Vi i ti

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 25 Апр 2010, 12:24

Слика

Извињење

Свима се извињавам,
свима.
Ја само силно желим
да певам своју песму
и мирно,
мирно спавам.

А ако баш моја рима
икога узнемирава,
и то што пишем и даље
како не пише већина,
ја с тим баш ништа немам,
као ни земља, ни трава -
које ме чекају верно;
као ни мој сан ни јава -
то море неизмерно
с којима растах се давно
кад кренух за једним стихом.

О, какав стих то беше!
И сад још видим усне
које се заносно смеше,
на које тај стих је пао
као на воћњак киша
обилна, срећна и топла,
од које природа буја,
од које све цвета и расте.
Од тад се усне моје
римују са заносом једним
пред којим осташе неме.
И други, и трећи, и стоти
стих после првог израсте
а сваки лети и пева
ко прве пролећне ласте
под стрехом што гнездо свише,
и сви ка истом стреме.

И ко зна, можда и стигнем
тамо где нико више
сем мене стићи неће.
Но, ни последња ни прва
сигурно нећу бити
што сама је на свету.
Како би до меда дошла,
пчела на цвет сваки не слеће,
а ливада ниједна није
дом за несрећне птице
које су на њу пале
жудећи за небом страсно.
А пчела и птица род нису.

Ја ћу, све док ме има,
да римујем туге и среће,
да римујем сунце и звезде
са месецом и са дугом.
Никад ни рано ни касно
није за песму и риме.
Поделићу бескрај на тачке
и застати у свакој на трен -
да сваког трена будем
на неком месту другом.
И ко зна?Можда неко
упамти и моје име.

А сад се стварно свима
искрено извињавам
у своје грешно име
што рекох истину њима.
Нек свако пише о себи
онако како уме
ил` како мисли да треба:
јер и стих је пут што води
до земље или до неба.
Ја пут ка небу тражим -
земља ми незнана није
и знам да верно и жудно
и мене одувек чека.
Ал кунем се у риме,
тако ми сваке у низу,
није ми циљ да иког
вређам ил` узнемиравам.
Једино што стварно желим је –
да певам своју песму
и мирно,
мирно спавам.

Виолета Милићевић

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 20 Јун 2010, 08:01

Слика
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 20 Јун 2010, 21:31

Извињење

Свима се извињавам,
свима.
Ја само силно желим
да певам своју песму
и мирно,
мирно спавам.

А ако баш моја рима
икога узнемирава,
и то што пишем и даље
како не пише већина,
ја с тим баш ништа немам,
као ни земља, ни трава -
које ме чекају верно;
као ни мој сан ни јава -
то море неизмерно
с којима растах се давно
кад кренух за једним стихом.

О, какав стих то беше!



Svet bez vas
(tebe i stiha tvoga)
Sumoran i jadan
Bio bi mnogima
:mah
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 21 Јун 2010, 08:43

Miwka,хвала на лептирастом поклону. Видим да ти лептири радо долазе и код Алане и Даце, пред њихов објектив, што значи да су баш од посебног соја.


Зара, хвала на тим крупним и бајковитим речима од којих ми срце лупа јаче у грудима. ХВАЛА.

^78^ ^78^

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1233
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35

Порукаод sensej » 14 Јул 2010, 23:54

...ne moze tako
Violeta
Vi necete tako moci
pokisle kose
i mutna pogleda
pokraj Senseja proci

i tada kad
moje oko nemirno
potrazi smiraj dana
potrazicu meleme
ako ima neka rana

rana je rana muci
a ti znas dobro
V.V.
da opstaju samo
vuci

ovdje gdje samo orao
zmija i Sensej
svijaju svoja gnijezda
ja te molim
da se sjetis
kako ono
vojvoda Prijezda

...da mu se kosti
ne razminu."
tako i mi
V.V.
duzni smo gledati
u obecanu daljinu

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Zar ten to bi

Порукаод Viktorija Vi » 21 Авг 2010, 21:04

Зар трен то би?

Зар трен то би? Зар није век?
Ни цело јутро? Ни ноћ? Ни дан?
Зар све је само дрхтај и јек
давнашњих жеља? Зар није ми знан

одувек осмех који ме ови
милоштом својом, зароби вешто?
Зар није мене тај поглед снен
звао да волим и да га често

на овом свету док ме има
засипам миљем и пољупцима
ко Он што мене је обасуо?

Зар може бити да није знао
ил` није видео ил` није чуо
да све што моје је–његово поста?

Зар трен то би? Зар није век?
Зар није почела прича тек
у којој ми смо насмејан пар?

О, зар нам сваки са неба дар
доноси само бол и јад?

Ни љубав није узлет, већ пад?
Ни љубав није узлет, већ пад.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 21 Авг 2010, 21:09

Слика
Јабука спознаје

Нада мном плави се небески свод…
Жена сам, твар што у прах се врати.
Пода мном земља - гроб и колевка,
изнад ње сунце што врт мој злати.

Јабука спознаје у врту мом расте,
а ја је гледам и осећам страх.
Плодови руде, а мој их поглед
прождире жудно, те губим дах.

Допусти, Боже, да приђем само
тамо где ока ми губи се вид,
да руком додирнем било тог плода,
па макар никад не нестаo брид!

Јер мирис ме опија и осећам како
полако губим и стид и свест.
Допусти, Боже, јер анђели твоји
ноћас ми донеше благу вест :

О, долази онај ког у сну сретох,
од чије кости моја је кост!
Дај ми да осетим спознаје сласт,
ал` њoмe да почашћен буде и гост.

А када једном по мене дође
госпа у црном што зове се Смрт,
да и ја смерно руку јој пружим
и срећна пређем у нови врт,

јер овде, на земљи, са драгим кушах
у рајском врту најслађи плод.
Жена Човеку, прах прашини…
Над свима плави се небески свод.

Виолета Милићевић

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1624
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 21 Авг 2010, 22:42

...ovako je to
kad oplete
biserje od
V i o l e t e

samo

zasto dugo cekamo
kad vrijeme je
kao
miris jorgovana
u aprilu
i brzu preskoči nam
stepenicu strpljenja
i ubrza svaku
krvnu zilu

moltva tvoja
o
V.V.
i Bogu je mila
kao i nama od tebe
sve

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 21 Авг 2010, 23:01

Фараону драгом
поручујем радо:
чекање је наше
увек врло младо,
а стрпљење може
зачас остарити.

На дочеку лепом,
пријатељу, хвала...
А време?Нек хрли
куд му драго, ето!
Поздрављам песника
и све што је свето
и све што је драго
његовоме срцу!

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1624
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 21 Авг 2010, 23:54

...faraon_u Tumnopotehu
je za čast
svaku riječ Tvoju
primiti u slast

ponovit' ću
samo
tu riječ nedaj
da dugo cekamo

riječ je data da se
daje
ako to nije
onda
sta je

V.Vi
neka te čuva moćni Ra
i svi od Bog_a dati
bogovi

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 22 Авг 2010, 16:42

Заљубиш ли се

Заљубиш ли се, о љуби даљину
што дели и спаја нас у исто време!
Нек све ми друго о теби збори,
Ал` твоје усне нек остану неме.

Заљубиш ли се у мене стварно,
О, љуби земљу којом корачаш,
Јер на њој пут је где бићемо једно
Ако све сумње у себи надјачаш.

Заљубиш ли се страсно и силно,
О, љуби небо чија је плавет
Уткана у нашу јаву и снове,

А ја ћу дати свечани завет
да доћи ћу чим ме срцем позове
онај ком надам се откад постојим.

Виолета Милићевић

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1624
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 05 Сеп 2010, 00:43

...kome to večeras pjevaš
andjele
sto krilima sebi mira
nedaš
kome

osudjen da slijećeš
okreni se prozoru
jednom
osami okrenutom
okreni se
i ako rado to
nećeš

da li vrijedja tvoja zelja
ponos misli tvojih
i ako se stidiš
kazi
zelja kojih

andjele
orlu sličan
orlu glave bijele
primi na sebe ponekad
njemu upućene
nezaustav-strijele

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 05 Сеп 2010, 22:46

Лепа песма, песниче!Браво!
***

Сан о срећи

Дана нема, а ни ноћи
да не мислим о немоћи
која свако биће снађе
кад пожели да пронађе

нешто што би срцу било
в вјеки вјеков свето, мило,
нешто што би ублажило
или сасвим уклонило

сваку рану, сваку муку,
тешку бољку, немир лаки,
и што би му учинило
сваку ноћцу и дан сваки

лепшим но што стварно јесте,
дражим но што често бива.
Нема дана а ни ноћи
а да моја жеља жива

сан о срећи не одснива!

Виолета Милићевић

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1624
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 13 Сеп 2010, 17:19

Poetesi,
od,- stihoklepca...




...san o Sreći

nedosanjano trčanje
i let nad stijenama
let galebova
neće nikad prestati
jer se ne uzima
i nikom' se
neda dati

San
područje u Tami
i ako medjuobasjani
opet sami

Sreća
na brzinu popunjena
tuga je
najveća

Osama
odsustvo Sreće i Sna
duboko je u nama
u nama je do dna

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1233
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35

Порукаод sensej » 14 Сеп 2010, 21:20

...nasmij se jednom
zlatna masko
bar ovdje
gdje mlijeko teče
gdje dodjem da vidim
a pogodit' mogu
isti ces biti
i isto čekat' kao i svako
veče

sa visina postojanja
tvoga
vidiš isto
ka' sto ja vidim
sletjecu sa strahom
starim
da cu poceti
tebi masko zlatna
da... zavidim