Vi i ti

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 09 Нов 2009, 13:52

Рођенданска

Слика

Толико си
када те сретох
личио на стварност
на обичност и једноставност
да си просто морао да постанеш мој сан

јер је истина
да у стварности има свега другог
у изобиљу
осим тако неодољиве једноставности
само теби својствене
оне чија је реткост непроцењива

и док се чудим другима
који у потрази за вансеријским чудима
заобилазе све што је уистину вансеријско
ја стрпљиво смишљам начин
на који бих ти данас рекла
само три речи

јер ово је једини дан у календару
који тако безобразно преписује
и присваја
датум из твоје крштенице
како би добио на вредности
и лепоти

јер ово је једини дан у години
када бих могла
да те пољубим
а да се ниједног тренутка на досетиш
да те волим највише на свету

јер ово је једини дан
када бих
након што испијем чашу вина
у твоје здравље
могла да ти кажем
те три тако обичне речи
у које би стало цело моје срце:
Срећан ти рођендан!

Виолета Милићевић

Корисников грб
Andrej
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 683
Придружен: 05 Дец 2008, 23:50
Место: Nord Evropa
Контакт:

Порукаод Andrej » 09 Нов 2009, 22:26

Viktorija Vi пише:Рођенданска

Слика

Толико си
када те сретох
личио на стварност
на обичност и једноставност
да си просто морао да постанеш мој сан

јер је истина
да у стварности има свега другог
у изобиљу
осим тако неодољиве једноставности
само теби својствене
оне чија је реткост непроцењива

и док се чудим другима
који у потрази за вансеријским чудима
заобилазе све што је уистину вансеријско
ја стрпљиво смишљам начин
на који бих ти данас рекла
само три речи

јер ово је једини дан у календару
који тако безобразно преписује
и присваја
датум из твоје крштенице
како би добио на вредности
и лепоти

јер ово је једини дан у години
када бих могла
да те пољубим
а да се ниједног тренутка на досетиш
да те волим највише на свету

јер ово је једини дан
када бих
након што испијем чашу вина
у твоје здравље
могла да ти кажем
те три тако обичне речи
у које би стало цело моје срце:
Срећан ти рођендан!

Виолета Милићевић


ovo je strasno dobra poema..
Poezija je puno ozbiljnija rabota i čak što više stil života.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 10 Нов 2009, 00:29

Захваљујем.

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1618
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 23 Нов 2009, 01:05

...da me prije bilo
i da sam znamo ko slavi
dosao bih
pa da mi se radilo
o glavi

a posebno Vi
to sto ste Vi
bice ti sve sretno
jer ti zelimo
SVI

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 23 Нов 2009, 07:53

:-)))))))
Хвала теби и свима који су поменути у твом последњем стиху.

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 26 Нов 2009, 18:44

Viktorija Vi пише:Зима

, кад пролећу

не да да дође кад му је време,
не да да заузме оно место
које му припада неоспорно,
а које други му преотму често,

те место пролећа завлада јесен,
паклено лето ил` хладна зима,
а срце вапи за благим сунцем,
за мирном реком и ветровима

што милују нас истрајно, нежно,
и том нас милошћу изнова крепе.
Кад нежност срце обузме сасвим,
тад су и зиме топле и лепе

па макар мраз владао свуда,
макар се олује светиле гори.
Хладноће бојим се - кадa застуди
тамо где срца су раскошни двори.

Виолета Милићевић




Не бојим се зиме, кад застуди
тамо где планине и реке се срећу.
Бојим се хладноће кад се у груди
усели људске........


Otudjenost medju ljudima,mržnja,pohlepa sebičluk i kukavičluk su pravo ledeno doba koje preti čovečanstvu......čitao sam ovu pesmu više puta i tek sad me je zaista protresla..... :mah :mah :mah
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 26 Нов 2009, 22:04

Твоје резоновање о леденом добу је сасвим на месту.
Природним непогодама и стихији понекад се не можемо супротставити, јер су изненадне и затичу нас неспремне.
Међутим, Ледено доба у грудима је нешто што траје, што је процес и што боли.
Захваљујем што си ове утиске о песми изнео и што си је доживео на онај начин на који и сам аутор.:-)
Поздрав!
:thanx:

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 20 Дец 2009, 09:55

Слика
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Hrast

Порукаод Viktorija Vi » 25 Феб 2010, 22:35

Храст

Храста тог старог
дуго гледах плод
јер тражих
траг истоветности
или бар сличности
између плода и храста.

Тек очврсла опна
поносито је чувала тајну
свог порекла
која се открива
само посвећенима,
само онима
који су истовремено
загледани
и у прапочетке
и у вечност.

Њихове очи виде
оно што је невидљиво
људима који живе
само за данас.

Само посвећени,
гледајући плод,
виде како већ ниче храст
у чијем ће хладу
сутра наћи спокој.

Виолета Милићевић

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Re: Hrast

Порукаод miwka » 26 Феб 2010, 07:24

Viktorija Vi пише:Храст

Храста тог старог
дуго гледах плод
јер тражих
траг истоветности
или бар сличности
између плода и храста.

Тек очврсла опна
поносито је чувала тајну
свог порекла
која се открива
само посвећенима,
само онима
који су истовремено
загледани
и у прапочетке
и у вечност.

Њихове очи виде
оно што је невидљиво
људима који живе
само за данас.

Само посвећени,
гледајући плод,
виде како већ ниче храст
у чијем ће хладу
сутра наћи спокој.

Виолета Милићевић



Само посвећени,
гледајући плод,
виде како већ ниче храст
у чијем ће хладу
сутра наћи спокој


Jaka...predivna pesma ...video sam je na tvom blogu oslikanu.... :dada :dada :dada
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 26 Феб 2010, 16:00

:-)
Zahvaljujem.
Saglasna sam sa konstatacijom o jacini.
Drago mi je da ti se dopada.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Prolece

Порукаод Viktorija Vi » 02 Апр 2010, 10:03

Пролеће

Најпре је хтело да само пролети
а онда се сетило да ме салети,
у моје мисли хитро долети,
ту се настани.
Отад ме стално дрско салеће
мислећ` да тако једном успеће
да ме потпуно себи подреди,
да ме опије и заталаса
и да ме остави без даха и гласа -
једно пролеће.

Зар пролетеће? Ил` ипак неће?
Можда се и оно одједном сети
да бих му могла одолети
ако приметим да је у лету,
јер ја ни за шта на овом свету
не бих свој поглед подигла опет
тамо где успутни прелет среће
збива се само
(поглед би после ми остао дуго
прикован за ту болну празнину
и све би моје у даљину
остало вечно загледано).

Зато је стало пред мене храбро.
Најпре је спокојно лепршало
и мирис првих љубичица
у сваки покрет уметнуло,
умилну песму веселих птица
у сваку реч уденуло,
све моје жеље потајне, силне
одједном призвало, одједном чуло.
И зби се чудо, и би ми јасно:
сва та дивота је само за мене.

Одједном све су горе зелене,
до тада нечујне, помало снене
развиле своје листове младе
и свет је намах зашумео
као да шума је постао цео
(на пролеће тада свет ми се свео),
И све што икад је постојало
и што ће икада постојати,
све што би срећом могло се звати,
због чег` се живи или мре радо –
све је преда ме стало, младо,
и траје и трајаће све док ме има.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 04 Апр 2010, 20:35

Странице дневника

Том дневнику
никада није било свеједно
хоће ли неко памтити
шта су његове странице чувале
или ће из сећања и жеља избрисати
терет који су носиле.

Беше дана када терет би лакши
од лепршавих лептирових крила
или увелог цвета,
али и оних другачијих -
када им се чинило да ће издахнути
под тежином туђих успомена.

Достојанствено и пркосно,
на својим плећима
дневник је носио трагове мастила,
понекад исписане на брзину, у лету,
понекад пажљиво уобличаване.
Знао је оно што је мало ко знао
и носио свој крст.

Једнога дана, нечија рука
истргла му је странице:
поломила му руке, распарала плућа,
издробила утробу и одсекла ноге.
Није стигао ни да се припреми
ни да се одбрани од напасника
који су га осакатили и опљачкали.

Истрнуте странице дневника,
као и оне које никада више
нико неће отворити,
успомене које је неко покушао да убије,
прогањаће га у бесаним ноћима,
долазиће му у снове
онако како жртве долазе несрећницима
који су им одузели живот, али и не и душу,

јер све што је једном било живот -
живи вечно,
и све што је једном било љубав -
тежи ускрснућу,
а све што је једном било бол -
за љубављу чезне.

И док горе у ватри успомена,
истргнуте странице
питају се
хоће ли злочинац окончати започето

јер нема ничега горег
од неподношљиве тежине непостојања,
од те несагледиве празнине
која зјапи
и халапљиво увлачи у себе
и последње мрвице нечијег сећања.

Виолета Милићевић,
на Велики петак 2010.
Последње учитавање од Viktorija Vi дана 04 Јул 2010, 14:24, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 04 Апр 2010, 22:10

Viktorija Vi пише:Странице дневника

Поцепаним страницама дневника
није свеједно
хоће ли неко памтити шта су чувале
или ће и из сећања и жеља избрисати
терет који су носиле.

Било је дана када терет беше лакши
од лепршавих лептирових крила
или увелог цвета,
али и оних другачијих -
када им се чинило да ће издахнути
под тежином туђих успомена.

Достојанствено и пркосно,
на својим плећима
дневник је носио трагове мастила,
понекад исписане на брзину, у лету,
понекад пажљиво уобличаване.
Знао је оно што је мало ко знао
и носио свој крст.

Једнога дана, нечија рука
истргла му је странице:
поломила му руке, распарала плућа,
издробила утробу и одсекла ноге.
Није стигао ни да се припреми
ни да се одбрани од напасника
који су га осакатили и опљачкали.

Истрнуте странице дневника,
као и оне које никада више
нико неће отворити,
успомене које је неко покушао да убије,
прогањаће га у бесаним ноћима,
долазиће му у снове
онако како жртве долазе несрећницима
који су им одузели живот, али и не и душу,

јер све што је једном било живот -
живи вечно,
и све што је једном било љубав -
тежи ускрснућу,
а све што је једном било бол -
за љубављу чезне.

И док горе у ватри успомена,
истргнуте странице
питају се
хоће ли злочинац окончати започето

јер нема ничега горег
од неподношљиве тежине непостојања,
од те несагледиве празнине
која зјапи
и халапљиво увлачи у себе
и последње мрвице нечијег сећања.

Виолета Милићевић,
на Велики петак 2010.



Било је дана када терет беше лакши
од лепршавих лептирових крила
или увелог цвета,
али и оних другачијих -
када им се чинило да ће издахнути
под тежином туђих успомена.


PRELEPO



јер све што је једном било живот -
живи вечно,
и све што је једном било љубав -
тежи ускрснућу,
а све што је једном било бол -
за љубављу чезне.

Jednostavno i lepo i puno životne mudrosti


:ok :dada
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Igra

Порукаод Viktorija Vi » 15 Апр 2010, 09:44

ИГРА

Укус пролећних надања
и укус зимских страдања
на исто се сведу:
горчину, горчину,
горчину,
јер и сласт сваког почетка
и студен што тек је стигла
само су увод у тмину,
у вечни лед и тишину
до којих стигне се брзо.

Помислиш: "О, како трешња
румени се, једра, сочна!
На врху њеном сада
најлепши плодови руде!"
И гле! Тек лето што дође,
а живот твој, ко њен, мину
(то чаша за све је иста).
Студен је тек минула румен,
истина - раскринкан привид.

И све је одувек исто,
иако чини се некад
да друкчије могло би бити:
што слатко је на почетку,
у горко се преточи потом.
То смрт се одувек игра,
ко мачка с мишем под шапом,
са крхким људским животом.

Виолета Милићевић