Dragana Vukovic -poezija

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Порукаод dragana9 » 03 Нов 2015, 09:57

Hvala draga Zara,
lepo pismo osvrta i osećajno.
To i lici na tebe,
delimo isto mišljenje,
što se tiče te na neki način sete,
radosti i inspiracije!
Rekoše neki dragi ljudi jednom
"Prijatelji te nekada puste niz reku, da naučiš plivati!"
I to je istina, veluka, tako ojacamo i više budemi svoji.
Hvala za prisustvo, hvala za reci, tu smo ipak svi, iako nam se nekada učini drugačije! <3
"Sacekaj, stici cu...
uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.
Sa linijom zivota uhvaticu korak.
Necu nazad, ni na pola puta,
stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Vremena voljenja ( drugi deo)

Порукаод dragana9 » 05 Нов 2015, 13:25

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
i razumevanjem te pokriti,
kada zamisljeno, bezglasno,
planine preko čela prenosiš,
i celo tvoje življenje,
u otkucajima srca čujem?!

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
i u odsečnom muškom koraku,
dečije stope ti videti,
sve pustolovine, reke i vrbake,
sve radosti i tuge neke,
i suze dečije iskrene i meke!?

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
kada ti dan na dan sliči,
kada se srce stisne i stegne,
mogu li odlomiti deo sebe,
da se svakodnevnica poništi i okrene!?

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
sad kad smo životu oprostili život,
i do najtise molitve sišli,
tamo gde svemir spava,
snuje i miruje!?

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
i dlanovi poverljivi,
mogu li voditi i mene,
kroz pitanja kada se zapletes,
do samih svitanja,
i snuras po celu noć,
Meseca kupko!?

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
sad kad po srcu,
sva učenja ti plešu,
i svojim primerom mi primer daješ,
da se raste u najobicnijem oblaku neba,
i da sve što stiže, baš tako i treba,
da se može do tih visina,
sa ljubavlju, željom i mislima!?

Mogu li, voleti te,
ti što u moje vreme voljenja stižes,
da li sam toliko hrabra,
toliko smela,
da sa usana sklizne ono MI,
ne iz navike, potrebe,
nego iz srca, ko želja zrela,
ko' smisao, kao jedina vera!?
Mogu li voleti te!?
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Život naš!

Порукаод dragana9 » 07 Нов 2015, 14:35

Život naš!

Zar, stvarno misliš
da postojimo i da si stvaran?

Ovde smo da glumimo ljude,
i sve lekcije koje su nam date,
samo je želja Neba,
da se što duže na zemlji zadržimo.
I, ono što pričaš i znaš,
nadovezuju se na reči i znanje,
nekog do tebe,
tako teče život moj,
tvoj, život naš!
Zar stvarno misliš,
da smo ljudi,
i da to što usta otvaraš,
i rukama stvaraš,
sam si izvajao, smislio i stvorio!?
Zvezdane smo strele,
koje su na zemlju sišle,
treptaj smo očinjeg vida,
i tren smo žara,
što nove ljude radja.
Odlomljena smo duga,
različitih boja i vera,
i svako svoj deo puta
u sebi mora da nađe,
najlepši smo snovi,
našeg jedinog Oca.
Sve što je zabeleženo
i utkano u svakog od nas,
mora da traga hrabrošću
i radošću na sav glas,
ne zbog slave, zvanja,
nego za spasenje svih nas!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Pesma zahvalnosti

Порукаод dragana9 » 11 Нов 2015, 01:00

Pesma zahvalnosti

Stvarno,
nije pisao rime,
niti je mario za njih,
nazivajući sebe,
radoznalim gostom pesme...
Čitajući njegove reči,
ozbiljno je ljubio život,
a na nepravdu vučjim
glasom otpozdravljao.
Boreći se sa sobom između stiha,
prebrojavao dane budjenja,
zastajkivao u smehu,
da se srce ne otme,
ne osokoli,
i pauzom uzdah zaustavljao..
Prepoznali smo se,
a da oči u ram,
pravog treptaja zaživele nikad nisu.
Sprijateljio me,
sa pravim nizom Sunčevih pega,
i otkrio istinu,
da se neki ljudi dušom zaodenu
za ceo život,
što voleti i disati za druge umeju.
Sve je to san,
govorio je,
plešemo jedno vreme,
a onda mesta valja ustupati drugima,
sa tek rodjenim žarom,
nekom što ga učenja traže.
Prihvatila sam njegovu nauku,
možda svim drugim naopaku,
i tamo gde se on pitao,
zaraze i tačke,
i sama sam stavljala.
Udisala mirise njegovih vetrova,
vezala stihove,
ladolezom iz njemu voljene bašte.
Znao da me prenerazi i zatekne,
kada zamišljeno svetom kolam,
i novu nadu,
vetrenjačama svojih misli,
sa samim svemirom da pomeša.
Čini mi se voleo me je takvu,
detinjstvom obojenu,
skoro naivnu,
gde me list papira
i pobediti i izdati znao.
Viteški me branio,
da mi se misli ne zamrse,
i podvlačio moja odustajanja,
lopovskim merdevinama,
u Sunce presvučenim,
da do same sebe sidjem.
Držao muški,
i korak i stih za dvoje,
smerno bedeme poeme gradeći,
pevao jutrom smelije od mnogih,
a da pesnikom nikad nije hteo biti.
Prenerazena lepotom pesme,
korak sam čvrsto na javu,
kao i uz san prianjala,
oblačeci zvezde za uspavanku,
i himna iz duše darovana,
danas kao i za vremena buduća,
živi i diše.
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Порукаод dragana9 » 10 Дец 2015, 19:08

Znas ...

Kazu da ljubav je
dublja i teža od nas samih,
i da visoko nadrasta auru
i prostranstva...
Znaš, stvarno poveruj,
da smo smisleni smislom,
i da se tvoj, moj korak,
ne zavrsava ovde i sad,
nego daleko ispred nas korača,
uvis sa potpeticama od snova...
Znaš, zato i koračaj čvrsti,
verujucim, radosnim tragom,
čak i ako se nebo nekada,
na samo teme spusti...
Znaš, proći će,
i sada i ovde,
šta se radosnim smehom
može meritu,
ako se zaodenutim trenutkom,
nećemo radovati?!
Znaš...i srce gde ljubav stiže,
samo je predah, odmor,
za putovanja dalja,
samo provera za putokaze prave!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Порукаод dragana9 » 16 Дец 2015, 21:46

Možemo zajedno!
Možemo zajedno,
ako imaš daljine u grudima,
visine u pogledu,
naslon u sopstvenim nogama.
Možemo zajedno,
akovi tebi vetar međ prste
snove zapliće,
i u cipele poklič pobede odabira.
Možemo zajedno,
ako si sve bolove
u vatru pokreta zažario,
i sva sećanja tvoja i moja,
u samu svetlost preobrazio.
Možemo zajedno,
ako nam pogled,
istom crtom horizonta maše,
i tako razdvojeni,
a tako zajedno,
smejati se znamo,
iskoračanom danu,
iskoračanom cilju,
taj smeh od srca,
a u najtišem miru.
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8517
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 17 Дец 2015, 19:12

dragana9 пише:Možemo zajedno!
Možemo zajedno,
ako imaš daljine u grudima,
visine u pogledu,
naslon u sopstvenim nogama.
Možemo zajedno,
akovi tebi vetar međ prste
snove zapliće,
i u cipele poklič pobede odabira.
Možemo zajedno,
ako si sve bolove
u vatru pokreta zažario,
i sva sećanja tvoja i moja,
u samu svetlost preobrazio.
Možemo zajedno,
ako nam pogled,
istom crtom horizonta maše,
i tako razdvojeni,
a tako zajedno,
smejati se znamo,
iskoračanom danu,
iskoračanom cilju,
taj smeh od srca,
a u najtišem miru.


:mah :mah
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Порукаод dragana9 » 17 Дец 2015, 20:11

Hvala Zarooo!❤
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 14 Јун 2016, 18:07

Nevažno a važno!!!
Baš sam ti htela pisati,
o svim tim nevažnim stvarima,
i tom trenutku,
koji se spretno prikrade,
ili samo poznaje kanale moje nade,
da i ti imaš , taj tren istovetni,
koji je celog srca na meti!

Baš sam ti htela pisati,
o svim tim nevažnim stvarima,
i kako se oko uzdigne ka Nebu samom,
da bi pesmu ukrotilo,
i reči priraslice duše,
kako dobošare i uzbunu prave,
dok se na bele hartije ne postave!

Baš sam ti htela pisati,
o svim tim nevažnim stvarima,
i kako pogled zna da urnebesa,
po licims drugih ljudi,
i tako mozaik sklapam,
i iz crta lica po neku ,
prisvojim za tebe,
i iz govora slučajnih prolaznika,
neke rečibza tebe vežen,
kada istinski progovoriš
da srce zna, da srce prepozna!!

Baš sam ti htela pisati,
o svim tim nevažnim stvarima,
kako me snovi nikada ne ostavljaju,
i kako zvezdasto krilat stižeš,
sa ušima dovoljno dubokim za moju priču,
( jer drugačije i ne bi smeo),
i kako ti je pogled daleko već iskoračao,
da bi se od sasvim nevažnih stvari,
ti oneraspoložio ili rastužio!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8517
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод zara » 10 Сеп 2016, 16:22

Lepo je to pismo !
Ima poruku i dušu ! zgrrrrrrr
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 12 Сеп 2016, 19:06

:srce Hvala Zaro draga! Pišemo li?! Hajmo ja reče pa stade.Ali nastavljam koliko još danas!❤
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 01 Окт 2016, 21:13

Oprosti mila

Oprosti mila,
što otkucaji bila
o tebi pitaju i odgovore snuju,
i ove usne tvoj dan još ispituju
i misli se prepliću sveže,
i nešto jako važno ka tebi me nosi,
za tebe me veže..

Oprosti mila,
pitao sam ga ,
da li se njegova svetlost sa tvojom
dobro uklapa,
da li još blaženim smehom,
otvaraš mnogih srca vrata
i od ljudi snevače radjaš,
i lepotom istine
u radost življenja pogadjaš!?

Oprosti mila,
reče da iz očiju otkrivaš same putanje
Neba,
gde se letilice svakog časa pračakaju,
verujem da su ti letači razni
po pogledu i žaru ,
dovoljno vredni, dovoljno dorasli,
svim vidnim i nevidljivim tvojim uzletanjima,
tvojoj meri leta htenja?!

Oprosti mila,
reče mi kako si pred bulkama u žitu,
danas baš dugo zastala,
kao da si se od detinjstva svog,
nekako nanovo opraštala..
i uspomene medj' zatvorene kapke sazvala,
uspomene drage sa dalekim
danima vezala?!

Oprosti mila,
moja odustajanja,
još se rve sa mnom onaj tren priznanja,
a ti puna razuma i znanja,
sa prvim si zrakom,
tako krha i tako hrabra,
sreću si mi i tog trena prizivala..
Potom si ključe od sanja u nedra uspavala,
na prstima mila išetala,
nastavila dalje tako sama,
od mog odustajanja puna rana!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 14 Нов 2016, 17:37

Naklon detinjstvu!!!

Umiralo se više puta,
umiralo , zarad ovog jednog života,
zato nas utisak poznat
s' vremena na vreme plavi,
samo da ne bi odzstali,
da ne bi stali..

Umiralo se u onim danima,
kada se šljivik zamodri
iznad naših kuća,
i onda kada se rumena lopta,
zaglaviti znala,
iznad naših glava,
izmedju velikih orahovih grana...

Umiralo se,
kada se u divovskoj kamilici zadrema,
i pritajen slušaš,
priču vrana i golubova,
i pogledom tražiš novo gnezdo roda...

Umiralo se,
kada spokojno u krevet ležeš,
dok otac i majka,
po običaju znanom,
tata tako nevešt sa cigarom,
još nekoliko završnih reči,
kao oda ovom danu...
Dok dečije teme,
zbog radosti trajne u same zvezde uranja,
ovako se živi, ovako se sanja!

Umiralo se u tom malom selu,
dok smo srca punili za sudbu celu,
umiralo kroz zvona našeg manastira,
naročito za praznike, vašare...
na zemlju smu bacali,
ove glave šašave,
da škripu otkrijemo prvu,
kada taj ringišpil krene..
Jer bez nas to ne sme da počne ,
to ne sme da krene..

Umiralo se,
jer imamo ruke vešte,
jer se dečije glave svega dosete,
mesto nove, staru majicu potapamo,
na sredini gumicom vežemo,
i krug rascvetanih novih boja
za nas majbolja garderoba!

Umiralo se od rastanaka,
kada ti za vozom ceo razred maše,
i plačom se rastajati ne plaše,
i mislima mekim, mislima svetim,
da nikad ne staneš u danima teškim!

Umiralo se za raspuste,
nama i tada radne dane,
kroz prste ništa mogli nismo,
tuce knjuga vukli mi smo,
i maštali iz knjiga znato,
kako ćemo i mi ko' Marija i Pjer Kiri,
sve ovo kamenje po putu,
da pretvorimo u dobro,
da pretvorimo u zlato!

Umiralo se,
onda kada si sam umirati morao,
kada se nikud nije,
no do svog bunara,
umirajući podjednako ,
i lada je bilo jako puno tame,
i jako puno sjaja!

Umiralo se,
jer se radost ,
jako blizu srca pustiti znala,
a trene teške sposobnost da se za dušu
iskustvo veže,
i toplina iz dečijih dana ,
puna glava slika, puna nedra stiha!

Umiranja dogadjati seoralo,
da bi se radosnije po zemlji hodalo,
da bi očiju punih jutra,
mogli naučiti, mogli utešiti,
ona naša, kao i tudja srca!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
dragana9
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 557
Придружен: 27 Јан 2009, 14:28
Место: sabac, srbija

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод dragana9 » 14 Нов 2016, 17:45

Naklon detinjstvu!!!

Umiralo se više puta,
umiralo , zarad ovog jednog života,
zato nas utisak poznat
s' vremena na vreme plavi,
samo da ne bi odustali,
da ne bi stali..

Umiralo se u onim danima,
kada se šljivik zamodri
iznad naših kuća,
i onda kada se rumena lopta,
zaglaviti znala,
iznad naših glava,
izmedju velikih orahovih grana...

Umiralo se,
kada se u divovskoj kamilici zadrema,
i pritajen slušaš,
priču vrana i golubova,
i pogledom tražiš novo gnezdo roda...

Umiralo se,
kada spokojno u krevet ležeš,
dok otac i majka,
po običaju znanom,
tata tako nevešt sa cigarom,
još nekoliko završnih reči,
kao oda ovom danu...
Dok dečije teme,
zbog radosti trajne u same zvezde uranja,
ovako se živi, ovako se sanja!

Umiralo se u tom malom selu,
dok smo srca punili za sudbu celu,
umiralo kroz zvona našeg manastira,
naročito za praznike, vašare...
na zemlju smu bacali,
ove glave šašave,
da škripu otkrijemo prvu,
kada taj ringišpil krene..
Jer bez nas to ne sme da počne ,
to ne sme da krene..

Umiralo se,
jer imamo ruke vešte,
jer se dečije glave svega dosete,
mesto nove, staru majicu u boju potapamo,
na sredini gumicom vežemo,
i krug rascvetanih novih boja
za nas majbolja garderoba!

Umiralo se od rastanaka,
kada ti za vozom ceo razred maše,
i plačom se rastajati ne plaše,
i mislima mekim, mislima svetim,
da nikad ne staneš u danima teškim!

Umiralo se za raspuste,
nama i tada radne dane,
kroz prste ništa mogli nismo,
tuce knjuga vukli mi smo,
i maštali iz knjiga znato,
kako ćemo i mi ko' Marija i Pjer Kiri,
sve ovo kamenje po putu,
da pretvorimo u dobro,
da pretvorimo u zlato!

Umiralo se,
onda kada si sam umirati morao,
kada se nikud nije,
no do svog bunara,
umirajući podjednako ,
i kada je bilo jako puno tame,
i jako puno sjaja!

Umiralo se,
jer se radost ,
jako blizu srca pustiti znala,
a trene teške sposobnost da se za dušu
iskustvo veže,
i toplina iz dečijih dana ,
puna glava slika, puna nedra stiha!

Umiranja dogadjati se moralo,
da bi se radosnije po zemlji hodalo,
da bi očiju punih jutra,
mogli naučiti, mogli utešiti,
ona naša, kao i tudja srca!
"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je! ‚‚

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2079
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Re: Dragana Vukovic -poezija

Порукаод _mostic_ » 15 Нов 2016, 22:30

Ovo je :ok baš!


Повратак на “Poezija”

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта