pogled grada

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

pogled grada

Порукаод trebamisvakidan » 26 Мар 2006, 12:58

Pogled grada

Pogled se razliva
po debelom sloju noćne crnine
i sliva se ka dalekim svetlima
šćućurenim iza Save.
Sivilo betonskog bloka
briše delić pogleda
i slobodu zaključava
u kavez civilizacije.
Teška zavesa noći leluja
i pogled se ljulja na vetru
dok pogled nestaje u pesku
a pogled pada na kolena
nedaleko od svetla
šćućurenog iza Save.


made by Aleksandra
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 26 Мар 2006, 13:16

Poveruj
ovaj trenutak će postati večnost.
Pogledaj me
onako kako samo ti znaš
i ja ću noćima čuvati
tvoj pogled
za sledeće dane bez suza.
Pričaj
o snovima i delićima filma
o budućnosti
koja je tu
odmah iza sledećeg ugla
i mami nas za korak više
do visina
do našeg neba.
Pruži mi prst
da bih ti dala svoj
i oteraj zbunjenost
i drhtanje
i strah od straha.
Saslušaj
moju priču bez reči
možda pomoću nje hoću da kažem
koliko bi mi nedostajao
kada bih ponovo otišla,
i zato u kriku
pronadji reči.
Poveruj
samo poveruj
i ovaj trenutak će postati večnost.


za D made by Aleksandra
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 26 Мар 2006, 13:39

Samo jedna slika

Kada koraci prestanu
da odzvanjaju zelenim ulicama
i kada se umore od puta
u nepoznato
smeh će umreti.
Poneki jecaj sedeće mirno
u udobnom naslonu
neudobnog života
i nezainteresovano
čitaće stare novine.
Prsti će drhtati
na poslednjoj strani
ukoričenog romana savesti
zvona će pevati u zvezdama
povorka će se otegnuti
bez kraja
i dečak na čelu povorke
krišom će se smejati
smehom neozbiljnosti.
Cveće će venuti
i dan bežati, noć dolaziti
i noć će bežati, dan dolaziti
osmeh će sušiti suze
na rubu propasti.
Život će bankrotirati.
Poneka svilena košulja
lelujaće na vetru
i miris će golicati nozdrve.
Dečak na čelu povorke
krišom će plakati
suzama čoveka.

made by Aleksandra
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 27 Мар 2006, 02:36

Samoća

Dim tek ugašene cigarete
stapa se
s dimom tek upaljene.
U pepeljari nervozno zgužvani pikavci.
Tišina.
Pogled zabijen u zid.
Kiša sa prozora
monotono i uporno
spira prljavštinu
prethodnog dana.
Tuga rovari po sećanjima.
Suze kidaju besmislenost života.
Starost polako krade
još jedan dan
i grubo ga gura
u tamnicu uspomena.
Ruke preosetljive na dodire
ostaju bez njih
u zatvorenoj sobi
na vrhu betonskog utočišta.
Misli se prevrću po krevetu.
Dim tek ugašene cigarete
stapa se
s dimom neupaljene.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 29 Мар 2006, 03:57

Molitva poslednjeg FLY

Prljavština na mislima
zardjale ruke
pokreti škripe.
Pocepani postupci
beskrajna tuga
uz histeričan smeh
i strah od sebe.
Sa nogama u blatu
čučim
pognute glave
sa kosom u ustima
i džointom medju prstima.
Kraj mene stranac
i čovek
i životinja
i neprijatelj
i niko ništa nigde,
priča,
valjda samnom
ali ja ne postojim
on troši reči
na pogrešnom mestu
u pogrešno vreme
na pogrešnoj planeti.
Čučim a letim
i pašću.
Pružam ruku
hoću da se pridržim
da se uhvatim za ruku
tog stranca
ne znam šta mu je ruka
možda će i on pasti
a možda ću ispustiti
svoju utopiju
i svoje "sve je OK"
zavijeno u parče papira
sa kartonom na kraju.
On diže ruku
i svojim rečima
lakira moje
i one se lepe
i postaju krute
i tako stoje
u vazduhu i mojoj glavi.
Sklapam rimu glava-trava
i smejem se kricima
koji izleću iz mojih očiju
svesna da samo glava i trava
u tom trenutku postoje.
Stranac ustaje
ja ne mogu
on ima godine mog oca
i tražim zaštitu
a on odlazi.
Blato pruža pipke
i čvrsto drži moja stopala,
strah pušta kandže
i kida me
i rovari po meni
pretvaram se u strah
i blato
i kandže i pipke
i plačem.
U glavu mi ulazi belina
i strah i košmar
košmar u prostoru
prostor u kosmosu
kosmos u glavi
glava bez tela
nemam više telo
ja sam samo glava
samo oči uši mozak
i poneki pokret usnama
bez reči
kao ljubav bez reči
sa obe svoje strane
kao smrt bez reči
kao život bez reči
kao reč bez slova
tako sam glupa
i prazna i laka
a tako teška
i ne želim to
ali hoću opet
i još
i još i ne znam dokle
do kraja valjda,
ali svaki kraj je i početak
i onda stvarno
do kada
do kog uspona ili pada
do kog neba
do koje krize
krize tela
duše
krize života
ili tržišta
ili para
do kog pepela
pepeo pepelu
sotona sotoni
život smrti
to je nepravda
sve je nepravda
i to što je stranac otišao
i to što je uopšte i bio
i to što čučim
a trčim
i letim
i padam
i plivam u svojim suzama
i svojoj prljavoj
i bolesnoj krvi.
Grč tela
kao posledica grča osećanja
i grčevitog držanja
smotuljka odvratne nebeske trave
sa nekog nebeskog djubrišta
odavno ubrane
za andjela i braću
i poklon Sotoni
zamotuljak sa dušom
i ljudskim
meni ostaje
blato
i kosa u ustima
i krik
da bi se stranac vratio
a neće.
Ovde sam sama
u nekom blatu ovog grada
a niko ne zna da sam ovde
zna stranac
ali ni on više ne zna
on trči kraj reke
i možda će se udaviti
i onda niko neće znati gde sam.
Znaće Sotona
ali njega nije briga
on je dobio moju dušu.
I šta mi ostaje
ovo prokleto parče kartona
i kosa u ustima
i žive rane
svugde.
O Bože,
spasi me
pomozi
ako ništa drugo
lupi me po ruci
i uzmi me sebi
ovakvu
blatnjavu
sa kosom u ustima
prljavštinom na mislima
i zardjalim rukama.

made by Aleksandra
za......
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 13 Апр 2006, 20:50

Voliš malu zelenu bubu.
Misliš - mala je
bespomoćna
ništa mi ne može.
Voli te mala zelena buba.
Sleti ti na dlan
da ti dokaže da te voli
a ti onda
brzinom svetlosti
sklopiš prste preko nje
i držiš je u šaci.
I onda kažeš svima:
u mojoj ruci je
mala zelena buba
koja je moja i meni
pripada
i ne može mi ništa
mala zelena buba.
I staviš šaku u džep
prepun sebe.
A mala zelena buba
pronadje jednu poru
na dlanu
udje u tebe
i tvojim venama poteče
zelena krv.
Mala zelena krv.

made by Aleksandra
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 14 Апр 2006, 13:31

...izgubljeni prijatelju...
da li ti nekada
pred oči dolaze
putevi slobode
koje smo gradili
u nekom kutku
velikog grada
pitam se opet
gde si...
sve se sledilo
i krv u žilama
i žile u telu
i telo u bolu...
...nova dimenzija...
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 14 Апр 2006, 13:34

Pitanje

Ko je
rekao napisao izmislio
pozitivno kao dobro
dobro kao krajnji cilj
ljubav kao svrhu
dvoje kao par
život kao sreću
dodir kao život
razgovor kao razumevanje
pogled kao govor
osećaj kao odgovor
poljubac kao lepotu
ljude kao više
prirodu kao sluškinju
krv kao naslednu
decu kao želju
korak kao napred
suzu kao olakšicu
brak kao instituciju
seks kao dobar
poštovanje kao ljubav
prijateljstvo kao snagu
sreću kao svetlost
misli kao savršene
mene kao ovakvu?
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 14 Апр 2006, 13:36

Nestvarna stvarnost

Postaću oblak
i onda nikome neću morati
da opravdavam svoje suze.
Biću velika bela gomila ničega.
Biću prostranstvo
ograničeno nepostojanošću
i biću, a neće me biti.
Rasplinuću se
da se nikada ne skupim
i svaki moj deo biće celina.
Postaću oblak
da bih postojala
a da me ne bude
visiću u vazduhu i sama vazduh
da bih svojim nepostojanjem
dokazivala
sopstvenu postojanost.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 14 Апр 2006, 13:45

Razgovor

Ona kaže: Sve si mi dalje, bežiš, sama sam.
On je gleda i misli – volim te.
Ona kaže: Grub si, povredjuješ me, hladno mi je.
On je gleda i misli – potrebna si mi.
Ona kaže: Odlaziš i sve mi se redje vraćaš.
On je gleda i misli – nedostaješ mi.
Ona kaže: Optužuje me a krivice nema, tako je.
On je gleda i misli – izvini.
Ona ga pogleda i ostade bez reči.
On joj poljubi oči.
Ona pomisli – umreću noćas.
On je uhvati za ruke i odvede sa sobom u svoj dom.


Aleksandra
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 03 Мај 2006, 13:54

Sama sam....
...kao olupina
kao kamen
kao drvo....
...ljudi su prolazili
kroz mene
i odnosili me...
...i kada su govorili
razumem
najmanje su
razumeli,
i kada su govorili
tu sam
tada čak ni
njihove senke
više nisu bile tu...
...krali su mi osmeh
i lepili ga sebi na lice
mojim grlom su pevali
mojim saznanjima prolazili
mojim snovima sanjali
mojim pobedama pobedjivali
mojim životom živeli...
Moju samoću samujem
samo ja
sama.
Moju prazninu osluškujem
moje reči ne izgovaram.
Nemam kome.
Ne mogu više ni sebi,
nemam ni sebe više.
Odneli su me.
...sama sam...
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 03 Мај 2006, 14:04

dani dani dani
prolaze
donose svašta
a opšti utisak je
ništa.
I opet
dani dani dani...
Koliko bih letela
da sam slobodna
koliko bih se smejala
da letim.
Ovako
padam na sitnicama
saplićem se o dane
kao o kamenje.
I kada pogledam
sve koji su prošli
i kada naslutim
sve koje dolaze
samo neumoljivi niz
dana.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 15 Феб 2007, 01:08

Usna na koži

koža na dlanu

dlan na bedru

bedro uz bedro

eksplozija mirisa

kao topla kupka

usna na usni

koža na koži

prsti niz kičmu

do zategnute čvrstine

senke na licu

dah u uzdahu

drhtaj u grudima

rasuta kosa

po stomaku

po butinama

po licu

dlan na grudima

grudi na usni

zubi u koži

bedro uz bedro

eksplozija beline

kao topla kupka…
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
mandala
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 64
Придружен: 22 Мар 2007, 19:57
Место: beograd

nisam sigurna da umem

Порукаод mandala » 22 Мар 2007, 20:04

........u meni hoda prazna koza ....u dobu klanja prazan dan...svet svesti prazan san u praznini.....prostan......[/b]
.....moguca ostvarenja nemogucih minuta......

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: pogled grada

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:41

Не плачи...
- шапнуо ми је анђео.
Након толике борбе, не...
Не плачи, то је твој бол.
Тај терет који ти је поверен,
мораш да носиш.
Не плачи. Не ропћи.
Само препознај
да си под притиском,
и повуци се у пустињу
пред тугом коју призиваш.
Не плачи. Не. Ја са тобом идем...
Ми ћемо се држати. И спознаћеш радост.
Љубав и вера вратиће нас кући.
Дани пролазе,
а ти плачеш, ридаш,
због нечега што одавно
више не постоји.
Плачеш, и с мојих уста
молитва лети ка теби.
Знај, није узалуд.
Тешко је.
Само силно веруј.

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu