Dragana Vukovic -poezija

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 16 Нов 2016, 14:57

Hvala Mostić!Piše se često ali retko ovde to postavljam.Čini mi se da je veliki broj otputovao! :thanx:
"Sacekaj, stici cu...
uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.
Sa linijom zivota uhvaticu korak.
Necu nazad, ni na pola puta,
stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод Sky Seeker » 18 Нов 2016, 13:08

dragana9 пише:Hvala Mostić!Piše se često ali retko ovde to postavljam.Čini mi se da je veliki broj otputovao! :thanx:


Društvene mreže uzimaju svoj danak.
Lepota foruma je zamenjena šarenilom i cirkusom na internetu...
Sve u svoje vreme...

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 18 Нов 2016, 13:12

Da , u pravu si i poštovanje tebi.Hvala za javljanjevi pomoć oko brisanja sa zida , nekih nezvanih ... :thanx:
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 06 Јан 2017, 19:32

Živi i zdravi bili; Srećan Božić svim stanovnicima ovog grada!❤
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Govorio sam joj!

Порукаод dragana9 » 02 Мар 2017, 19:10

Govorio sam joj

Govorio sam joj,
u tim jutrima u grlu,
sva nekako srećom okupana,
kao i sam dan,
što izmedju njenih vedja izranja,
medj' rukama podignutim,
tek napustajući san..
Govorio šakom ispod njenog uzglavlja,
pogledom nezasitim njenih jagodica
i sam nov radjajući se.

Govorio sam joj,
pogledom dečije radoznalosti,
prebirao joj putovanja u očima,
voleo njena predavanja,
istinska sažimanja,
sva realna pitanja,
koje je u čarobno življenje bojila,
kao da je sve lako,
kao sve što dolazi ,
upravo i treba tako.

Govorio sam joj,
i onda kada blizu nje reč nije,
kada se korak ustrojava,
kao i svih drugih ljudi,
kada žuri i brine,
nadajuči se da me čuje,
razume i shvata,
bez ikakve mere daljine,
moje reči voli,
sluša i prihvata.

Govorio sam joj,
a da ni sam nisam znao,
odakle je isticalo i trajalo,
kojim putem sve to ide,
od mene do nje,
a da nas nije porazilo vreme,
ni dani prenapregnuti tišinom,
ni sam ne znajući i ne shvatajući,
da vreme trajanja je u nama samima,
i putovanja od srca do srca,
je put poverenja i vera,
da nas život nesebično voli,
naše želje sluša,
i uvek pravim putem vodi!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод zara » 05 Мар 2017, 21:22

:yee :yee :yee :yee :srce :srce
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 05 Мар 2017, 21:46

Hvala Zarooo!❤
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 28 Мар 2017, 21:48

Jedna priča
Slao sam joj zmajeve
svakog dana,
da joj teret skinu,
i ako treba za nju da poginu,
da se životom plati cena,
slao u onom nevidljivom ,
misaonom obliku.
Jer samo je u to i verovala,
da sve može sama,
da je život sa dobrim
razlogom slama,
da se ne boji rana
i nanovog ustajanja!
A ona,
kao da je znala,
silno se zahvaljivala,
postojanju mog postojanja,
kako život bez premca
nema mana,
da je tačna mera,
životnog žara,
sveukupnog životnog sjajs!
Slao joj Sunčeve pege
ispred koraka,
kada svoj peron traži,
da ne luta o ne gubi na snazi,
o malo o radostima govorio,
o tome šta se sve to,
izmedju nas stvorilo,
kako se u ćutanju našem
sve izmedju nas dogovorilo!
Slao joj ohrabrenja,
u kratkim rečima,
koje je držala u nedrima,
kao da na svetu nema većih citata,
ili je zahvalnost njena,
jedna velika života cena,
da sa malo, al' iskrenih reči,
jedna se duša,
sasvim izleči!
Nikada se nije ponadala,
da s njen,
ni ona da je moja,
tako raširenih ruku,
slavila se sloboda,
tekli smo svojim koritima
blagi kao voda,
ispunjavalo zapis svoga koda,
jer samo je to istina
o tako se mora!
I, gde god da je bilo,
sletala bi u moja krils,
sva meka kao svila,
pred jutrima tim zavesama od tila,
dugo mi svoja putovanja govorila,
i šta je sve videla,
koliko naučila,
tako nežna o mila,
svoja letačka krila odlagala,
nove cigle našeg postojanja
čvršće slagala,
tu kod mene se privijala
i dugo odmarala!
I ljubila mi šake i lice,
ta žena, duše devojčice,
koja je čitav jedan grad imala u sebi,
sa nekoliko trgova glavnih,
i onih ulica manje važnih,
u kojima se naglas plakalo,
zbog velikih i malo manjih sanja,
i dokaz kako u jedno srce,
sasvim može i drugo da stane,
da se tu nadješ i ostaneš,
kada bi nam duše,
porasle do tih stanja,
do tih mirovanja,
do tim verovanja
I samog prepoznavanja!
Iz zbirke( Vreme voljenja)- Dragana Lukić
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 13 Авг 2017, 22:18

Pričali mi ljudi

Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
što pod pazuhom
spakuju svu sreću,
u očima prtljag od sitnica svetih
i pesme pamćenjem urezane
od prica retkih.
Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
kako nije sve da hrabro
srce imaš,
nešto je zapisano
da visinama sijaš
da radistima visine ciljaš.
Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
prethodni život ipak mora
da zgasne,
stane , pocepa,
da bi mogao dalje,
da bi upoznao ostatak života,
ostatak sveta.
Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
kako se na dnevnoj svetlosti
jednim licem gledali
a opet noćuu rodnom kraju bivali
slike drage vraćali i snevali.
Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
kako pod rodnom kruškom
su zaspivali
i medj bokorastim ruzmarinom
mirisom hodali
i kraj tamjana majčinim srcem
posadjenim,
prečest imali.
Pričali mi ljudi
što u svet kreću,
kako nikada ne umire
ni tren ni sena,
njihove otadjbine,
njihovog sela.
Ta slika uvek živa,
gde se sva radost sliva,
gde je svrha tako postojana,
tako živa!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2279
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод _mostic_ » 14 Авг 2017, 07:03

:ok Eh, ta pečalba.

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 14 Авг 2017, 11:53

:(( Hvala!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 17 Авг 2017, 21:45

Želim da pozdravim sve stanovnike a i prolaznike.
Za sećanje na čoveka koji nas je okupio i sprijateljio medjusobno.Zato kažem ovde nam je mesto. Nastavimo onda zato!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 04 Окт 2018, 20:48

Samo razmišljam
Nisam nikada naučila da plivam!
A vidjala sam vode, vidjale su i one mene..
Možeš lagano sa njima razgovarati i čak i neke tajne saznavati. Nisam se baš mirila i iznova sam probala.Treba prvo znati disati, dozvoliti da vreme kroz tebe teče, treba verovati da te voda voli a treba se sa njom i u oči pogledati..
Za uzvrat i izvinjenje naučila sam plivati na onim raskrsnicama, gde je veća mogućnost da se utopiš.Naučila sam , da čitam izmedju vedja ljudi šta se valja, šta se sam čovek sa sobom dogovara.Naučila sam , skoro kod svakog čoveka oblik šaka i ruku, koje o njegovom plivanju svedoče , pričaju priče i kakve su im u srcu sitnice i krupnice. Naučila sam , koliko ljudski stvor može da se iskorača i koliko za to ima volje.Naučila sam hod i glave ljudi, koliko visoko svoj krst nose, koliko se duga desi ispod plavog Neba, za vreme tog veka , za vreme tog njegovog leta. Koliko istrajno u zahvalnosti se mole, koliko se u zahvalnosti sete da iz sebe poteku, nalik na tu vodu , nalik na tu lavu.Naučila sam, koliko koraka izmedju koraka može da se dožive, koliko u koraku jednom za sledeći ištu.Naučila sam u rečima da se nadjem, sasvim slučajno znak načujem, od stranaca i onih dobro poznatih znalaca.Naučila sam se na sebe , da me samo jedna obrva podignuta u misli natera, da me mig i gest ljudski na kolena baca, da me ta reč sasvim slučajna sebi vraća.Naučila sam sve od ljudi za ljude, kako ti okrećeš glavu, kako ti svojim okom svet vidiš. Naučila sam, da sve naučeno nije dovoljno, da sve zapamćeno i drugu stranu ima, naučila da se sva plivanja u nama valja kao ona tanana , vrpca izmedju dva pravca, dva smisla.Naučila, da se svako novo plivanje novu obalu kroji, onako kako ti sa sobom u dobru stojiš.Naučila , da posle rodjenja, još puno puta sam sebe rodiš.
Naučila , da mnogi plivači iznova uče tokove reke , tokove puta.Naučila i to da naučiš se plivanju moraš više puta, ali moraš da se čuješ da se slušaš, jer sve i dolazi iznutra!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод zara » 20 Јан 2019, 06:32

:srce
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 568
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 19 Јун 2019, 00:22

Pismo Eli

Plačeš li i ti nekada mila,
pronosiš li suze svetom,
ili se haljinama zagrćeš,
pešom marame pritežeš lica lik,
i na bradi vežeš čvor
gde sve suze uviru,
šaputanja tu odgajaš
iz suza porasla,
negovana,
te progutane suze,
te uzdanice da iz njih bisere nižeš,
opet za isti taj svet,
venac spokoja pleteš
i utešna ti pesma na čelu diše,
ram na dane kada se lomio
bagrem beli,
i cvet mlečni rascvetao
ko' misli deteta
u tamnice sprovodjen,
tu zatvaran,
tu zaboravljan,
gde mu se sav cvet sa zemljom mešao,
mirno sa zemljom disao,
tu do pola venuo,
od pola i dalje mirisao,
svoje tamnovanje
u srce nikad primio,
za nevinost oka i dalje misli pleo,
jedino u to verovao,
bagrem mlečno beli
taj svet pobedio.

Kakve su te ruke dočekivale,
jel' izdanak svih semena
što si po zemlji sejala,
ili su vremena bez ruku i bila?

Jesi li zanoćnica
na konaku bila,
jesu li te pre zore pratili kroz svoje prozore,
na kapije stražnje provodili,
u strahu od ugriza Sunca
na levom ti obrazu,
i strahu da se dan njihov
sa tobom ne upari,
da na obrazu tom začaranom
do sebe sjajnih sidju,
da ih negovanju ne naučiš
i krilima pesme zadržiš,
da se u stih ne upletu
i stihom progovore,
stihom se zanesu i pesmom traju.

Kuću su nam odneli mila
na ledjima jalovi vetrovi,
još je vatra gorela,
još se žar od žar palio,
porozno tlo kažu je načelo,
sam sam se tu branio,
sam sam bez tebe kuću vidao,
rane joj zaceljivao,
pod strehe roj reči naseljavao
da na cvrkut tvoj liče.
Samo nekada sa povetarcem
pored kruške tvoji se koraci zanjišu,
na tebe zamirišu,
ko'svetlica prolete i opet dugo
oči uprte korake tvoje ištem....
Plačeš li i ti nekada mila?

Jedino još vrbaci
bez vetrova šume,
valjda što su skupa sve te oči sveta
tu čekanja nikad ne mere
niti svi sati sveta
tu moč mogu da naruše,
ili sve tajne pod vrbama
su udruge,
tu se šapatom sa žilama
našeg rastinja sit narazgovaram
i nešto i kući odnesem,
dan nikad isti i nikad ponovljen
tako zadesi, tako u šaputanju napusti.

Pa se setim tog levog obraza
gde je samo Sunce ugriz ti ostavilo,
i sve putanje kojima si pošla,
i gde si me samo nalazila
kada postojao i nisam,
jer sam davno iz kuće svoje pobegao,
od sebe se sakrio,
iz kukavičjeg gnezda dom razdelio,
isti ko'i sav svet u kojem si beli bagrem
u tamnice sprovodjena,
neverice rasade na tlo ti sadio,
ruke meke nisam za tebe odgajio,
niti ti dan na ruke tvoje predao,
niti sam ti cvet beli sa zemlje pridigao,
niti sam miris mirisao,
iako si u lovorike sve mirise
na moj vrat nizala,
i tvoj ugriz Sunca u moj dan slala.

Plačem često ja,
od neke nade nove,
da sve tamnice ne ubijaju domove,
jer je dom u nama duboko.
Plačem,
jer se jablan do Neba upario,
o putu naglas progovorio.
Plačem rodna moja,
prosjakinjo i zanoćnice,
što si na milost srca
za srca molitva bila,
što su me stihom i spisima
za ram postojanja venčala,
što si me još mokrim haljinama od suza
ogrnula,
da tvoj svet budem,
i kuću u sebi izgradim,
da u kući svojoj doveka boravim,
da sasvim svoj sebi se vratim,
da meke ruke dopravim,
da žar žarom palim,
da vatru goruću u srcu držim,
da mi budeš zanoćnica
i dana moga pravo lice,
na bagrem beli da liče dani,
davno otkupljeni
iz tamnice izbavljeni.

Dragana Lukić (Pisma Eli)
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚