ISPOVEST ŠEŠIROVOG PERA - Jasmina Popović ( moja poezija )

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 15 Јун 2014, 22:01

D(V)OSLIKAVANJA

slika prva:

( ledeno nebesko stajalište
ili je to bio peron iščekivanja, više se ne sećam )

pre par ili nepar trenutaka
kupljena ( sam )

( artikal bez deklaracije na rasprodaji )

u ruci karta u jednom pravcu
vozna
il'...više se ne sećam

moj maestro
putna besputna ( su ) lutanja
obogaljenih nastojanja
da do tebe
možda

jednom ikad nikad
( besmislenih reči putovanje )

stignem

nesustiglih mi (do)kazivanja
postaću ptica
i nacrtanoj grani masline
biću kljunoljubljenje pesme

ako uspem da u beskonačnosti
presek postanem
dve paralelne linije
života
( sumnjom izjedam sebe )
jer malo je
vremena
za nauk
prekobrojnih znanja
staračkih (po)dozrevanja
ostalo

kunem se
postaću hrabrost
da
divljenja tvog dostojna budem
jedan jedini put

slika druga:

u šaku sam sebe stisla

prvu i poslednju sebe
tebi na dar

maestro

( sričem molitvu verovanja u zakasnela stizanja )

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 15 Јун 2014, 22:05

DA BUDE KAO DA JESTE

Današnjem danu
Bila sam juče

Zorila sam
Krijuć' od sebe

Na marginama ničega
Ispisivala drhtavom rukom
Linije života

Sa dlana sam se
Slivajući ni u šta
Smejala
Još jednom malom varanju
Velike praznine

Sutrašnjem danu
Danas da budem
Zavetovah se
Zvezdama u utrobi Meseca

U zenicama poneću
Zadovoljno lice Ciganke
Kojoj sam
Mađijom otvorene puteve
Sveznanja
Platila
Parom blagoslova
Ispranom u devet suza
Spokojnica

Smejaću se ozarena
Jer nikada neće

Da bude kao da jeste

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 15 Јун 2014, 23:42

BALALAJKA I NI REČI O NJOJ

niske je pobude u zoru na najvišu policu smeštala. uzdrhtala
srastala sa vrhovima prstiju. propisivala se samokažnjavanjem
i dokonošću. velikodušno podsticala u zavežaj vezane osvete
dopuštala da joj se sa visine smeju. začikuju. strahom zveče
prazna obećanja. uporno punila jekom, jedom i bedom
bez griže i savesti bez. budila mržnje sopstvenom omraženošću
otkrivala se otkrivačima laži. bez bojazni od odmazde čiste logike
prljala misli i lomila detektore. svojom nesposobnošću dedukcije
indukovala gomilu gluposti sablaznima svakodnevice.
gluvim je telefonima na rasprodajama kupovala polovne slušne aparate
uredno sebe postavljajući na mesto poslednjeg koji čuje
kako su podeljene uloge statista u konačnoj pogrešnoj priči o umeću slušanja.

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 15 Јун 2014, 23:43

DABOGDAVANJE

milosti. puna prazninom ječim. u stegama
zarđaloj nepomičnosti smišljam kolovođenja.
kroz nagaz zmijskog legla nesvršenih činjenja
gmižem zamuckujući proročanstvo. kletvom
prostirem bežanja i stizanja. dušopustjem
vrelih vetrova čamotinju celivam. u čelo
sopstvena bezličja nišanim. raspolućena
sramom kamen ekskaliburom krštavam.
vraćam sebe u utrobu zemaljskog plamena
ukradenim vremeplovom putujem
bez karte i odredišta. slepi sam putnik
očinjeg vida. tumačim znakove
podno trepavica. kišu prizivam dodolovanjem
sušnih godina. zgaženo lišće nižem
blagorodnošću prolaznosti. dabogdavanje
međ' zubima čuvam. kostima zla pokidana nepca
vidam krvlju neizgovora. sebeproklinjanja.

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 16 Јун 2014, 12:40

DAHARIJE, SENE I SANILARI

nemojte oštricom nikada
ni u okrutnosti koje se ne odričete
ni u naletima i zaletima samilosti

nemojte oštricom, poteći ću

vi uvek imate jednu
( prelistavam Dan otkrivanja najvećih tajni )
skrivenu u knjigama obmana
dobro smišljenu odbranu
koja bi vatrila sleđena srca sudija
što slepilom se svojim diče
da ničeg osim i u ime
pravde nema. govorila sam vam
u časovima dokolice da sama ću
samoćom sebe jednom. možda

nemojte oštricom nikada
ni na javi kojom mi prkosite. danas
menjam vaše loše namere za čas
dobrote. nema. ponavljaću uzalud

nemojte oštricom, ističem dragovoljno

( zalud biste, sa dna mog kovčega
smeju mi se sve oslobađajuće presude
izrečene zbog -ubistva pesnika! )

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 23 Јун 2014, 11:50

DO YOU WANT TO MARRY ME

taj dan nije ni postojao
sigurno ga je ona u besmislenosti
sopstvenih trenutaka kratke jave
izmislila u želji
da jednom kada to postane izvesnost
na ivici polomljene klupe u bolničkom dvorištu
ima čega da se seća

taj dan nije ni postojao
a opet svi su kao živi i kao traju u danu
koji je neko nekada nazvao nedelja
jedanaestog juna godine koju niko nije pojeo
jer bejaše sit njenih kostiju kože i tela njenog
na izdisaju koji se uspešno pretvarao u korak unazad
taj mali korak čarlstona za njenu ognjenu dušu

taj dan nije ni postojao
od samog jutra odvenog u tamu bez mesečevih kulisa
prekjuče odnetih na neko drugo skriveno mesto
o kome ona nije imala pojma ili jeste
ali joj niko ne bi verovao jer verovali su
samo onom što su sopstvenim okom
ispijenim u poslednjem krvavom ratu između njih i nje
videli ili uspeli da vide jer ona je nestajala
i pojavljivala se kako joj se prohte

taj dan nije ni postojao
ni ona nije postojala ali je uredno stаjala na mestu
za nju određenom na svakoj tački beshodog gaza i gaženja
neprestano se češući jer je svrab bio nesnosan
na domalom prstu desne ruke
neko bi rekao da je čitava šaka gorela ali ne
goreo je samo prst koji je odbijao da se spoji sa zlatnim obručem

taj dan nije ni postojao
nije bilo muzike ni prvog i poslednjeg valcera nije bilo
postojao je samo sablasni smeh pijanih gostiju
koji su došli po nju a ona im je nudila sve druge žene
pokušavajući da se dočepa požarnih stepenica
vičići vatra vatra gorim spalite me živu

taj dan nije ni postojao
nije bilo ni njenih rodiitelja koji su naizmenično plakali pevali i smejali se
postojala je samo njena kletva na beskrvnim usnama
koju je kao brzalicu izgovarala sa neverovatnom preciznošću
majčine suze je klela i molila nebesa da budu predskazanje nesreće
očev smeh je klela moleći se da mu to bude poslednji a posle se kajala
i molila sve bogove da joj grešnoj oproste

taj dan nije ni postojao
ni opomena da se ne okreće na odlasku nikako
zbog uroka zbog uroka zbog uroka
a ona se okrenula pogledala ih poslednji put počevši da cvili:

do you want to marry me my dear death

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 24 Јун 2014, 12:28

DOCKAN JE

širila sam u nemoći, ruke nebu,
dušu raju, grleć' oblak molitvama.
trnja pruća nekresana, još me grebu
nemilošću. bez spokoja ostah, sama.

tražila sam svetom jureć', zrno sreće,
kamen nade, da položim na njeg' glavu.
na sazama istok svetla, uvek preče
tu se nađe. sebe predah zaboravu.

pronađoh se u šipražju, vode mutne
mulja pune. staračko sam lice mila
ne mareć' za zemlju gnjilu. grlih slutnje
strašnom mišlju, živet' da sam odocnila.

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 27 Јун 2014, 11:54

DOGOREVANJA

svikla na dugogodišnja čekanja
do nokata da plamen stigne
ruku skrštenih na grudima
dopisala je još jedno(m)

priželjkivanje

dah na dlanove da spusti
i zbogom dosegne
izgovarajući poslednju reč
nedeljivu na slogove

spremna na skokove
u misteriju ispričanih priča
o bljesku svetla i mira
pri iskoraku s one strane ovoga
čemu je ime zaboravila

osmehivala se

brušeći sva neizrečena
zahvaljivanja
sričući sve nenapisane
oproštaje
u pismima bez adrese primalaca
zaparala je dušu jecajući
blagoslove

obukla je haljinu nikada nošenu
( recimo, belu )
čuvanu za ovu specijalnu priliku

reč *kraj je delila na slova odlazaka
umesto na slogove

da li ste poznavali gospođu kju

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 04 Јул 2014, 13:04

DUŠODELJANJA

dletom zarđalih namera
sa omota spisa svih njenih
obesmišljenosti
podvedenih pod nepostojeće paragrafe
zakona ni o čemu
uporno su skidali jedva vidljivu
oznaku o strogoj poverljivosti
gluvonemih istina
i blagosti zavaravanja
sopstvenim zabludama

bez kajanja

sva je njihova zlodela
u povojnice smeha
nežno povijala oproštajem
svojim je neprebolima
kamene grobnice tražila
sebezakivanjem postajući
spomenik sopstvene smrti

bez kajanja

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 07 Јул 2014, 00:39

IGRA IGLANJA

u farbarskoj radnji
sitnišem plaćen šmirgl papir
bojem bojen, obojen

o, boje, oboje
u krik slike!

licem i naličjem
zlovoljom zlosrećom
volšebnost iščekivanja
žrtve
do savršenstva dovesti

poput orgazmičkog kovitlaca
nagon na ponavljanje
Dorijane, o, Dorijane

opet, o, pet nevinih reči
u krivce

po krovovima pokrovi
prostiranje bes(a)vesnosti

repetitio est...repetitio est
zvuk smešnog šmirglanja

gramofonske igle igranja

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 20 Јул 2014, 19:16

IZMEĐU NAS SU ĆUTANJA

grlila je tužne pajace
pogledom sramežljivim
kroz krilo slepog miša

nestrpljivo gledala
bajalice razbrajalice kazivala

nemušto

niotkuda suđenog

bosiljak u nedra
protiv uroka zlih pogleda
pitomih namera
ispisanih sitnim slovima
na požutelim otpusnim listama
pokupljenim
u neka davna svanuća
na zgarištima sanatorijuma
za bolne umobolne neprebolne
koje je uporno palila
ne bi li
na plamenu sopstvenog ludila
u potrazi za pameću
bar jednom probudila dan

bila je ginjol lutka i konopac je bila
omča i mrtav čvor
munja koja se ljubila
strasno
sa mesecom
koji je mirisao na lavandu

herbarijum je pravila
od hrastove kore sopstvene kože
listove vezivala
pletenicama od paučine
s vremena na vreme proveravala
zbirku sopstvenih gluposti
ispresovanih uredno
zajedno sa sasušenim
korenima
iz petocifrenih brojeva promašaja
obrnuto proporcionalnim kvadratima
očekivanja u nizu
iracionalnog beskonačnog davanja

njeno su ime tražili
u izvodima iz matičnih knjiga
pogubljenih algebarskih izraza
za ništavilo

ponosno je vukla sa sobom
kolekciju
godinama sakupljanih budalaština
jednako nesrećna
što nikada nije uspela
da lakovernima
poturi oglas u kome je menjala
svoja statična velikodušja
za jedno sićušno
kotrljajuće R

opijala se uspešno
veštije od bilo koga bilo kada
nikada nije razumela
zašto je rakijska čašica prezira
dozvoljena mera
za nazdravljanje tuđincima
kockala se strastveno
uvek u svaku partiju ulažući

život

blefirala je vešto
dok je tragala za kraljicom herc
koju bi kao hladno predjelo
servirala na osamnaest
fleka od sopstvene krvi
na zelenoj čoji sudbine

dvadesetjedan ! vikala je vrištala je

na poker mašinama
ručicu je snažno povlačila
na gore

nikad na bolje
uživajući u panici krupijea u crnom
koji su joj svaki dobitak
zlatom plaćali
bila je bogata porazima zabludama
grehovima plaćala poslednji greh
kažu retki koji su je poznavali

bila je ponosni nosilac ožiljka na obrazu
ožiljak na duši nije pokazivala
dušu nije otvarala nikada

nikome


-

ponekad je mrzim - ona mene uvek

ista nam je koža smežurna
jutrom ogledalo razbijamo
iste bore više ne brojimo
i ne bojimo nikog do Boga
a opet

između nas su ćutanja

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 09 Авг 2014, 07:10

DVADESET DVA GRAMA BEZ RAMA

preskačem se kod svake razbrajalice
namerno. reči unazad sričem. slovima
na nepar slučajno zaparam znak. pamćenja
ponavljam zaboravljanjem. sve u krug
kockice slažem u mozaik. pružnih skretanja
još nosim u sećanju ručice. za napred unazad
tri koraka u četiri osmine. metronom puca
i smejem se sa njim. lažima svakodnevnim
zatvaram oči i pitam pogodi ko je. ćutanje moje
trepne i zaglavi se u ogledalu. taj ton nemog
u vrisak stakla. poslednja kap crvene boje
užilene baš tamo gde kuca. o(p)stanak.

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 13 Окт 2014, 18:19

GROTESKNA VRTLOŽENJA

dopustila sam sebi da poslednjom kapi suze umijem svet
istine radi. priznajem da kiša sam postajala, nemilice
pljuštala sebe. ljubeći grmljavinu usnama predskazanja
milovala munje. iz prikrajka gledala straha lik
u odrazu sopstvenog lica. ogledanog u baruštinama
svekolikim. u zakletve umotanim lažima postajala zbogom.

koracima saplićućih stazarenja gazim (se) užarenim
vrtloženjem. umiranja u grotlu vulkana videh na rođenju.

o, tamo, tamo ću poneti tajnu čega radi sam u zlosreće trenu
gromada hladna postala. jednom davno neznano kad
otkinuta iz zagrljaja glečera. kći da postanem i bol da bude(m)
samo moj. nedosanjan san o užarenom nestajanju. kap u plam-
niko ničemu. onog časa kad zakoračim zakletva biću. poslednjoj misli
da prvi korak uvek odlučuje kad počinje praznina, molitva jesam.

oduvek. trebalo je da znam.

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 04 Јан 2015, 19:12

ČETIRI U DVA POPODNE

četiri školjke u dva slušanja
četiri šake u dva otiska
dlanovi iscrtani peščanom tišinom

četiri katarke u dva broda
na uplakanom rubu pločnika
četiri pokisle ulice u dva putokaza
jedno raskršće predgrađe i park
slika koja nema smisla

četiri skoka u dva slobodna pada
iznad kuća ispražnjenih
izgubljenim ljudima

daleko odmakla od jezgra i jedra
opne kidajući i crtajući se pukotinama
zidova
plača i srama

četiri stopala u dva napuštanja
i jedno sutra izgubljeno

običnog dana u dva popodne

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.

Корисников грб
slovenska
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 6782
Придружен: 29 Сеп 2008, 11:45
Место: Smederevo

Порукаод slovenska » 06 Јан 2015, 00:23

PER TU I TAMO

k o n a č n o!
njen osmeh je imao onu podnošljivu
dozu bezobrazluka
bajala je i u stih promrmljala reč
uzvikujući sebe bez interpunkcije

u predasima
između provetravanja margina
snažnim protresanjem prostirki
od rečenica bez reči i prašine slova
između dva proreda,
do blještavila je glancala ključeve neverice
i namere da na trenutak nekim čudom
postane gospodarica velikih
zlopogledanja osujećenih u sujeti

postala je

na dva pucnja prsta i jedan mig
zaludnica razbarušenih kovrdžanja mudrosti
odnekud baš njoj prispelih

u razmacima
dovoljno dugim da se naizust nauči čekanje
jednim je jedinim pljeskom dlanova
dozvala duha i lampu bacila
bez straha je ulazila u sopstvenu belinu
baškareći se i protežući lenjo
stihovala je anđele na paperju
prazne hartije

k o n a č n o!
-čula se cika male pesme

Jasmina Popović
Ja nisam savrsena ali sam samo svoja.