Pesma voljenoj ženi

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8520
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 18 Дец 2008, 22:54

Volim te - Paul Eluard
Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog čednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama.

Корисников грб
adela
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 481
Придружен: 11 Јан 2008, 18:04
Место: ... blizina ...

Порукаод adela » 13 Јан 2009, 20:30

Tijelo žene - Zvonimir Golob


Cuerpo de mujer, blancas colinas, muslos blancos ...
(Pablo Neruda)

Tijelo žene, skrovito čudo nepoznato u tebi,
ima li veće nježnosti nego što je moja
dok spavaš ljupka u sjeni svoje svjetlosti?

Silazeći u tebe kao u ponornicu
ponavljam imena cvijeća da bih te objasnio:
perunija, azaleja, robinija hispida.

Dok spavaš ti se igraš, rijeko u koju uranjam
svoje ruke, rastužena i vječna,
sa svojim šljunkom od sedefa i spaljene mahovine.

Na tebi sve prepoznajem i svemu se čudim:
tu je ponor iz koga dolazim i kome se vraćam,
i slana me žeđ obilazi dok umireš, slatka patnjo.

Evo koliko te tražim: kao jeka svoj glas,
kao glas svoju jeku sto ne prestaje
i gori u mojoj krvi, u mojoj glavi bez svjetla.

Evo koliko te želim: kao pusta površina vode
svoj vir da je uznemiri i da sustane tamo
gdje sve počinje, i odakle smrt ne silazi.

Ima li ljepše od tvoje kovine,
od tvog voća koje se nudi? Ja sam brod
što tone i što se ljulja između tvojih obala.

Evo te, pobijeđene i gole, ali tko će proći
ispod slavoluka sa vijencem gorka lovora?
U tvom snu i ja sam izgubljen zauvijek.

Zagledan u beskrajne prostore otvaram
dio po dio tvog tijela što se ne razlikuje više
od mene u meni, jednako i jednako samo.

Tu je i nevidljiva pjesma koja preobražava
sva tvoja čuda u jedno, uzdrhtalo na kiši,
i prokleto nebo što ranjava plače iza tvojih vjeđa.

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 22 Мар 2009, 18:49

SLAMKA

U onoj noći s petka na subotu
sudnjega časa u tvome životu
čistaja djevo i najređi cvetu
poslednje što si ti od mene čula
bilo je "Volim te
najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
više živeti održao sebe
da mu usnama što se ne dvoume
ne dodade slamku
i reč
"I ja tebe!"

Matija Bećković
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Johhny Q
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 75
Придружен: 20 Мар 2009, 11:22
Место: Šabac

Порукаод Johhny Q » 24 Мар 2009, 21:37

STARINSKA MOLITVA ZA EMILIJU

1.
Neka nađe sreću Emilija,
crven končič,
nek se smeje,
neka mirno spava.

2.
Nek živi Emilija
sa onim koga ljubi,
ne moram da budem ja,
nek ona živi...

3.
Nek postane majka,
nek joj šikne mleko,
nek joj dete živi.

4.
Nek se seti Emilija
prozora na niskoj kući,
i jesejne uspavanke.

5.
Nek joj se ispuni želja:
stara klupa,
niska kuća izvan grada.

6.
I kad zbraja dane,
nek se seti mene
i mojih molitava...

7.
Nek sa decom večerava
pod zvezdama za dugim stolom.

8.
A kad joj mreti dođe,
u poslednjoj suzi
nek bude i mene.

9.
Te večeri nad njenom ikonom
nek prođu rumene zvezde.

10.
Od njenih zvona nek proplaču
i neznani na svome putu.

11.
Nek umre samo posle mene,
ma gde se obreo,
i ma gde bio.

12.
Amin

(Slobodan Marković)
Pametan covek trazi resenje, budala izgovor...

Корисников грб
Kotoranka
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 50
Придружен: 08 Мај 2009, 15:59

Порукаод Kotoranka » 09 Мај 2009, 01:36

Noćas bih mogao napisati


Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: 'Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini.'

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova, bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je ljubav moja ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.


Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednja bol koju mi zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.

(Pablo Neruda, 1924.)

Корисников грб
toki
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 501
Придружен: 18 Дец 2008, 17:56
Место: Onomad

Порукаод toki » 25 Сеп 2009, 15:56

Johhny Q пише:STARINSKA MOLITVA ZA EMILIJU

1.
Neka nađe sreću Emilija,
crven končič,
nek se smeje,
neka mirno spava.

2.
Nek živi Emilija
sa onim koga ljubi,
ne moram da budem ja,
nek ona živi...

3.
Nek postane majka,
nek joj šikne mleko,
nek joj dete živi.

4.
Nek se seti Emilija
prozora na niskoj kući,
i jesejne uspavanke.

5.
Nek joj se ispuni želja:
stara klupa,
niska kuća izvan grada.

6.
I kad zbraja dane,
nek se seti mene
i mojih molitava...

7.
Nek sa decom večerava
pod zvezdama za dugim stolom.

8.
A kad joj mreti dođe,
u poslednjoj suzi
nek bude i mene.

9.
Te večeri nad njenom ikonom
nek prođu rumene zvezde.

10.
Od njenih zvona nek proplaču
i neznani na svome putu.

11.
Nek umre samo posle mene,
ma gde se obreo,
i ma gde bio.

12.
Amin

(Slobodan Marković)


Možda ima boljih pesama,ali,ova mi je,uz Inge Barč,najdraža!
Perpetuum labile

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 28 Феб 2010, 09:32

Pozivam sve blogere da povodom OSMOG MARTA da umesto hvala..NAŠIM majkama i sestrama i u čast njene svetlosti ŽENE zalepe po jednu pesmu o ženama....može to biti i slika

PESMA O ŽENI
Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
moja reču šumu; moj korak i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo što duša prosneva;
poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
ti beše misao moja očarana;
simbol svih taština porazan i leden,

a ti ne postojiš nit si postojala;
rođena u mojoj tišini i čami,
na suncu mog srca ti si samo sjala:
jer sve što ljubimo stvorili smo sami

Jovan Dučić

ovo je moj skroman prilog...... :mah :mah :mah
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

jinjan
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 443
Придружен: 21 Дец 2008, 22:57

Srećan 8. Mart

Порукаод jinjan » 03 Мар 2010, 12:24

POSVETA MOJOJ ŽENI

Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen
I što se moji osjećaji bude kad budimo se mi
I što istog trena počinak dolazi kad vreme je sna,
Skladno disanje

Ljubavnika kojih tela mirišu jedno drugom
Koji misle iste misli bez potrebe da se zbori
I tepaju iste reči bez potrebe da se neki smisao rodi.

Neće od zlovoljnog vetra se zalediti
Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cveće u cvetnjaku koji je naš i samo naš

Al' posveta je ova da je drugi čita:
I bliske su ovo reči u javnost tebi upućene.

T.S. Eliot

Корисников грб
olgica25
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 57
Придружен: 02 Јун 2010, 21:19

Порукаод olgica25 » 09 Јун 2010, 18:17

Aleksa Santic NE VERUJ

Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име —

Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,

Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,

Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20458
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 09 Јун 2010, 18:30

Ponoviću vam molbu sa prve strane ove teme:

Ovde moram da dam jedno objašnjenje:
Tema je da se pišu pesme velikana koje su oni pisali voljenim ženama.
Nemojte pisati SVOJE pesme, niti one u kojima nije naznačeno KO je i KOME napisao.
HVALA!!!


Zato Vas opet molim da uz svaku pesmu obavezno naznačite kome je posvećena.
To je suština teme. Da vidimo kako su pesnici voleli pesmom i koga...
Hvala na razumevanju!
:mah :mah :mah :mah

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1581
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 02 Мар 2011, 17:19

...bio je divan
uz to Poeta
mada s nevelikom
al' ozbiljnom snagom
jednu ženu
preko 40. ljeta
zvao je svojom
laficom i dragom


P.S.
S.Jesenjin
- o, Dankan_ovoj-

Корисников грб
proleće
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 103
Придружен: 17 Феб 2015, 00:13
Место: u snovima

Порукаод proleće » 18 Феб 2015, 21:46

PISMO ŽENI u toj ispovijesti krije se Zinaida Rajh.

Vi pamtite,
vi sve dobro pamtite, znamo,
kako sam stajao
vama sučelice;
uzbuđeno ste hodali po sobi amo, tamo
i grube mi riječi
bacali u lice.

Govorili ste:
rastati se treba,
da vas je slomio,
ovaj život gadan,
da vam je služit koru hljeba,
a meni je -
da sve niže padam.

Ljubljena!
Srce niste dali meni.
I niste znali da sred toga drača
ja bijah kao konj, i sav u pjeni,
ošinut bičem smiona jahača.
Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se stoga što ne mogu znati
kamo nas sudba događanja gura.

Licem k licu
lica vidjet nije.
Vidi se bolje na rastojanju.
Kad more kipi i vrije -
brod je u bijednome stanju.
Zemlja je brod!
I naglo neko
u život novi, novu slavu
i pored bure, ravno prijeko,
uputio je lađu pravu.

Tko od nas nije na palubi tako
psovao, bljuvao, padao s nogu?
Malo je tih što sasvim lako
valjanje takvo podnijeti mogu.

Tada sam i ja,
uz huku voda,
no dobro znajući što radim,
sišao na dno ovog broda,
jer povraćanja tog se gadim.

To dno bješe -
ruska krčma neka
i ja uz čašu svakim danom,
znajuć da patnji nema lijeka,
ubijam sebe
u otrovu pjanom.

O ljubljena!
ja bijah zao
i oči su vaše
bolno sjale,
jer pred vama sam često znao
traćiti sebe na skandale.

Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura
mučim se stoga
što ne mogu znati
kamo nas sudba događanja gura.

Godine su prošle.
ja sam u dobu inom.
Ne osjećam i ne mislim po staru.
I govorim za praznike, uz vino:
hvala i slava kormilaru.
Danas me neka
tiha nježnost peče.
Sjetih se vašeg umora i jada.

I evo, žurim,
hoću da vam rečem
kakav sam bio
i kakav sam sada!

Ljubljena!
Mogu ponosno da pišem:
ja nisam pao umirući
i sad u ovoj zemlji, više
od sviju, saputnik sam ljući.

Ja nisam taj
što bijah tada.
Ne bih vas mučio
ko u ono vrijeme.
Za znamen slobode
i časnog rada
čak do Lamanša spreman sam da krenem.

Oprosti mi ...
ja znam: vi ste druga -
vi provodite s mužem život čedan
i ne treba vam prošli jad i tuga,
i ja sam vama
posve nepotreban.

Nek život vodi vas
zvijezda što plamti,
pod toplim dlanom obnovljene sjeni;
No s pozdravima
zauvjek vas pamti
poznanik dobri, vaš Sergej Jesenjin
Neprestano koračam a sve sam dalje...