Sneg

[toki]

Companera

Nekad me eto, zasmeju tvoje sumnje u moje strahove od velikog ništa
Zbog beslovesnosti nadograđenog trenutka istorije u kom se ponavljaju samo priče o ništarijama koje nam život ništaju
I karakterima što liče na one o kojima smo čitali i sanjali u nedočitanim kupusarijama detinjstva

Pesme su odavno već nedopevali i lepši i bolji i propaliji ili oni obogaćenii snatreć il trućajuć o istom što i oni talentovani
Samo malo više nako

Ali to odavno nije ono isto što smotrili smo roneći kroz ogledalo voleći se drugačijim i krasnijim nego što jesmo
Eto sve se te ljubavi u koje su nas zakovali samo zovu tim imenom
A odavno nisu to o čemu su pevali oni što citirali smo ih

Oni što odavno zamukli su poderani i iscitirani izbledelom komesarskom vijetnamkom ogrnuti
Ne razlikujuć da li se štite dignutom kragnom od zapadnog vetra ili ćutanjem od podnevne žege što im na pakao sliči
Čekajući socijalnu pomoć da drugom stranom krenu jablane krenu ne pomerajući nikuda
I kriveći nenaklonost sveta i vremena što ih mrvi i ništi do podsmeha iskežene okoline

Daleko daleko smo od toga mi iznad ili
Ispod kako se uzme već
Ali

Moraš mi poverovati u mene
Moraš mi već jednom poverovati u sebe
Valjda

[zara]

[toki]

[toki]

NEGDE NEKO DRUGI


Negde možda neko drugi ogrnut nebom, humusom, školjkama i koraljem
Jede osmehe i juri moje senke
Nevidljive i sagubljene u banalnosti

Negde neki drugi ja
Može bit
Gore ili dole svejedno
Bere neke pupoljke bedara
Uvojke srca

Neko drugi mnome crpi dušu zemlje
Snove oblaka
Paperje i krv
Lišće i krv

Sigurno ima Neko
Negde

Neko kome ovde manje ili više nezainteresovano
Kao neupućeni izaslanik u ovom smešnom prividu
Nečeg
Dubliram opasne i sramotne scene
Tek radi kompletiranja lične biografije

Čisto volonterski

[toki]

Djetinje đetinja

Tamo gore
Uznebno
Više mojih dinosaura od karamela
Odranih đonova od sličuganja
Kriški sa kajmakom i kiselom paprikom
Kaleidoskopa
I
Slatkosanice
Zagora i Umpah Paha
Batlera Dezmonda i Iznoguda
Ledenoplavog sjaja oka i kolta Dok Holideja
Moke i Šestića, Mladena Delića, Karasija i Katalinskog
Mirka i Slavka, Ive Lole i
Bilo ih je pet hiljada dvadeset osam
Marama crvenih plavih kapa prvih leviski
I zvonarica
Nadkrovno
Nadsnežno
Nadkalimerovski
Kolenom rumenim začaran mi sluh
Leprš biča žarenojarkog opanuo vid
Mrena na pamćenju, školjka na uhu
Sarajevski Marlboro, indijansko leto
Prvi ples i šampon koji se više ne proizvodi
Ili sam ga uobrazio...
Pa samo Beatles
I samo
Girl...
Oko jedno
Odraslo me
Zanavjekiuvek

[toki]

Дањом, тавна


Што се мени не да да ја дањом будујем
откад ми се и сан уморио?
А што су ми усне опуцале
зором бридне кад не љубим?
Зашто
песмом ћутим?
Зашто тајцем
свирам?

А боле ме звуци сунцем па тихујем.

Што ми свуноћ одзвечале звезде неке па ми чело
пожарале жаром.
Из џепова прашина се злаћка.
Из ушију буба харфом свилопреде.

И што су ме неки прсти опевали тијом оросили
миром.
И што ми је грива нека врана осликала тело па
сам ломан горен грудоболан.

Шта је душо те ме тако дахом басом
дамараш?

Ко ти срце мрак у очи налио?

Шта је мени те толико сањам да не сањам?

[toki]

Kao pesak


Prosula rese svilene
Grivana
Ždrebana
Srebrana

Doneta noćom
Pevana danjom
Noćnica moja
Mamuzana

Kopa me leptiricom
Vabi violom
Tera osmehom
Jecajem tepa
Miluje zubom
Truni mi jezom razvaline grudi
Kao pesak

Na stublini njenoj ja žednim
Suncima njenim se kvasim
Sapima belim ogrćem

Senovit gorim
Bikovit cvilim
Cvrčkovit ričem u gluvac
U klanac
Dubok kladenac

Trnjine zriju
Trnjine slade
Trnjine trnu
Trnjine skupljaju celov
I trnovit venac opasuje Mesečarku
Rusalku
Krznenu ticu
Krilaticu

Zagasi me noći
Odmori
Smiri bonika tišinom
Obriši čelo
Rashladi
Uspavaj

Obećaj da više sanjati neću
Školjku što mi se otvara
Knjigu što mi se zatvara

[zara]

[toki]

ЖУРАВЉИ
( Јану Френкељу, због сна )

Уљаним небом кричу ждралови
У снове густе и ужарене.

Кад дрхтај прође, шапат кад мине
Јецај ме стане, ето и мене...

Ето и мене.

https://youtu.be/vkHz60M93HY

[zara]

[toki]

[toki]

Klovnovi

Klovnovi nose tugu tri broja veću od cipela

I preko sivih odela oblače šarene krpice

Klovnovi farbaju nos sopstvenom krvlju



Klovnovi radjaju i uspavljivaju tuđu decu

Klovnovi se plaše tišine

I prašine na policama

Neizraslih usedelica



Klovnovi spavaju na jastucima naših nemira

Maštovanja

Na oblacima nezaborava

U žeženim očima maljčika



Klovnovi plaču našim smehom

A smeju se kada ih sanjamo da su srećni



Za ruho naših detinjstava

Duginih

Slinavih

Svoje ječeće suze u osami

Pretaču u naše grohote

Gromoglase



Klovnovi

Eto.

[dragana9]

[toki]

[toki]

Dok gorim

"A ja Nataši pišem pesme,
ne sklapam oči i sav gorim" (D.Harms)

Kada ti zakloni istok
Gospodar u plaštu sivom
Kada uroniš u san do članaka
I kad ti tama bućne u oko
Ko samoubica sa mosta...

Lebdećes nad posteljom beskrajno laka
Bolesno sama,
Jednako prosta.

Težak mi korak blatnjavom njivom
Plaši u beli čaršav uvito telo
Dok gledam sitni mladež na vrhu zaspalih veđa...

Vređa tvoj ledeni jastuk u koji guram čelo
Bole sva svitanja tvoja
Mokra i smeđa.