Moje pesme

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 14 Феб 2016, 18:39

Mislim na majku


Moje misli lete,
preko polja i velikih mora,
preko pustinja i zelenih gora.
Preko neba i oblaka,
do carstva Hristovog,
gde je moja majka.

Znam majko,
da si na boljem mestu,
nego što si ovde bila.
Ali voleo bi da si sa mnom ti,
jednostavno, trebaš mi.

I kud god da krenem,
žalost me u stopu prati.
I kao da srce tiho govori-
"mnogo mi nedostaje moja mati!"

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 15 Феб 2016, 19:08

Ponosna majka

Mama, bila bi ponosna na mene,
kad bi znala da o tebi pesme pišem.
A ja bi voleo da ne napisah ni jedan stih...
Jer u bolu i patnji ja nađoh ideju,
iz ranjenog srca izađoše strofe.
Samo patnja osta posle smrti tvoje,
sve radosno kod mene nestaloje.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 15 Феб 2016, 19:11

Frinko пише:Ponosna majka

Mama, bila bi ponosna na mene,
kad bi znala da o tebi pesme pišem.
A ja bi voleo da ne napisah ni jedan stih...
Jer u bolu i patnji ja nađoh ideju,
iz ranjenog srca izađoše strofe.
Samo patnja osta posle smrti tvoje,
sve radosno kod mene nestaloje.


Joj, napravi sam grešku pri kucanju, da ispravim:


Ponosna majka


Mama, bila bi ponosna na mene,
kad bi znala da o tebi pesme pišem.
A ja bi voleo da ne napisah ni jedan stih...
Jer u bolu i patnji ja nađoh ideju,
iz ranjenog srca izađoše strofe.
Samo patnja osta posle smrti tvoje,
sve radosno kod mene nestalo je.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 22 Феб 2016, 21:29

Hvala ti majko

Hvala ti majko, najlepše ti hvala,
za svu ljubav i pažnju što si meni dala.
Hvala ti majko, odavde do neba,
za sve, od ljubavi do kore hleba.

Hvala ti majko, na igračkama i slatkišima,
na rečima uteha, kad je teško bilo.
Hvalati što si mi tešila kad sam suze lijo,
hrabrila i podizala kad sam na dnu bio.

Hvala ti što si me sa manama trpela,
i praštala sve greške moje.
Hvala ti majko, odavde do visina,
gde zvezde stoje...
jer ti si majko najveće zlato moje.

A posebno ti hvala majko,
što si mi u snu sinoć bila.
Ulicom smo šetali zajedno.
U srcu sam sreću nosio,
sve dok se nisam probudio.
Tad me tuga obeze,
jer reče mi novi dan
da je to bio samo san.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 04 Мар 2016, 15:15

Danas se navršava šest meseci od mamine smrti. Pre nekoliko dana napisax jednu pesmicu:


Još te čekam


Šest meseci prođe,
od kada majko ode ti.
Šest meseci prođe,
a ja ne mogu da se pomirim sa tim.
Šest meseci prođe,
svaki minut kao sat,
dan kao godina.
Čitava večnost sa bolom i tugom,
praznina bez ičega.
Mnogo mi nedostaješ majko,
svakim danom sve više i više,
sam u sobi sedim i stihove pišem.
Razum kaže jedno, srce istinu ne prihvata,
znam da nećeš doći,
a ja budala detinjasta i naivna,
sve pogledujem ka vratima.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 04 Мар 2016, 22:52

Danas kad sam došao kući sa groblja gde smo majci održali šestomesečni pomen, javi mi se inspiracija i napisah sledeće stihove:


Pomen majci

Hleb i osveštano žito,
sveća tiho gori.
Pomen je majci,
kraj groba nemo stojim.
Krst drveni,
na njemu ime mamino.
Voleo bih da me nije snašlo
sve ovo.
Krstim se i uznosim molitvu Bogu
a srce mi tiho govori:
bez majke srećan biti ne mogu.
Uzdah se ote iz grudi lagano,
pogled ode u beskrajnu daljinu.
Bilo bi mi lepo i milo,
da se ovo nije desilo.
Kad bi moglo samo,
da sve ovo nije stvarno.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 08 Мар 2016, 22:54

8. mart 2016

Poklon za majku

"Srećan praznik majko!"
-viknuh lani.
Ove godine tuga i ja smo sami.
Prošle godine bi:
poljubac u obraz,
poklon i lepe želje.
Ove godine majka nije pored mene.
Slomljena srca otidoh na groblje.
Bol je jak no suze neće na oči.
Plačem u srcu,
no duša tugu sakriti neće moći.
I opet majko, poklone ti nosim.
Umesto poljubca, palim sveću.
I jedan mali cvet stavih,
pored groba tvog.
Da me potseti na dane
kad si sa mnom bila ti,
kad tuge nije bilo da mojim
srcem gospodari.
I ovu pesmu poklanjam ti majko.
Samo za tebe majko draga,
ljubav ka tebi moja je najveća snaga.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 10 Мар 2016, 23:27

Tvrđava stara

Posmatrač vekova dok Dunav teče.
Carstva dolaze i prolaze,
ljudi se rađaju i odlaze.
A ona stoji sama,
tvrđava stara.

Kad bi ona mogla da šapne priču.
O ljudima koji pored nje prođoše.
O radnicima koji je gradiše.
O ratnicima koji je braniše.
Tvrđava stara.

Kad bi mogla da peva pesmu.
O dečacima što igre igraše.
O mladićima snove sanjaše.
O ljudima koji umiraše.
Tvrđava stara.

Čuva sećanje iz vremena starih.
O događajima znanim i neznanim.
O ljudima velikim i malim.
O onim što su bili i prošli u vremena davna.
Tvrđava stara.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 11 Мар 2016, 00:35

Uf. Dok sam prekucavao pesmu, izostavio sam jednu strofu. :roll:
Tvrđava stara

Posmatrač vekova dok Dunav teče.
Carstva dolaze i prolaze,
ljudi se rađaju i odlaze.
A ona stoji sama,
tvrđava stara.

Kad bi ona mogla da šapne priču.
O ljudima koji pored nje prođoše.
O radnicima koji je gradiše.
O ratnicima koji je braniše.
Tvrđava stara.

Kad bi mogla da peva pesmu.
O dečacima što igre igraše.
O mladićima snove sanjaše.
O ljudima koji umiraše.
Tvrđava stara.

Mnogo se ratova vodilo
i primirja dogodilo.
Bilo je i sreće i tuge.
Bilo je smeha i plača.
Tvrđava stara.

Čuva sećanje iz vremena starih.
O događajima znanim i neznanim.
O ljudima velikim i malim.
O onim što su bili i prošli u vremena davna.
Tvrđava stara.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 14 Мар 2016, 16:55

Oprosti majko

Oprosti majko,
oprosti molim te.
Moje srce za oproštajem
vapi, jer mnogo volim te!
Oprosti majko,
sve uvrede moje,
sve loše reči,
što rekoh tebi.
Danas je najteže meni.
Znaš da sam te voleo najviše.
I dalje si prva u srcu mom,
ako nešto loše rekoh tebi,
nisam mislio tako.
Znaš majko da to,
od srca nije bilo.
Oprosti majko molim te,
što bolji nisam bio.
Što sam školu loše učio.
Što se nekad desilo
da te nisam poslušao.
Oprosti što sam takav bio.
Oprosti majko što si se
nekad mene postidela.
Što sam ti retko povod
za ponos dao.
Oprosti majko molim te,
što su drugi od mene bolji bili.
Što sam mnoge poslove radio loše.
Oprosti majko mila,
što se nisam u životu snašao bolje.
Što si zbog mene brinula ti,
jer se dobro u životu ne snalazim.
Oprosti majko molim te,
moje reči i dela.
Što nisam ostvario tvoje želje i nade,
što si zbog mene strepila i brinula.
Voleo bih da nije bilo tako.
Oprosti majko molim te,
još uvek najviše volim te!

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 14 Мар 2016, 17:17

Sebar i vlastelin

U Srbiji zemlji,
u vremena stara,
pokraj Smedereva grada,
srela su se dva dečaka mala.

Jedno beše sebrov sin,
drugom otac vlastelin bi.
Pogledaše se i svaki ode
na svoju stranu.
U budućnost nemirnu i tajnu.

Godine mnoge prođoše,
dečaci momci postaše.
Sebrov sin njivu kopaše
i u vinogradu radiše.

A mladi vlastelin,
vitez postade.
Na belom konju,
pod zastavom despotovom,
u bitke mnoge ode.

Nekoliko puta u životu,
njih dvojica su se sreli,
Sebar bi se ponizno,
poklonio vlasteli.

I obojica su bili srećni,
svak u svetu svom.
Sebar u kolibi i na njivi,
a vlastelin u dvoru belom.

A onda crni oblaci
Srbiju prekriše.
1459 godine divlje horde
na Smederevo krenuše.

Vatra i dim,
udarci mačeva
i borbeni krici.
Napadača je mnogo,
pokleknuše branioci.

Tog dana u ratnom vihoru
stradaše obojica.
Sebar kraj njive posečen bi,
a vlastelin pogibe, kraj zidina belih.

Obojica su živeli različite živote.
Jedva su se znali.
A godine 1459 istog dana,
oba su mrtvi pali.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 17 Мар 2016, 21:24

Krajputaši


Na večnoj straži,
krajputaši stoje.
Čuvaju uspomenu
na ratnike stare,
na dane slavne.
Kad se za slobodu
borila zemlja moja.
Kad se ginulo,
kad se pevalo malo
a plakalo mnogo.
Na večnoj straži,
krajputaši stoje.
Svaki spomenik,
jedan čovek-
jedna priča,
sa krajem tužnim.
Kosti su ostale
daleko u tuđini,
u zavičaju,
humki nema.
Na večnoj straži,
krajputaši stoje.
Čuvaju sećanja bolna,
na one što neće,
videti svoga doma.

Слика

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 20 Мар 2016, 16:19

Gordi čovek

Čoveče, šta si ti?
Milsliš, da si neka veličina?
A ne znaš da si mali i sitan,
kao prašina.
Čoveče šta si ti?
Samo si jedno zrno peska,
na dnu okeana.
Čak i manje.
Šta je život tvoj?
Samo sekunda u večnosti.
Misliš da si moćan i silan?
Stvarao si imperije,
koje nestaše u istoriji.
Zidao si građevine,
koje su danas ruševine.
Na glavu si stavljao krunu sjajnu.
A na kraju si gubio
i život i slavu.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 24 Мар 2016, 23:12

Lutanje kroz život


Sat otkucava,
prolazi vreme.
Hodam kroz šumu,
sećanja i snova.
Saplićem se o greške
i slabosti svoje.
Vidim dečaka,
igra se kraj kuće stare.
Bezbrižno provodi dane.

Sat otkucava,
prolazi vreme.
Lutam ulicama
nepoznatog grada.
Nekoga tražim,
ne znam koga.
Negde sam pošao,
ne znam kuda.
Ne znam ulice,
ni broja.

Sat otkucava,
prolazi vreme.
Putnika namernika,
noć stiže.
Slušam pesmu tužnu.
Gledam pred sobom,
ranjenog ratnika starog,
umire na bojnom polju.
Izgubio je poslednju,
bitku svoju.

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 55
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Порукаод Frinko » 28 Мар 2016, 19:06

Poslednji boj


Preci su njegovi,
vitezovi bili,
s Knezom Lazarom
na Kosovu polju.
A on danas brani,
despotovinu svoju.
Vremena su teška,
stara slava Srbije
iz prošlosti svetli.
Propast se bliži,
Smederevu gradu,
okove ropstva,
novi dan će doneti.

Njegov odred je razbijen,
neprijatelj je bio jači.
Čemu da se nada,
sa svih strana,
nadiru zavojevači.
Ovo je njegov,
poslednji boj.
Na belom konju,
sa mačem u ruci,
zapamtiće njegov
poslednji juriš turci.

Udarci mačeva,
prašina na bojnom polju.
Vitez seče neprijatelje,
brani slobodu svoju.
Hrabro se borio.
I turski ratnici,
diviše se njemu,
njegovoj hrabrosti
i viteškom delu.

Na kraju mrtav pade,
pored tela neprijatelja svojih.
Vekovi ropstva,
ubrzo dođoše.
Srbiju pritisnuše
mračne seni.
Ovi stihovi,
neka budu
spomen mali,
za sve one vitezove,
što su živote
za Srbiju dali.


Слика