Vi i ti

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Medved Plav
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 16
Придружен: 02 Јан 2008, 04:18
Место: Zapadna obala US

Порукаод Medved Plav » 15 Јан 2008, 04:58

Osobito...

Zao mi je sto nisam jos uvek u stanjetu usled vremenskog skripca posvetiti duznu paznju tvojim stihovima, ali dopustices mi da gvirnem, kadgod zamognem, a da se ne naljutis, nadam se...
Veoma mi je milo sto ima ovakvih kao ti. Dajes mi nadu da cu Je pronaci, jednom...

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Macici

Порукаод Viktorija Vi » 15 Јан 2008, 10:22

Дакле, нада је заразна...и прелазна...:-)
Добро је!
Само људи с надом умеју да се смеју и да трају достојанствено.
Хвала ти.
Додајем једну другачију песењку, насталу на Каладонту.

***
Мачићи

Мачета два је купила у радњи
ко што се купује игла ил` храна...
Онда се предала сасвим изградњи
њиховог дома у углу стана.

И спајала је дрво и картон,
кројила прозоре, вратанца лепа...
Но, узела их је најпре у крило
и нежно почела да им тепа

ко да су њени најдражи гости
ил деца коју не имађаше,
а они, слушајућ како им тепа,
њеној се милошти препушташе.

Биће да љубав за меру не зна,
нити за посуде у које се слива.
Оно што извор у срцу има,
на све што види се- љубав излива.

Виолета М.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Poklonicu ti jednom tu pesmu

Порукаод Viktorija Vi » 15 Јан 2008, 19:28

Поклонићу ти једном ту песму

Поклонићу ти једном ту песму,
ако је ово љубав
и ако сви који воле
једном постану песници,
да ми после не пребацујеш
како сам ти нешто ускратила,
како сам те жедног преко воде преводила
и како сам те обмањивала.

Ево, већ данас почињем да је тражим,
мада не знам ни како изгледа,
има ли тако сјајне и топле тамне очи
као ти,
младеже на левом образу
и твоју боју гласа
или бар твој ход.

Мучан је то посао –
тражити оно о чему нико ништа не зна,
а једино ти знаш да постоји,
траћити живот тек тако.

Кад би ми бар рекао
у које ресторације залази,
јеси ли њу водио у „Знак питања“
онда кад сам те видела
са неком девојком за истим столом,
воли ли позориште
или можда спорт,
вози ли ролере,
или овако као ја
радије својим стопалима оверава
сваки педаљ Земље.

Има ли она уопште дом
или само тебе непрестано прати у стопу,
као да си јој из ока испао,
као да си баш њу миловао
читаву ноћ
тим својим дугим уметничким прстима
или си јој шапутао
оно што се већ шапуће
у тим и таквим успутним комбинацијама?
Бестидниче!!!
Као да ја не знам да би она све учинила
да баш тебе обрлати!
А ти, наивко један,
наседаш на њене трикове!
Није ни она веверица...

И чиме се она уопште бави,
осим тобом?
Има ли неко занимање?
Има ли мужа и децу,
да бар о некоме брине?
Гради ли можда куће или ормаре
или само доколичари
и сплеткари даноноћно са твојим жељама?
Јој, ако је само дохватим
за оне њене чуперке
или бар рукав,
видео би ти одмах ко је ту храбар,
и ко је коме друг!

Баш ме нервира,знаш,
али немам куд.
Видим и сама у шта сам се упустила,
али морам то да урадим.
Морам!
Морам да је пронађем
и да јој кажем да се не измотава више
ни са тобом
ни са мном.
Није она више мала!
И ово што сам јој допустила -
много је.
Требало би да ми стопала љуби,
уместо да се прави луда
и избегава ме.
Добро, не мора, али опет...
Нисам ни ја куче од јуче!
Од прекјуче сам!

Не знам ни зашто ти ово уопште причам.
Толико тога сам ти већ рекла,
а нисам морала.
Ти уопште не заслужујеш
да ти било шта кажем
о себи, о њој или о било чему!
У противном,
већ би се појавио однекуд
и упитао ме, макар бојажљиво,
јесам ли то ја.
А ја бих се мало правила важна
па бих ти рекла:
„Бог с тобом, Срећо, па ко би био!?!
Познајемо се толико дуго,
а ти ме свашта питаш.
Ниси ваљда болестан?“

Ако бих видела да си тужан
јер мораш наставити потрагу за Њом,
за коју знаш да је луда за тобом,
али се не усуђује да ти то каже,
него ти годинама само пише некаква тамо писма
а на твоје позиве, кад јој уђеш у траг,
кад ти остави неки леви број, уопште не одговара,
размислила бих шта да радим.

Ако те волим, рекла бих ти:
„ Она - то сам ја, млади путниче.
Она - то сам ја“,
а ако те не волим,
и даље бих се правила да сам ти друг,
један од многих које случајно срећеш
јер „оно све што знаш о мени,
то је стварно тако мало.“

Идем сад.
Не замајавај ме више
ти, досадњаковићу један!
Наврзао си се на мене
као смрт на бабу!
Ни стеница ти није равна!
Прођи ме се већ једном!
Имам ја преча посла!

Идем да пронађем ту проклету песму,
ако баш хоћеш да знаш!
Ако је не пронађем, сама ћу бити крива,
а тебе је и онако баш брига.

И да знаш,
ако је не пронађем,
признаћу ти
да сам све измислила,
да никад нисам ни постојала.
И мораћу да ти поклоним ружу,
ону плаву,
о којој сам ти говорила
једног осмог марта,
године 2005,
кад ми се учинило
да живим.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Tvoje je samo da me nadjes

Порукаод Viktorija Vi » 17 Јан 2008, 09:31

Твоје је само да ме нађеш

Твоје је само да ме нађеш.
Доста сам ја тражила тебе!
Крајње је време
да мало променимо улоге
(улог је и онако превелик),
па да ти тражиш,
а ја да се скривам.

Стварно претерујеш!
Чак и сад,
кад знаш да сам те пронашла,
понашаш се
као да ниси пронађен,
као да не знаш да постојим
и да те на капији сваког дана очекујем.

Хајде да видиш како је то
кад ти тражиш,
а ја уживам
у тражењу нових места
на која бих се сакрила,
у завлачењу
по прашњавим ћошковима
твог срца,
у котрљању
низ вратоломне планине
твојих мисли,
у бауљању по мраку
твојих неверица,
у бесомучном трчању
да прва запљунем дрво
ако ми се учини
да ми се приближаваш!

Како ти само не досади
да годинама играш исту игру?
Понашаш се као глумац
који стално игра исту представу!
Шта ћеш ако се разболим
баш на дан премијере?
Од кога ћеш се онда скривати?
Доделиће ти неку моју замену,
неку почетницу,
недостојну иједног мог корака,
неку која уопште не уме
ни да те тражи
ни да се скрива
од твојих продорних погледа,
и од сопствених жеља,
а ти ћеш пред публиком
и даље морати да будеш убедљив
ако желиш да добијеш аплауз.
Умислићеш још да си добар глумац!
Маестро!

Кад боље размислим,
помало ми те је жао.

Можда ни теби није лако
да се годинама правиш
као да ниси нађен,
као да нико није открио
твоје право лице
и као да нико не зна
да и ти чезнеш
за једном оваквом љубављу?
Можда си некад и пожелео
да ме пронађеш,
али ниси смогао снаге
да стварно кренеш,
неповратно,
да оставиш све друге
успутно нађене жене,
много лакше за откривање
и руковање,
за додиривање
и остављање.
Можда си и кренуо,
али мени то не би признао
ни под претњом смрти,
све док се не увериш
да сам ја Она?

Размисли добро још једном
па ме потражи,
ал стварно,
онако како се тражи она
која ти је једино потребна,
која ће у твојим жељама
препознати своје
и у твојим очима
видети светлост
која је води кроз живот.

Размисли!
А ја ћу поразговарати са редитељем.
Ако пристане,
а ти наставиш да оклеваш,
одрећи ћу те се преко песме,
оне коју ће сви прочитати,
тако ми Поезије,
и сви ће показивати прстом на тебе,
а то ће бити исто
као да сам ти написала смртну пресуду.

Не буди блесав!
Доста је било!
Твоје је само да ме нађеш
па како ти буде!

Виолета Милићевић

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 17 Јан 2008, 19:55

Viktorija, draga- obozavam tvoju poeziju ^78^
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...
ovaj te zanese, ona odnese,
nema veceg zadovoljstva nego
prevariti ih oboje...
MOJA KNJIGA

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 17 Јан 2008, 20:56

Хвала ти, Цецо!... :oops:
И теби што пријављујеш да си се пронашла у њој,
и ономе ко је, ни крив ни дужан, ипак главни кривац (читај: инспирација којој не успевам да се одупрем),
и Ономе Који То Озгоре Види Све па ми помаже да осећања и мисли распоредим овако како видиш...
Ја сам само оруђе... :)

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Ako te volim samo u stihu

Порукаод Viktorija Vi » 18 Јан 2008, 12:09

Ако те волим само у стиху

Ако те волим само у стиху,
а стварност о томе не зна ништа,
услиши моју молитву тиху:
не хули на моја прибежишта!

Стихови су ми конаци мили
(удобан ли је увек тај смештај!):
двери се отворе на најмањи трептај
душе ил тела, на наговештај

доласка твога, ил присећања,
убоге чежње ил жеље жарке.
Када ми у мисли ушеташ само,
ко да се раскриле вратнице рајске.

Ако те волим само у стиху,
а у стварности друкчије буде,
разуми моју патњу тиху:
немири моји нека ми суде,

јер сви се немири у тебе куну,
док душа и тело за тобом жуде,
и дуге ноћи за тобом вапе
и све ми зоре због тебе руде.

Руке у твоју славу пишу,
стихови ко лаке жене се нуде,
и само због наде да ћу те срести,
живим и залазим међу људе.

Ако те волим само у стиху,
а стварност не сазна ништа о томе,
нек Бог ми услиши молитву тиху:
стихови моји нек ме и сломе!

Виолета Милићевић

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Re: Macici

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 18 Јан 2008, 18:49

Viktorija Vi пише:Дакле, нада је заразна...и прелазна...:-)
Добро је!
Само људи с надом умеју да се смеју и да трају достојанствено.
Хвала ти.
Додајем једну другачију песењку, насталу на Каладонту.

***
Мачићи

Мачета два је купила у радњи
ко што се купује игла ил` храна...
Онда се предала сасвим изградњи
њиховог дома у углу стана.

И спајала је дрво и картон,
кројила прозоре, вратанца лепа...
Но, узела их је најпре у крило
и нежно почела да им тепа

ко да су њени најдражи гости
ил деца коју не имађаше,
а они, слушајућ како им тепа,
њеној се милошти препушташе.

Биће да љубав за меру не зна,
нити за посуде у које се слива.
Оно што извор у срцу има,
на све што види се- љубав излива.

Виолета М.


Јој, ово је дивно, баш ме је разгалило. :-D

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 18 Јан 2008, 18:59

Добро нам се вратила, Звездарка!
Вероватно волиш (или имаш у свом дому) љубимце који одговарају овом опису. Ја сам, на тренутак, док сам одговарала на задату реч на Каладонту, помислила како би било да их имам, мада ја више волим куце...И тако се то десило...
Али то се не може упоредити са твојом " Истином о Одисеју", која је сасвим невероватна, оригинална и - чудесна! То је песма!
Мислим да сам је видела само у (на) "Сновиђењу", те би било лепо да је и нама даш.
Хвала. Велики поздрав, звездана девојко мала! :mah

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 18 Јан 2008, 20:46

Viktorija Vi пише:Добро нам се вратила, Звездарка!
Вероватно волиш (или имаш у свом дому) љубимце који одговарају овом опису. Ја сам, на тренутак, док сам одговарала на задату реч на Каладонту, помислила како би било да их имам, мада ја више волим куце...И тако се то десило...
Али то се не може упоредити са твојом " Истином о Одисеју", која је сасвим невероватна, оригинална и - чудесна! То је песма!
Мислим да сам је видела само у (на) "Сновиђењу", те би било лепо да је и нама даш.
Хвала. Велики поздрав, звездана девојко мала! :mah

Хвала и теби, од срца, на овим лепим речима. :-D

И на дивним песмама!

Боље вас нашла!

Иначе, ја имам код куће једну куцу, али обожавам и маце. :-D

Поздрав велики, такође! :mah

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Novogodisnje pismo prijatelju

Порукаод Viktorija Vi » 19 Јан 2008, 23:18

Новогодишње писмо пријатељу
(Ненаду Ж.)

Драго ми биће!

Свиће!
Не знам још како,
ал слутим зашто.
Нешто се одједном
у мени стекло,
обасјало ме
јер није се рекло
никад до сад.
Нек је и теби срећна и ова,
још једна Нова,
ко то зна каква!
Биће некаква,
сигурно то је.

Матушка ми је још у срцу.
Не одох никад из ње више.
Сад њоме живим,
њу удишем,
о било чему да мислим
ил пишем.
У Белом граду док седим
ил стојим,
дане не бројим,
ни године -
само постојим.
Речити јесу записи моји
јер тамо слушах
ушима својим
бруј њених звона,
песму тишине,
и молитве шапат.
Зар може да мине
оно што најлепше
у нама беше?
Овде сам и тамо
у исто време,
ал то прећути.
(Мислиће људи
да сишла сам с ума)
Још се из Москве
ни вратила нисам,
још лутам њеним улицама...
Чудесни ли су земаљски пути!

И сад, док причам ти
о томе,
све ми је једнако далеко
и близу.
И тебе гледам право у очи!
Ту си ми,
при срцу, оку и руци.
Стежем ти руку,
пријатељу,
ја што се радујем
твојој близини,
а Бог нек испуни ми
једину жељу:
буди ми срећан
у години
што тек је дошла!
Ти само воли...
...И маштај!
Зла су времена прошла,
долазе боља!
Моли се само...
...И праштај!
Нек ти се
сва чуда света десе!
Од мојих жеља
до твоје адресе
нек нађу путе!
Нек свуд се разлива
радост твоја,
и воља твоја,
и Његова блага
светлост моћна,
што греје и сија
од сунца јаче.

Воли те твоја,
превише своја
и Бог зна чија,
раба божија,
Виолета.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Otkrovenje

Порукаод Viktorija Vi » 20 Јан 2008, 13:09

Откровење

Хајке су покренули на све људе!
Гоне их ко дивљач, вешају, суде,
ко да су добили сва овлашћења
од четири јахача из Откровења

да чисте земљу од свег што гмиже.
Да л зна шта ради онај што вади
срце из груди другом човеку?
Зар не зна да онај ко тикве сади

са Нечастивим ил` сличним њему,
и сам ће на исти начин мрети?
Ком се то свети, ко без памети,
човек што свуда и у свему

тек зло налази и изнова трага?
Доста је било! За Бога ил врага?
Време је помора или спасења!
Листа се књига Откровења…

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 06 Феб 2008, 01:02

Док гледам твоју слику

А о слици ти нисам причала…
Мало ме гледала,
мало се чудила...
Неке ми чудесне дарове нудила,
неке ми уснуле пределе будила,
зарасле у сан камени.

Онда се шетала,
па је прелетала
шарено смиље и босиље,
и рајско воће и пространствo,
и све то унела у својe царствo
што се ко моје око зелени.

Онда је стала и ућутала...
Само ме гледала,
па одлутала...
Зар ме везивала
док је описивала
уснама твојим
тебе мени?

Виолета М

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 16 Феб 2008, 00:49

Умовати и(ли) (умо)творити

Давно је све
замишљено
отелотворено
или створено
негде у глави
или у свемиру
у нечијим сновима
или на јави

али се сви понашамо
као да је још нешто остало
недоречено
недовршено
или нестворено
па говоримо
пишемо
градимо
мењамо облике
пресипамо
из шупљег у празно
рушимо
да бисмо стварали
стварамо
да бисмо рушили
зидове
поретке
теорије
завере
измишљамо
топлу воду
млатимо
празну сламу
празнословимо
умујемо
или
умотворимо

а земља смо
и у земљу
вратићемо се
неразумни
заумни
или
умни

и сви смо
само
играчке
у рукама
Уметности.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 20 Феб 2008, 10:22

Руке

Дотицани маштом
и жудњом
можда се никада неће
дотаћи рукама.

Руке су са маштом
најпре
укрстиле мачеве,
затим
прешле на револвере,
а на концу,
у окршају са жудњом,
остале без оружја,
голе.

Машта им окове ставила
и забравила
са тридесет и девет брава.

Сад могу само да мирују
и слушају дамаре
својих немира.

Ко им је крив?
Ко их је терао
да дижу устанке
против моћнијих
непријатеља ?!?

Виолета Милићевић