Ljubomir Simović

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Lord_AX
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 111
Придружен: 30 Јун 2006, 15:21
Место: Secanj

Ljubomir Simović

Порукаод Lord_AX » 19 Мар 2008, 15:27

Trg od oružja

Nudimo sve vrste kalašnjikova!

Nabavite na vreme kalašnjikov!

Nigde, ni na sunce, ni u mišju rupu,
nisi pristao bez kalašnjikova!

I onaj ko nema viljušku i nož
moraće da ima kalašnjikov!

Večeraće ko ima kalašnjikov!

Prodajte sve, kupite kalašnjikov!

I kroz divlje zveri, i kroz ljude,
put će vam otvoriti kalašnjikov!

Na vrh će vas popeti kalašnjikov!

Umesto bog, kaži kalašnjikov!

Zar ti još oklevaš da kupiš kalašnjikov?
Kako ćeš iz kuće bez kalašnjikova?
Kako ćeš u tramvaj bez kalašnjikova?
Na šta ličiš bez kalašnjikova?

I tvoj brat je kupio kalašnjikov!

Tvoj berberin iz kuće izlazi
naoružan s tri kalašnjikova!

Šta će ti raj kad nemaš kalašnjikov?

Seva! Neka seva! Grmi! Neka grmi!
Poslednju reč imaće kalašnjikov!

Nema argumenata, brava ni trikova
ispred cevi kalašnjikova!

* * *

Kaži, je li ti lakše
sada kad si kupio kalašnjikov?

Je li ti sve na mestu
sada kada imaš kalašnjikov?

Gde se nadaš da stigneš ako ti put
pokazuje cev kalašnjikova?

Koju će ti istinu kazati usta
u koja uperiš cev kalašnjikova?

Uživaš li u trpezi
do koje te je doveo kalašnjikov?

Šta sanjaš,
ako spavaš s rukom na kalašnjikovu?

Možeš li s tim oružjem, s kalašnjikovom,
izaći pred lovca sa lukom i strelom,
i to što si ubio položiti na zemlju,
pored njegove lovine, divlje guske?
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol.

Корисников грб
Lord_AX
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 111
Придружен: 30 Јун 2006, 15:21
Место: Secanj

Порукаод Lord_AX » 19 Мар 2008, 15:28

BALADA O STOJKOVIĆIMA

Bije batinaš, bogme svojski raspalio,
puca nam koža, lete mrvice mesa;
bije sat, bije dva, bije tri,
otkud mu toliko štapova i besa?
Udara bogato, udara od sveg srca,
već mu se lice od napora krivi,
gubi dah, zastaje, prediše, više ne može,
ipada mrtav umoran,
a mi živi.

Poređaju nas vezane uza zid,
pucaju u nas, - prska nam lobajna,
prska cevanica, podlaktica, koska,
otežasmo od olova u telu.
Dođe i veče. Umorili se strelci.
Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku.
Sa streljanja se vraćamo kući
ko s posla,
i dok se u kujni podgreva večera
žene nam krpe rupe u odelu.

Posle večere pregledam domazluk:
zakrpim krov, poduprem ogradu,
nakupim kišnicu u kace i aranije.
U to i spavanju vreme. Pre no zaspim
kažem ženi: vešaće me u pet,
gledaj da me probudiš nešto ranije.

Ujutru veŠala, nova novcata, čvrsta,
užad jaka, dželati obučeni,
- ruku na srce, ničemu zamerke nema.
Vešaju nas brzo, vešto i lako.
Visimo tako obešeni do mraka,
vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi,
svi nas tuku i psuju; ali ako.

Sutradan zorom dovuku granja i drva,
naslažu lomaču, za nju nas gole vežu,
prinesu šibicu,
potpale,
i gori tako, gori nedelju dana,
cela varoš od pepela posivi.
Kada sve dogori, mi izadjemo iz dima,
kraljica pada u nesvest, a kralj
trlja oči i gleda nas zaprepašćen:
Sunce vam vaše, pa vi opet živi!

Rastržu nas konjima na repove, raspinju nas na točku,
seku nam glave, ruke i noge - strašno!
Streljane nes vešaju, poklane nas guše,
ne znamo zašto, a nije ni važno.

Sudijama je već svega dosta!
Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike,
dželate vešaju - oni im kao krivi.
Pa opet na nas: te topuzinom, te topom,
te vešaj, te seci, te kolji!
A mi živi.

Nije tu nešto u redu, šapće narod,
to neko štiti sudije od greha!

A i nas hvata zebnja pred san:
nismo besmrtni, neće to dugo ovako,
doći će jednom i nama kraj,
nećemo izdržati,
i umrećemo
od smeha.
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol.

Корисников грб
Lord_AX
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 111
Придружен: 30 Јун 2006, 15:21
Место: Secanj

Порукаод Lord_AX » 19 Мар 2008, 15:28

AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU

Rastu mi na pragu,
rastu mi u oluki, rastu na krovu,
po svim sobama
rastu mi korov i trava!
A meni se spava!

Napadaju me mravi,
ruka mi se do lakta crni od mrava!
A meni se spava!

U sela nam ujahuju vojnici,
pale sena,
hvataju guske i patke,
na drumove izgone
stada ovaca i krava!
A meni se spava!

Razvaljuju mi vrata kundacima,
tuku me,
hapse me,
bacaju me niz stepenice u mrak,
prepun drvenih i gvozdenih sprava!
A meni se spava!

Neko, ne vidim ko,
pozivamo me u borbu za slobodu,
traži pobedu istine i pravde,
pobedu ustava, zakona i prava!
A meni se spava!

Bacio sam pušku i kapu!
Neka pobedi sneg!

Na sto se spušta,
ko na dno,
moja glava!

Meni se spava,
ugasite,
meni se
spava!
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol.

Корисников грб
Lord_AX
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 111
Придружен: 30 Јун 2006, 15:21
Место: Secanj

Порукаод Lord_AX » 19 Мар 2008, 15:31

ZAPIS ZLATOM

Medj kvrgavim svećama dočekah zimu 1254. Svake noći, uz horove vukova i smetova, moje bdenije je dugo kao put plamena sa vrha do dna sveće, kad gavranovim perom ispisujem listove manastirskog letopisa za leto Gospodnje 1235.

U ovoj tesnoj ćeliji
prepoznajem leto po prešini po snežnom
prahu prosejanom kroz uske pukotine.

Sveća nad mojim oslepelim očima, kvrgav prst gubavca sa oštrim noktom od plamena, već godinama pokazuje nebesa Gospodnja, i opominje me:

Nad glavom mi se ljuljaju zvona, veliki, zlatni
stogovi sena, nekad u selu Volujcu.

I snevam da ne postojim,
da me to samo neko sanja,
da je blizu zora,
i onom što me usnu vreme je da se budi.
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol.

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad

Порукаод dragica zdralic » 08 Мај 2008, 08:24

DESET OBRAĆANJA BOGORODICI
TROJERUČICI HILANDARSKOJ

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam Tvoja treća ruka otključa!

Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!

Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!

Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!

U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!

Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom!
Слика

"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni
a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
hladnakaosunce
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 59
Придружен: 08 Нов 2008, 11:53
Место: Ni na nebu ni na zemlji

Порукаод hladnakaosunce » 13 Дец 2008, 21:12

Vaga Vuka Karadzica

Na tas stavljaju maslo, slazu sir,
sipaju secer, pirinac, sipaju orase,
na tas izrucuju ukljeve,
stavljaju smokve, sipaju biber, sipaju seme i so.

Na tas stavljaju dokaze, stavljaju pecate,
slazu Zakonike, Ustave, slazu Presude,
na tas stavljaju topuz, stavljaju djule,
na tas slece gavran s Nebojse kule,

na tas iz mraka dolecu konjanici,
i s konja koji se propinju i pene,
dok im bicevi seku sapi,
a uzde ih dave,
na tas iz zobnica bacaju krvave glave;

na tas se slazu oranice, slazu se groblja,
na tas se slazu planine i vulkani,
na planine se spustaju oblaci,
i, dok se gase oblaci koji nas pamte

na tas vetrovi navejavaju pustinje,
plime na tas donose ledene sante.

Da dopuni
tezinu sveta,
na sve to,
iz ruku visina,
kaplje krv,
na krv praminja sneg.

Vuk Karadzic
na sto,
na drugi tas,
mastionicu stavlja
kao teg.
Uzmi malo sna u saku i protrljaj oci svoje...

Корисников грб
hladnakaosunce
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 59
Придружен: 08 Нов 2008, 11:53
Место: Ni na nebu ni na zemlji

Порукаод hladnakaosunce » 13 Дец 2008, 21:17

Nebeski znaci iznad Beograda

Preko neba lete budale,
sa praporcima na kapama,
lete gole bezube vestice,
vojnici, financi, lete,
uzjahavsi petlove,
tikve, metle, komete!

Okrece vihor sve svoje tockove,
raznosi vihor po svetu budale;
jedan na drugom jasuci, junaci,
jedan drugog mamuzajuci, trgovci,
pop sa cizmom na glavi,
guzata pekarka, sa suknjom preko lica!

Mi u gradu, u crkvi,
pojemo psalme,
s mirisom tamjana vaznosi se pojanje nase
torzestveno u nebo prepuno guzica!

Ma kakvo nebo?
Koje to nebo?
Otvori, bre, oci,
osvrni se malo,
ovo nebo nije nebo
vec zemljino ogledalo!
Uzmi malo sna u saku i protrljaj oci svoje...

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Ljubomir Simović

Порукаод Viktorija Vi » 02 Дец 2018, 17:21

Поглед на свет

Где су нас ово довели?
Зар смо се толико напрезали
да бисмо овде стигли?
Зар смо толико клицали пророцима
да нас овде доведу и дотуку?
Са балкона се види гробље змија.
У страху
пред вихором што се на врховима црвени,
прозор се гаврану отвара,
врата вуку.
Мртве ли земље!
У води пуној трулог воћа и сламе
растачу се бродови, добро грађени.

А горе, у шаши на облаку,
с једном голом женом у крилу,
и с две на рукама двема,
после много вина певуши
дремајући, дебели бог!

Око њега лете
вране његови анђели.
Склупчан око смртне ране, за плотом,
видим: преживели
бежећи залазе у намрешкан потоп;
руши се у потоп огањ са облака.

Видим: браћи се на нас уста отварају
на свим деловима тела;
а ми немамо гласа ни у грлу,
ни у звону.
Видим: толика гробља,
а ништа се није променило.

Ни на видику,
ни на коњу.