Antologija naših pesnika!

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 15 Јан 2011, 23:41

Usudi se da priznaš !




nemam reči
da iskažem
da pokažem

upozorim !

da vrištim
i da se samo nadam
da će neko poželeti
da me čuje

jer ljudima
više odgovara
da gluve

mnogo je lakše biti
glup i slep
to ne zahteva
preokret

a to što sve ide
u kurac
i što nam deca vise po uglovima
konzumirajući špric
već sa petnaest godina

to nikom ništa

to što nam starci skapavaju
po stanovima
upišani
u smradu sopstvenih
govana
i nikog nije briga

to nikom ništa

to što se svaki kontejner na ulici
dnevno prevrne
bar deset puta

i to je ništa

to što smo se zatrovali
sa svih strana
što jedemo govna i otrove
i pretvaramo se u zombije

i to je ništa

to što lažemo kako zinemo
i da se udešavamo
da barem malo živim izgledamo
a kad ostanemo sami
kao da su nam kiselinu u lice prosuli

i to je ništa

to što smo podli
sebični
lakoverni
odvratni i besni
sebi tesni

i to je ništa

ma na sve
što je živo
smo se posrali
i
nikad nismo priznali
koliki smo gadovi
smradovi

bedni plašljivi jadovi

i to je ništa

na kraju
sve je ništa
za onog koji odbija
srcem
i istinom

da jeste
sada

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 17 Јан 2011, 18:33

DLAN


Opčinio me dok si ga pružao ka meni,

jedne jeseni dok lile su sumorne kiše,

hladan zadrhtao je pri dodiru.

Dugi meki prsti poklopili su

moju majusnu šaku

nestala je u njoj.

Prošaputao si nemarno svoje ime

moje zapamtio

kršeci ruke zbog zime.

Tramvaj je zasvirao

auto se isprečio

ništa čula nisam

pipnuo si mi obraz

rumenilo ga je oblilo

otišao si

još uvek je kišilo

vrapci su dremali šćućureni na granama.

Opčinio me je dlan dok me je dodirnuo.



RUKA


Ruka osta prazna

kao sva moja sećanja

zgrčena kraj postelje

bez volje i milosti

kao razbijeni krčag

natopljen krvlju

protraćenih dana

beživotno

mileći po jastuku

tražeći milo lice

gnjurajući po dragom mirisu

kojem se jos oseća trag

volela sam te

bio si mi drag, tvoj smešak

još miluje me.

Sanjam da nestajem

batrgajući se po klancima

razrovane utrine

grcajući do grla

u prljavoj vodi,

opet izvlačeći se,

nemoćno puzeći

udišući miris

razapetih tela.

Gde si nestao?

Glava mi je mokra, vrela,

a ruka osta prazna

kao sva moja sećanja.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 22 Јан 2011, 16:52

Храст

Храста тог старог
дуго гледах плод
јер тражих
траг истоветности
или бар сличности
између плода и храста.

Тек очврсла опна
поносито је чувала тајну
свог порекла
која се открива
само посвећенима,
само онима
који су истовремено
загледани
и у прапочетке
и у вечност.

Њихове очи виде
оно што је невидљиво
људима који живе
само за данас.

Само посвећени,
гледајући плод,
виде како већ ниче храст
у чијем ће хладу
сутра наћи спокој.
*
Светлост постојања

Снова се насањах, стварности наживех,
ал у мени јоште букти стари пламен
што времена прошла са будућим спаја –
неумрлих нада јединствени знамен.

Јест`, и ја се надам, ко сви што пре мене
надаху се - срећи што никад не мине,
и љубави једној што све друго ништи
сем лепоте суште и суште истине:

да је човек саткан од слабашне грађе,
али да би хтео да што дуже траје,
бар док срећу своју негде не пронађе
и љубав што на смрт никад не пристаје.

Тада сан и стварност у једно се стопе
па се снови живе а стварност се сања,
и постане човек исто што и љубав –
победа над смрћу, светлост постојања.

Виолета Милићевић

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 23 Јан 2011, 11:43

evo i mene :gitara
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...
ovaj te zanese, ona odnese,
nema veceg zadovoljstva nego
prevariti ih oboje...
MOJA KNJIGA

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 23 Јан 2011, 12:09

Jecaj Neba

A što si se raskrilila nad ovim
vazda nasmejanim nebom,
Pa zube pljuješ olova pune,
Na bagreme bele, hrastove, žbunje,
Od jablana vešala praviš;
Sudiće ti šume,
Svaka će travka da te prokune
I kad ti se pogled rđav na tminu privikne,
Sunce će ti suditi i Mesec i Zvezde...

I oni će da zažmure...
Proći će godina mnogo
a ti se nikada više nećeš moći zakleti Bogom,
Crkve će ti biti prašnjave i prazne bez ikoga
Da te dariva ili za zdravlje pita,
Jer ti eto, jutros, ništa nije
da mi smrviš suncokrete, moja žita...

A što mo k'o avet kružiš nad glavom,
K'o neman neka čepatrljaš slavom,
kad' mi je proleće u zemlji i oranice mirišu,
Što mi jagnjad budiš i čangrijaš sada
Kada mi golubovi, magarci i vuci kao jedno dišu...

Da Bog da da te ne čuje
ni jedna, jedina vrlina ljudskoga roda,
Male ni velike radosti ni tuge
I neka ti se strast smiraju, nikada ne poda,
Jer ti danas ništa nije
da mi svežeš mostove ni pruge...

I ovo nebo, nebo vazda nasmejano....!

Da mi sto put na dan pšenica plače,
Što sikćeš ko lažljiva vrana,
Misliš žene će mi vašljivice biti a
Deca grobljem trčati odrpana...

Svrbeće tebe ovo neraspevano polje kukuruza,
Korovom klijati šume a voda cureti iz blata,
Jer te molim da ruke sklopiš okrvavljene
a ti nećeš, nećeš iz inata....


Užareni pokori

Braću gugutanja sa trepavica,
Ona koje prorekla nije
Kletva tvoja i moja,
Oče moj mrtvi siromašni,
Dok nam se ambra sliva niz lica.

Nije to ni kamen,ni opseg, ni smola,
Gramzivu srču stakala,
Gutam ja iz utrobe što zija,
K'o slepac slušam bez bola
Prevrat i bleku nedužnih ovaca.

Ne slušaj me,
Oče moj mrtvi, siromašni
Jer sad bih ti rekla:
Da sam mogla,
Imala bi ja i drugih otaca;
Pletivo žege,
Što se poda mnom k'o ambis širi
Raspevaću u nebesa,
Lakše bi mi bilo kada bi' znala
ko su nam i šta totemi bili.

Ti sada vidiš u meni
Opise svojih dželata,
Osećam otočja kojima splavariš pun tuge
Što ja se psihoidno plašim rata,
Zvezda, životinja i ljudi,
Postajem kamen,
A ne Bogohulim....
Ja ludim

Od užarenih pokora.

Svetlana Polak ^78^
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...

ovaj te zanese, ona odnese,

nema veceg zadovoljstva nego

prevariti ih oboje...

MOJA KNJIGA

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 23 Јан 2011, 12:41

E volim Svetlanu Polak,rasplaka me pesmama svojim.
Pozdrav draga duso.
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 23 Јан 2011, 12:43

ljub na kub.......veliki pozdrav Zaro zgrrrrrrr
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...

ovaj te zanese, ona odnese,

nema veceg zadovoljstva nego

prevariti ih oboje...

MOJA KNJIGA

Корисников грб
dragana022
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 12
Придружен: 16 Дец 2010, 17:23
Место: Negde pored Save

Порукаод dragana022 » 23 Феб 2011, 23:24

TAJNA

Da li znaš kolika sam tajna?

Za sebe, za druge, za ceo svet?

U meni živi ljubav beskrajna

pa mi je život zbog toga lep.

Čak i ono što dušu zaboli

stvori mi osećaj nekog blaženstva

jer srce mi kuca samo kad voli

a ume da voli do savršenstva.



Da li znaš kolika sam tajna?

Duša mi je satkana od tankog vela.

Mržnja kroz veo ne prolazi

i samo kad volim, ja sam cela.

Zato me čuvaj od noža, od mača,

da mi ne prorežu tanki veo...

Voleću te silinom jecaja, plača

i svaki dan ćeš se osećati ceo.



Da li znaš kolika sam tajna?

Znam da znaš, bolje od svih!

Tajna je nešto što se dobro čuva

i pretoči se u šapat i stih...

Čuvaj me od noža, od mača,

čuvaj me od praha i pepela...

Neka me uhvati i napad plača

samo da mi duša ostane cela!
Jedno izvini ne menja ljude...

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 24 Феб 2011, 09:25

Ima jako malo prijava.
Daleko je ovo od antologije.
Jedva neka zbirkica, ali dobro...
:sad: :sad: :sad:

Ravens Daughter

Порукаод Ravens Daughter » 26 Феб 2011, 18:41

ZBOGOM GOSPOĐO



Zbogom gospođo,
skromno zvana knjeginjom
Zbogom majko,
odanošću dostojna Srbije
Zbogom ruko,
koja je upravljala državom
Državnice,
nadmudrićeš Bajazita
Ti,
žena što s puta donosi
mošti svete Petke
Ti nesrećnice,
nadživećeš svoju decu
Književnice,
od zlatnog konca
Jefimijina drugarice
Udovice,
što radjaš svete
Sklopi oči, odmori se
vlasnice najtežih vremena
Monahinjo Evgenija
Svetiteljko Efrosinija
Milice,
ljubo Lazareva nesrećna.






CRNA KIŠA



Mi smo preskočili život
Mi smo skrenuli levo
Istina nije uvek jednostavna
Crna kiša pada preko nas
Kada si me prvi put video
Nisi rekao ni reč
Kako bi bilo da sam ja
spustila svoj krevet ispred tebe
Kurvetao bi me do kraja života
Moj bes bi odmah umro
Opet si razbio tanjir o zid
Толико povrća, a ti nisi gladan
Koliko puta treba da prekrečim
visokokaloričnu supu
Uistinu smo bili blizu mora
kada smo sleteli sa ceste
Mi smo preskočili svet
Mi smo zaboravili Boga
Mi smo se popeli na mesec
Mi smo se spustili do dna
Mi smo svuda bili
I ispod vode smo igrali
Nisko smo igrali
Nikad usamljeni, oprosti nam Bože
Crna kiša pada preko nas.

karingornji
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 4
Придружен: 21 Мар 2011, 18:07

Порукаод karingornji » 21 Мар 2011, 18:13

LJUDI BEZ ADRESE



Za njih niko više i ne pita,
za njih nigde više mesta nema
I nesreća njihova nam smeta
Životare ljudi bez imena.

Milostinju ne znaju da prime,
posla nema ni za njih ni za druge
pokušavaju samo da prežive
I da pri tom ne umru od tuge.

Dok ih sele iz mesta u mesto
Iz prihvatilišta u prihvatilište,
Svoje mesto pod nebeskim svodom
Tužna duša krajišnička ište.

Lutaju po zemlji Srbiji,
i spavaju gde ih sni zadese
dal prognani ili izbeglice,
teško žive ljudi bez adrese.

karingornji
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 4
Придружен: 21 Мар 2011, 18:07

Порукаод karingornji » 21 Мар 2011, 18:15

Na put dalek



Na put dalek već se dugo spremam
al da krenem ja hrabrosti nemam,
prepuknuće od tuge mi srce
na zgarištu moje rodne kuće.

Kad ugledam Slanu, Karišnicu
gde sam nekad davno sretan bio,
činiće se mojoj duši setnoj
nisam nikad ja ni odlazio.

I tako ću tužan i opijen
da obiđem sve što sam voleo,
vratiću se još više nesretan
jer krajinu nisam preboleo.

I poneću iz rodnoga kraja
iz vazduha ono što mi fali
on predivan a ja sav nesretan
nikad nisam bio tako mali.

karingornji
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 4
Придружен: 21 Мар 2011, 18:07

Порукаод karingornji » 21 Мар 2011, 18:22

Daljina

Kad ugledam moju majku staru
kako tužna stoji na bunaru
ja se setim mora i Dinare
jave mi se uspomene stare.

Gleda tužna mate u daljinu
zemlja ravna odavde do Srema.
eh da može još jednom da bude
usred naših brda i kamena.

Teško ti je biti izbeglica
na sve strane nepoznata lica
jesu braća, al` su drugačiji,
gde si sada kraju najmiliji.

Kad ugledam moga starog đeda
kako tužno Frušku goru gleda
ja se setim mora i Dinare
zamiriše vino iz bukare.

Setim se i kuće, vinograda
u dvorištu rascvetale lipe,
tamo nam je mate svako jutro
nalivala kozje varenike.





Selo moje



Selo je moje u Krajini
visoko gore u planini,
a ipak blizu
plavoga mora.
Zarasla staza što ka selu vodi
puta ka njemu više nema.
samo u gustoj izrasloj smreki
kameni zid, vidim poneki,
nema kuća, kamenih ograda.
kud god pogledam pustoš je sada.

Ka selu niko ne ide više ,
niko ne živi više gore,
čak i ovce iz Kruševa
idu na neke pašnjake nove.
Ostavih gore ceo svoj život
sve svoje nade,snove i želje
tišina tamo sumorna vlada
davno je bilo zadnje veselje.

Ne mogu ni uz pomoć mašte,
dočarati kuće i bašte
što su bile tu nekada.
od jednog lepog malenog sela
ostade samo uspomena
i poneka srušena ograda

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 21 Мар 2011, 20:17

Npisao si po dve?
Ili sam pogresno shvatila/
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

karingornji
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 4
Придружен: 21 Мар 2011, 18:07

Порукаод karingornji » 21 Мар 2011, 20:57

u prve dve poruke nalazi se po jedna pesma, a u trecoj dve,mozda sam pogresno razumeo pa postavio cetiri umesto dve pesme, u tom slucaju cu dve povuci nije problem, pozdrav