ona plakala
I dugo bih posle
Kad bi ona otišla.
Stajao sam na mestu na kome je ona stajala.
Ko zna gde je sada moja Marija?
Ima jedna livada zelena i potok,
U potoku se možda ogleda.
Ko zna gde je Marija?
Raskršće seosko, noć šumi leska,
Stoji bela od meseca i zvezda
Marija kad bi znala noć moju bez zvezda
Da li bi bar jednu suzu pustila
Bar jednu suzu Marija?

(Branko V. Radičević)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 02 Нов 2007, 10:59

Ljubavna filozofija

Potocici put reke hrle,
Reke put okeana,
Zauvek nebeski vetri se grle
Uz slatka osecanja;
Samo na svetu nije nishta,
Svim bicima zakon kaze
Da jedno u drugom utocishta
Ko ja u tebi-traze.

Gle,nebo ljubi sve planine,
Gle,talas talas hvata;
Greh tezak sestrinski cvetovi cine
Ako li prezru brata;
Gle,Sunce celu zemlju obliva
I mesec valove snene
Shta vredi shto sve to celiva,
Ako ti necesh mene ?

Persi Bish Sheli
Ljubav radja ljubav / Tolstoj