Najlepša ljubavna poezija

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 08 Феб 2008, 08:43

Ne budi daleko od mene - Pablo Neruda

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.

Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Слика
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko

da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 08 Феб 2008, 08:52

Haljina - Mira Aleckovic

Niko na njoj ne vidi tvoje ruke
kada prolazim ulicom.
Niko na njoj ne vidi tvoje prste
kad je vratim kuci.

Maleno dugme je opet usiveno,
i zakopcani svi snovi visoko do vrata.
Слика
Ja ovu haljinu nezno skidam,
ja ovu haljinu pazljivo oblacim.
Ona za mene moc madjije ima.
Volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokazem svima.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 09 Феб 2008, 08:55

Nezvani gost
-Mira Alečković-

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dode sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak cekam.
Udi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Udi; reci ce:sanjari.
Udi; reci ce: lude.
A ima ih koji ce reci
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so...
A sve je novo u meni...
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 15 Феб 2008, 16:49

Ljubav

Već godinama učim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i rešetkastu lakoću

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te više ne prepoznajem izvan pamćenja
Koje te predaje meni, i tako sve teže krotim
Struju vremena što ne prođe kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
Što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože.

Već godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga sećanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu što puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj naš trenutak
Traje duže od tuđe smrti.

( Ivan V. Lalić )
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2657
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 15 Феб 2008, 16:58

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum,
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

(Dobriša Cesarić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 15 Феб 2008, 23:06

Vrt-Žak Prever

Hiljade i hiljade godina
neće biti dovoljno
da iskažu
onaj tren večnosti
kad si me poljubila
kad sam te poljubio
onoga svetoga jutra
u parku Monsuri u Parizu
na zemlji
koja se u zvezde računa.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 15 Феб 2008, 23:10

Pjesma o devojci-Sapfa
Слика
Slatkoj je jabuci slična,
rumenoj jabuci
na vrhu
najviše grane.
Ubrati nju su berači zaboravili,
dok voće su brali.
Nisu je zaboravili,
dohvatiti nisu je mogli.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 19 Феб 2008, 15:09

Zaklinjanje - Jevgenij Jevtusenko

Na mene misli u prolecnoj noci,
Na mene misli svake letnje noci,
Na mene misli u jesenjoj noci
Na mene misli svake zimske noci.
Nek nisam s tobom, nek sam u samoci,
Nek sam daleko i ne mogu doci,
Svoj san o meni ipak predaj noci
U hladnjikavoj posteljnoj mirnoci,
Sto godi kao more mekih noci.
Dok traje dan, ne misli nikad na me,
Dan sve okrene tumbe, pun galame,
Uz vinske case i dimljive tame
Viziji dana iskopa mnoge jame
teznje tvog dana neka hrle same
Ali u noci uvek misli na me.
Osecas li, kroz dozive sirene,
Kroz vetar kada k oblacima krene
Svu patnju moju, i sta si za mene
Tamo, u sobi gde su uske sene,
Gde sklapas oci, jer pune su zene
Bola i srece sto se casom smene.
Preklinjem te u tihanoj tisini,
Ili uz tutanj kise u visini,
Ili u sneznoj blistavoj belini,
Il kroz san sto se ko java cini
Na mene misli u prolecnoj noci,
Na mene misli svake letnje noci,
Na mene misli u jesenjoj noci,
Na mene misli svake zimske noci.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 23 Феб 2008, 12:01

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23490
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 23 Феб 2008, 13:36

Zla noc-Desanka Maksimović

O, ma ko da si, ostani
nocas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim cega nema
dusa mi gori i luta,
i boli, jer sve prolazi.
I cini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doci nocas na nas breg
da spokojno svega se odreku.
Vecno nihaju jasike na drumu
dusu nemirnu.
cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi
nezno i blago po kosama
i kazi rec mi sto greje.
Srce je moje pusto,
dusu mi mori osama,
i boli, jer prazno sve je.
I cini mi se, negde u blizini
rodjeno srce da nekome smeta,
pa ce doci nocas na nas breg
da nasmeje se svemu sto biva.
Oblak u suton iznad sume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.

O, ma ko da si, zagrljaj
nocas mi vreo podari.
Srce je moje umorno,
dusa je moja strana
gomili ljudi i stvari,
i cuti u meni sumorno.
I cini mi se, nedaleko negde
od tuga teskih ljudi boluju,
pa ce doci nocas na nas breg
da radosno svi poumiru.
Grlice tihe brdom nasim stoluju
i jecaju meko.
Putevi beli u nebesa uviru.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1359
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 29 Феб 2008, 21:46

DA ZIVOT BUDE LJUBAV

Zivot,da zivot bude ljubav samo,
da ljudi budu zdravi kao sume,
kao paprat bujna da se raskrupnjamo,
da covek ljubav kao hleb razume
i da nas bude u semenju buni,
sve vise takvih sa covecnom reci
i srca spremnog kap po kap da kruni
na ranu druga, da rana zaleci.
Da kad hleb kazes,ne vidis oci
iskolacene do besvesti,
kad zivot kazes, da vidis zene
sve zdrave zene,blagovesti
bremene zene, bez bojazni
da u utrobi nose guju,
da ce im ostati dlanovi prazni
kad neko opet strese oluju,
kad kazes majke, marame vrane
da ne leprsaju pred tvojim vidom,
kad kazes covek, da te ne gane
kriv bez krivice za tvrdim zidom
kad covek kazes, o kad kazes,
da tece jedna siroka reka,
ljubavi tople, najbolje straze
i najljudskije za coveka.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 19 Мар 2008, 11:30

POSLEDNJA LJUBAV

O,kako u zivotu smiraja mi
Volimo neznije ,s vishe sujeverja...
Nek traje,traje oproshtajni sjaj
Poslednje ljubavi,zore predvecerja !

Pola je neba pritisla vec sen,
Samo na zapadu nebo josh gori;
Vecernji dane,potraj josh koji tren,
Carolijo,ne protrci,uspori !

U zilama nam krv slabije vri,
Al srca nisu nishta manje nezna...
Ljubavi poslednja,o,kako si ti
Za nas i blazena ,i beznadezna.

Fjodor Ivanovic Tjutcev
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Мај 2008, 21:58

Kako si čudna gde te nema! Između nas
Vazduh se guši u sitnom cveću, vejavica
Kao slatka bolest. I kada te dodirnem
Na ivici običnog sna, prstima kroz rešetku,
Tako mi se čini, ti počinješ da govoriš
O stvarima koje ne poznajem: neku mudrost
Zlatnu između dve reči, kao vazduh, leti,
Između dva ostrva. Ali, lakše je tako
Da te dozovem, nego da zamišljam prostor
Koji nas tobože deli (noć od ljubičaste soli,
Ravnica po čijoj tišini povlačim pravu crtu,
Između zvezdanih, zatrpanih šuma -
Decembarska noć). Pa makar da si drugačija
Od svega što znaš o sebi, u ovakvoj noći
Kada se jedno more, uplašeno od snega,
Otvara i trepće kao oko u mojoj krvi;
Pa makar da si čudna, ljubavi, ovde gde te nema,
Gle, upaljena kao plamen na sveći svoga imena
U praznoj sobi izgovorenog.

Toliko mnogo načina
Da sve više zavisim od tebe!

Ivan V. Lalić
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 19 Мај 2008, 18:06

Proshla je pored kuce
gde se pali svetlo ,pije mleko i spava
i ostavila na trotoaru svoje stope
kao klavirske dirke
od tada nosim na usnama
poljubac veliki ko njeno celo
i smishljam rec
koja ce je pronaci i prepoznati...

Branko Miljkovic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23490
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 19 Мај 2008, 19:35

Mika Antić - Romansa

- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.

- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...