Moje pesme

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Moć tuge

Порукаод Frinko » 16 Феб 2018, 23:25

Mrzim te.
Voleo bih da te nisam sreo.
Ti, prokleta bila...
Sa gordim osmehom,
na prestolu stojiš.
Sladiš se suzama,
robova tvojih.
Ledeni pogled,
očiju tvojih,
milosti nema...

Mrzim te.
Ti si kraljica jada i bola,
ime ti je tuga.
Sa tobom patnja je duga.
Ceriš se.
Priznajem,
pobedila jesi.
Moje snove i nade,
u blato si bacila.
Evo sad pred tobom
u lancima klečim.
Ali da molim za milost,
tebe neću,
jer milosti kod tebe nema.

Mrzim te.
Pod vlasti sam tvojom.
Ali nemoćan sam,
da pobedim silu tvoju.
Ne mogu...
Za borbu,
nemam ni snagu ni volju.

Mrzim te.
Čujem u noći,
bolni jecaj u daljini.
Opet se osmeh zlobni,
na tvom licu javi...
Čujem robove tvoje,
kako plaču.
Srećna si zbog njihove boli.
Njihove nesreće,
himne su pobede tvoje.
Neka si prokleta tugo,
kraljice propasti moje.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re:

Порукаод Frinko » 08 Мар 2018, 15:39

Frinko пише:8. mart

Poklon za majku

"Srećan praznik majko!"
-viknuh lani.
Ove godine tuga i ja smo sami.
Prošle godine bi:
poljubac u obraz,
poklon i lepe želje.
Ove godine majka nije pored mene.
Slomljena srca otidoh na groblje.
Bol je jak no suze neće na oči.
Plačem u srcu,
no duša tugu sakriti neće moći.
I opet majko, poklone ti nosim.
Umesto poljubca, palim sveću.
I jedan mali cvet stavih,
pored groba tvog.
Da me potseti na dane
kad si sa mnom bila ti,
kad tuge nije bilo da mojim
srcem gospodari.
I ovu pesmu poklanjam ti majko.
Samo za tebe majko draga,
ljubav ka tebi moja je najveća snaga.




Stih i cvet, poklon za majku.



Majko volim te

(Akrostih)



Majko znaš...
Ako me vidiš sa neba-znaš.
Jako patim zbog smrti tvoje.
Kao stena ledena,
Okovano je tugom, srce moje.

Vidiš da tugu pobedio nisam.
Okrutna sudbina,
lomila je sreću moju,
Ime tvoje izgovaram sa bolom.
Molim se za te, noći ove.

Trenutak sreće , kad se setih vremena davnih,
Evo prođe, a u stvarnosti žalost opet dođe.

Слика

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Maska

Порукаод Frinko » 21 Апр 2018, 00:43

Izađi na ulicu.
Masku na lice stavi.
Nek niko ne vidi,
što duša tvoja zbori.
Nek niko ne vidi,
na licu tvom,
izraz tuge i boli.

Kao klovn,
osmeh na lice,
na silu metni.
Nek ne vide ljudi,
zla sudbina,
da te je ranila.

I nek ljudi misle,
da je sve u redu.
Da si pobedio tugu,
čemer i bedu.
Nek misle da si heroj,
što je pobedio nedaće.
Nek maska skrije,
lice koje bolno plače.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re: Moje pesme

Порукаод Frinko » 21 Апр 2018, 20:13

Umorni putniče,
kojim putem ideš?
Čuje li iko pesmu tvoju?
Vidiš li tamo u daljini,
bledi senku?
Vidiš li sudbinu svoju?

Maštaš li još uvek?
Ili je crni ratnik,
ubio maštu tvoju.

Kreni putniče dalje,
kreni...
Izbor veliki nemaš.
Pred sobom,
imaš samo jednu,
trnjem posutu stazu.
Imaš li još uvek
u sebi,
neku nadu?

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Majci za rođendan

Порукаод Frinko » 05 Мај 2018, 19:51

Srećan sam,
jer si mi majka bila ti.
Što smo zajedno,
nekad živeli.
Što znam,
da me sa neba gledaš sad.

Tužan,
jer je majka umrla,
pa raođendan danas,
ne mogu da joj čestitam.

Tišina groblja,
mesto je susreta naših.
Spomenici,
od mermera ćute,
dok cvet pored groba stavljam
i rođendan majci,
na groblju obeležavam.

Treća godina kako za mamin rođendan odlazim na groblje.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Zadušnice

Порукаод Frinko » 26 Мај 2018, 19:17

Grobre, zadušnice...
Sveće za pokoj duša
tiho gore...
Spomenici ledeni,
ko čuvari stoje.
Tužni pogledi,
više se ne broje.
Kući sa groblja,
ljudi se vraćaju,
a u mislima
najdraže čuvaju.
I svi bi isto želeli.
I svi bi isto hteli.
Da najdraži na groblju nisu,
da smrt po nih došla nije.
Da od bolne istine,
negde može da se skrije.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Bojim se

Порукаод Frinko » 19 Јун 2018, 21:12

Bojim se,
onoga što nosi novi dan.
Bojim se,
jer znam,
da sam na svetu sam.
Bojim se,
odluka pogrešnih.
Na raskrsnici života,
pogrešan put da ću izabrati.
Da se neću snaći,
pred ljudima da ću se obrukati.
Bojim se,
da će mi se ljudi smejati,
bol da će mi naneti.
Bojim se,
slabosti svojih.
Velikih tvrđava koje treba savladati,
gvozdenih vrata koja treba otključati.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Starac Vukašin

Порукаод Frinko » 24 Јун 2018, 14:17

Vreme ratno, zlo vlada.
U logoru Jasenovcu, narod strada.
Dzelat ubija i žrtve broji,
starac Vukašin, mirno stoji.
Vukašin se smrti ne boji.
Zna Vukašin, kad sve ovo prođe,
biće na nebu sa najdražim svojim.

Dželat je zbunjen zastao,
u ruci drži krvav nož.
I pita se: Kako starac može,
mirno da gleda, ovakav pokolj?
Želi dželat, jedno samo:
Vukašinu mir da uništi.
Da starinu iz Klepaca,
natera da moli i pati.
Viče dželat, preti i besni.
A Vukašin mirno gleda,
bez straha, ćuti...

Uzalud sve dželatu bi.
I pretnje i vika i nož oštar,
kojim Vukašinovo telo seče.
Starac ćuti, da se pokori,
pred dželatom nikad neće.
Opet dželat poče da preti,
kako će starcu, srce da vadi.
Vukašin ga pogleda i mirno reče:
„Samo ti dijete, svoj poso radi!“

Važna napomena: Da ne bude zabune, ova pesma nije poziv na osvetu i mržnju, sačuvaj Bože. Ja sam pristalica praštanja i pomirenja a ne mržnje i osvete. Ovom pesmom izražava, divljenje jednom hrabrom i smirenom starcu. Moj stav je da čitavi narodi ne mogu biti odgovorni za zločine pojedinaca iz svojih redova. Znam da među hrvatima ima dosta dobrih ljudi. O starcu Vukašinu:

https://www.srbijadanas.com/clanak/ispo ... mira-i-sad

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Vitezovi večnosti

Порукаод Frinko » 29 Јун 2018, 23:37

Dan svetog Vida...
Vitezovi na polje bojno dolaze,
u večnost odlaze.
Da bi večno živeli,
danas moraju umireti,
Bez stradanja,
večnost neće da ih pamti.

I beli božuri,
postali su crveni.
Da bi uspomenu,
na vitezove sačuvali.

Bez Golgote,
ni vaskrsenja nema.
I ti hrabri ratnici,
na leđima svojim,
krst su poneli,
da bi presto
Spasitelja Hrista videli.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re: Moja kuca Lilika

Порукаод Frinko » 16 Авг 2018, 23:33

Pre tačno godinu dana, uginula je moja kuca Lilika.



Frinko пише::srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce


Moja kuca Lilika


Jednom davno,
dok me vihor života nosio,
slučajno,
sasvim slučajno,
nađoh jednu malu kucu.
Nisam ni slutio,
kad sam je udomio,
koliko će ljubavi i radosti,
da mi da,
ta mala, slatka „beštija“.
Crne okice,
vlažna njuškica,
crno-belo krzno,
repić vrti se,
to je bila moja Lilika.
Trinest godina,
bila je u domu mom.
Volela me,
onako kako pas voli,
beskrajno i neizmerno.
A onda iznenada,
ode moja Lilika.
Ode među zvezde.
Tamo gde nema,
ni bolesti,
ni zlih ljudi,
koji kučiće ne vole.
Sad ona trči,
velikim poljem.
Radosno laje
i igra se.
Usamljena,
znam da nije.
Ima tamo bezbroj kučića.
I tamo do nje dopire,
moja ljubav velika.
I znam,
kad uveče pogledam zvezde,
da me sa jedne od njih gleda,
moja Lilika,
svojim krupnim crnim očima.
Lilika, volim te.
Znam da me čuješ,
moja ljubav preko prostranstva,
preneće ti ove reči.
Znaj da te volim,
Nikad te neću zaboraviti,
u srcu ću te čuvati.


:srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2244
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Re: Moje pesme

Порукаод _mostic_ » 17 Авг 2018, 23:32

Sviđa mi se. :ok Kad bi znao da pretočiš u deseterac slično keruši od Jesenjina.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re: Moje pesme

Порукаод Frinko » 22 Авг 2018, 15:30

_mostic_ пише:Sviđa mi se. :ok Kad bi znao da pretočiš u deseterac slično keruši od Jesenjina.



Hvala na komplimentu. :::%%%book Vidi, ja nisam "pravi" pesnik. Ja pesme ne smišljam. Kad doživim neki emotivni naboj, jednostavno sami stihovi se javljaju. Stihovi naviru, ja ih samo beležim. Moje su pesme, posledica osećanja koja prolaze kroz moju dušu. Najveći deo pesama nisam pisao duže od nekoliko minuta. Što se tiče tvog predloga o desetercu, nemam ništa protiv da ti, ako želiš, ako imaš inspiracije, moju pesmu prepevaš u deseterac. :yes U vezi Jesenjinove pesme o keruši, čitao sam je par puta i toliko me potreslo, da više nisam mogao da je pročitam. Pozdrav za tebe.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re: Moć tuge

Порукаод Frinko » 04 Сеп 2018, 19:18

Još jedna godina i još jedan 4 septembar, treća godišnjica mamine smrti. Godišnjica, tuga i pesme...

Majko, u nemoći svojoj,
okovan bolom.
Koliko sam stihova,
o tebi napisao?
Kao da sam hteo,
stihovima bol da pobedim.
Uzalud sve bi...
Pesme pišem,
a bol ne prolazi.
Vreme je stalo,
u momentu tuge.
Dani se menjaju,
godine prolaze,
a sve je isto.
Tužni trenutci,
ne prolaze.



Frinko пише:Mrzim te.
Voleo bih da te nisam sreo.
Ti, prokleta bila...
Sa gordim osmehom,
na prestolu stojiš.
Sladiš se suzama,
robova tvojih.
Ledeni pogled,
očiju tvojih,
milosti nema...

Mrzim te.
Ti si kraljica jada i bola,
ime ti je tuga.
Sa tobom patnja je duga.
Ceriš se.
Priznajem,
pobedila jesi.
Moje snove i nade,
u blato si bacila.
Evo sad pred tobom
u lancima klečim.
Ali da molim za milost,
tebe neću.


Mrzim te.
Pod vlasti sam tvojom.
Ali nemoćan sam,
da pobedim silu tvoju.
Ne mogu...
Za borbu,
nemam ni snagu ni volju.

Mrzim te.
Čujem u noći,
bolni jecaj u daljini.
Opet se osmeh zlobni,
na tvom licu javi...
Čujem robove tvoje,
kako plaču.
Srećna si zbog njihove boli.
Njihove nesreće,
himne su pobede tvoje.
Neka si prokleta tugo,
kraljice propasti moje.



Snovi


Snovi se moji,
nikad ostvarit neće.
Sve je uzalud.
Izgubljeno je,
zadnje zrno sreće.
Siguran sam,
istinu znam.
Ništa dobro neće,
doneti novi dan.
Uzalud je sve!
U knjizi života piše,
nade nema više.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Tri godine

Порукаод Frinko » 07 Сеп 2018, 21:45

Tri godine prošle su...
A meni se čini,
da tako davno, bilo nije.
Godine prolaze,
a dani tužni i prazni,
nikako ne odlaze.
Neko reče:
„Život dalje ide“.
A kuda ide?
Gde me život vodi?
Najviše boli,
kad pomislim,
da je drugačije
moglo biti sve.

Tri godine prošle su...
Neko mi reče:
„Majka te uvek,
sa neba gleda.“
To dobro znam!
Osećam pogled njen.
I čini mi se nekad,
da će se majka vratiti,
u ovaj tren.
Nekad mi se učini,
da ovo nije stvarno.
A znam da istina je sve!

Tri godine prošle su...
A da je drugačije bilo,
koliko bi radosti,
s majkom osetio.
Dok je zdravlja bilo,
to da cenim, nisam znao.
Sve stvari kod ljudi drugih,
što su mi smetale,
bile su nevažne sitnice.
Nisam tada znao.
A sad vidim i znam,
istinu veliku.
U životu,
ništa ne može,
da zameni majku.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Materice

Порукаод Frinko » 30 Дец 2018, 19:51

Za sve majke, koje su u večnosti:



Materice, praznik lep.
Deca majke vežu,
a one se poklonom „odvežu“.
Poklon nek je i mali,
ali ljubav majke,
sve nedaće prevali.
Ove godine u mome domu je prazno.
Nemam da vežem koga...
Muk, tišina, prazna soba.
Gledam gde je majka bila.
Samo tišina
i bolna praznina.

I zato deco,
nikad se ne ljutite na majke svoje.
Jer neće uvek biti sa vama.
A kad majke odu u večnost,
da tamo sanjaju snove,
osetiće te koliko nedostaju one.