Moje pesme

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Pričaj mi priču

Порукаод Frinko » 30 Окт 2016, 22:40

Pričaj mi priču,
o trenucima sreće,
što se vratit neće.
Pričaj mi priču,
o danima prošlim,
kad radost nađoh
u stvarima malim.
Kad sam se radovao SMS poruci,
od drugara starih.

Pričaj mi priču,
o danima prošlim.
Letnjim...
Kad me srećnim činilo,
da pogledam zalazak sunca,
sa obale mora.
Kad mi je srce srećom ispunila,
večernja šetnja ulicama Herceg Novog.
I zimskim...
Kad sam se radovao pahulji snega.
I jurio napolje,
da šetam po vejavici beloj.

Dok je mama,
sa mnom bila,
tako je malo trebalo,
da sreću osetim u srcu svom.
A kad ode mama,
sve se promeni.
Ceo svet da mi neko sad pokloni,
sreću mome srcu to ne dodeli.

I zato ti kažem,
druže stari.
Pričaj mi priču,
o vremenima prošlim.
Pričaj mi priču,
o trenucima sreće,
što se vratit neće.
Pričaj mi priču,
o danima kad je majka sa mnom bila,
kad se tuga u srce nije svila.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Materice

Порукаод Frinko » 25 Дец 2016, 19:17

Materice, praznik lep.
Deca majke vežu,
a one se poklonom „odvežu“.
Poklon nek je i mali,
ali ljubav majke,
sve nedaće prevali.
Ove godine u mome domu je prazno.
Nemam da vežem koga...
Muk, tišina, prazna soba.
Gledam gde je majka bila.
Samo tišina
i bolna praznina.

I zato deco,
nikad se ne ljutite na majke svoje.
Jer neće uvek biti sa vama.
A kad odu,
osetiće te koliko nedostaju one.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re:

Порукаод Frinko » 07 Јан 2017, 22:03

Majko, moje te oči ne vide,
ali mi srce govori,
da si sa mnom ti.

U mom srcu,
ništa se promenilo nije,
i dalje te volim najviše!


Frinko пише:Božić bez majke

Uvek smo Božić slavili zajedno,
praznik čestitali, želeli sreću,
ovaj Božić sa majkom proslaviti neću.
Tog jutra u crkvi, za pokoj duše majci,
zapaliću sveću.
I tugovaću što sa mamom
ne delim prazničnu sreću.
Majka je otišla u carstvo Boga dragoga,
anđeli je čuvaju, pesmom je teše,
praznina je u kući gde je ona bila,
srce rastanak sa majkom prežaliti neće!

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Kad tuga stihove tvori

Порукаод Frinko » 26 Јан 2017, 20:33

Kad je teško,
mnogo teško...
Kad izgubiš onog,
koga najviše voliš.
Kad bol ne možeš,
da preboliš.
Kad znaš da prošlost,
ne možeš da promeniš.

Kad izgubiš radost.
Sve kad ti bude svejedno,
kad je u srcu tužno,
kad je u duži bedno...
Kad ti samoća,
najbolji drug bude.
Kad vidiš svuda boje tuge...

Tada, baš tada,
mesto suze,
stih će iz srca da krene.
I reći će: „Ne laži sebe,
neke rane ne leči vreme...
Ja tuga,
pesmu ću da ti šapćem.
A ti piši,
piši reči ove,
dok duša pati,
i nečujno plače."

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Milica Kostić

Порукаод Frinko » 27 Јан 2017, 14:38

Duša čista,
kao suza detinja.
Kao kap rose jutarnje,
suncem umivena.
Duša čista,
strašću ne uprljana,
bez zlobe,
bez gordosti,
bez lukavsta.
Duša Milice Kostić,
čista,
iskrena,
smerna...
Od zla jača.

Nije ona ni slutila tada,
kakve ljude skrivaju
ulice velikog grada.
Njena duša detinja,
nije znala,
šta su ljudi spremni uraditi,
kakvo zlo učiniti.

Verovala im je.
Jer lukavstva ne bi u srcu njenom.
I kad su saopštili namere svoje,
Strah obuze dušu devojke ove.
Mlada devojka,
u obruču zveri.
Drhti poput srne,
plači i za milost moli.
Ali njene molitve i suze,
zlotvorsko srce na milost
ne privoli.

I tada shvati ona,
da odustati neće.
Izgubi Milica nadu,
u njihovo sažaljenje.
Kao bela ptica,
u bezdan se baci,
u smrt pobeže
od ljudi bez časti.

Dok je u bolničkoj postelji ležala.
Inspektor je upita,
-zašto si to uradila?
„Da bi sačuvala čast“
reče tiho Milica,
pa sklopi oči tada.
Iz sna se više ne probudi nikada.
Mnogi su plakali.
Mnogo je ljudi žalilo Milicu.
Otac tiho reče:
„ponosim se na svoju ćerkicu...“


Milica Kostić,
to ime na spomeniku piše.
A na nebu,
jedan je anđeo više...

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Ima li nade

Порукаод Frinko » 20 Феб 2017, 20:54

Ima li sreće na ovom svetu,
ili su je odneli vetrovi zli?
Ima li nada,
da će se u životu,
nekad ostvariti naši sni?
A sanjamo li,
još uvek?
Ili smo izgubili svaku nadu,
da će nešto biti bolje.
Ima li srce volje,
za nove dane
i nove snove?

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Miljane

Порукаод Frinko » 20 Феб 2017, 20:59

Kako je to davno je bilo,
više od trideset godina prođe.
A ja pamtim sve...
Ja dečak mali,
divim se tebi,
starijem đaku.
Pamtim tvoju zelenu jaknu,
tvoj izraz lica,
tvoj zamišljen pogled u daljinu.
Tih si bio,
kako priliči momku
iz porodice skromne,
koji stanuje u tuđem domu,
jer mu selo daleko od škole.

Tih si bio,
a ja pričalica velika,
dosadan i nemiran,
znaš kakvi su klinci,
hoću da imam starijeg druga.

Onda sam otišao u grad drugi,
i u drugu republiku.
Postao sam i ja đak,
prvak, drugak...
Menja li su se razredi,
osnovna, srednja, fakultet..
Život je dalje išao,
ali bih nekad za tebe pitao.
I onda saznah nešto strašno.
Na ratištu si zarobljen bio,
kroz pakao logora si prolazio.
Čuh i lepu vest,
da si na slobodu izašao,
Da devojku imaš,
hoćeš da je ženiš.
Detinjstvo u siromaštvu,
mladost u zarobljeništvu.
Miljane,
da i tebi na bolje krene.
Ali zla sudbina, dođe...
Mlad si iznenada umro.
Rekoše ljudi,
to su posledice batinanja,
iz zarobljeničkih dana...

Eto Miljane,
nije ti se dalo,
da na ovom svetu sreću imaš.
Ali Bog je milostiv,
I daće ti mir i utehu,
u carstvu svom,
večnom, nebeskom.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re:

Порукаод Frinko » 08 Мар 2017, 20:14

Nekad radostan dan, a danas tužan.




Слика





Frinko пише:8. mart 2016

Poklon za majku

"Srećan praznik majko!"
-viknuh lani.
Ove godine tuga i ja smo sami.
Prošle godine bi:
poljubac u obraz,
poklon i lepe želje.
Ove godine majka nije pored mene.
Slomljena srca otidoh na groblje.
Bol je jak no suze neće na oči.
Plačem u srcu,
no duša tugu sakriti neće moći.
I opet majko, poklone ti nosim.
Umesto poljubca, palim sveću.
I jedan mali cvet stavih,
pored groba tvog.
Da me potseti na dane
kad si sa mnom bila ti,
kad tuge nije bilo da mojim
srcem gospodari.
I ovu pesmu poklanjam ti majko.
Samo za tebe majko draga,
ljubav ka tebi moja je najveća snaga.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Re:

Порукаод Frinko » 05 Мај 2017, 14:05

Druga godina, da mama nije sa mnom. Drugi mamin rođendan, koji umesto sa majkom, obeležavan na maminom grobu.


Frinko пише:Majčin rođendan

Nekad sam se radovao,
5. maju.
Danima sam razmišlja,
o tom danu.
Krišom poklon kupovao,
pa bi se pravio,
da sam rođendan tvoj zaboravio.
Sećam se koliko bi se radosna bila,
kad bi poklon, iznenada dao tebi.
Parfem ili marama,
ili neka druga sitnica.
Cena je bila nevažna.
Uz tu stvarčicu,
išla je moja ljubav,
kao sunce da ti blista.
Kada bih ti poklon dao,
rekao bih glasno
ono što mi je srce šaptalo meni:
„Mama srećan rođendan tebi!
Volim te najviše,
ti si mi sve!“
A ove godine je drugačije.
Sve je isto ali sa mnom nisi ti.
Osećam bol u grudima,
mama nedostaješ mi.
Staću kraj groba tvog.
Dugo ću gledati u krst,
sa imenom tvojim.
Ćutaću...
Sećaću se rođendana tvojih.
I sreća i tuga toga dana,
pohodiće srce moje.
Sreća, jer sećam se tebe,
A tuga, jer sa mnom nisi ti.
Mama, neka vetrovi i kiše
i sunčevi zraci i anđeli nebeski
neka tebi jave,
da rođendan tvoj zaboravio nisam.
Evo tugujem sam.
I ova pesma je umesto poklona.
Tiho ću je čitati ,
pokraj groba tvoga.
Ovi stihovi su poklon iz srca moga!

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Dve pesme, dva poklona za mamin rođendan

Порукаод Frinko » 05 Мај 2017, 14:20

Prva pesma, prvi poklon:

Evo majko,
opet ti pesmu pišem,
jer vreme bol ne briše!
Jer tuga, stihove tvori.
Protiv praznine i bola,
srce se nemoćno bori.
Ništa više nije kao pre...
Pogledom milujem sobu,
kao da tražim tebe...
I mašta snove nemoguće,
da ćeš se pojaviti na vratima,
ove puste kuće.
Bez tebe je sve pusto,
bez tebe sve su boje sive,
bez tebe samo tužna osećanja žive.
Hladni damari u grudima stoje.
Kako je težak život posle smrti tvoje!!!


I druga pesma, drugi poklon:


Ja znam,
da ništa ne mogu promeniti.
Ja znam,
da te majko ne mogu vratiti...
Samo se mogu tebe sećati,
i nemoguće snove sanjati.
Snovi i uspomene...
To čoveku ostaje,
kad izgubi najdraže.
A život ide dalje.
I ljudi kažu,
"mali se dobro drži."
A ne znaju,
šta je u mom srcu.
Ne znaju ,
kako boli do srži.


Слика

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 54
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Moja kuca Lilika

Порукаод Frinko » 17 Авг 2017, 22:27

:srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce


Moja kuca Lilika


Jednom davno,
dok me vihor života nosio,
slučajno,
sasvim slučajno,
nađoh jednu malu kucu.
Nisam ni slutio,
kad sam je udomio,
koliko će ljubavi i radosti,
da mi da,
ta mala, slatka „beštija“.
Crne okice,
vlažna njuškica,
crno-belo krzno,
repić vrti se,
to je bila moja Lilika.
Trinest godina,
bila je u domu mom.
Volela me,
onako kako pas voli,
beskrajno i neizmerno.
A onda iznenada,
ode moja Lilika.
Ode među zvezde.
Tamo gde nema,
ni bolesti,
ni zlih ljudi,
koji kučiće ne vole.
Sad ona trči,
velikim poljem.
Radosno laje
i igra se.
Usamljena,
znam da nije.
Ima tamo bezbroj kučića.
I tamo do nje dopire,
moja ljubav velika.
I znam,
kad uveče pogledam zvezde,
da me sa jedne od njih gleda,
moja Lilika,
svojim krupnim crnim očima.
Lilika, volim te.
Znam da me čuješ,
moja ljubav preko prostranstva,
preneće ti ove reči.
Znaj da te volim,
Nikad te neću zaboraviti,
u srcu ću te čuvati.


:srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce :srce


Повратак на “Poezija”

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост