Roganostor : Pesmarica u sosu od svežih sarmica

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 06 Феб 2009, 16:12

ruke пише:Jedinoj ženi



prosuo sam terpentin
željenja
na tvoja divna kolena

naručio sam bedem
stremljenja
da dotaknem

šapat tvog
mirisa

otpustio sam stradalnike
iz nemog filma
zvanog

ljubav

svuda sam žar
posejao

kremen sreće
zvan
ti i ja

smehom zalio
svaku misao
na tebe

razvalio i poslednje otpatke
urlanja
besnih krošnji

ovlaženog šarma
poslednjeg narkomana

tvog pogleda




OVO SI NEKI NOVI STARI TI ,PESNICE ROGONOSTAR.BRAVO,DRUZE,OVA ME BAS ZACNULA.POZDRAV



:gitara
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 07 Феб 2009, 20:53

Poslednji poziv !




vrisak

otrgnut
od istegnutih
zuba

na vražiju pizdariju
poziva

ugasi taj prokleti televizor
i uključi svoj
mozak

sastavi račun
tako
da izbegneš
sveopštu
epidemiju
grubosti

neopevane
ludosti

ne čitaj novine
odbaci sport
i druge praznoglave
"zabave"

sastavi svoje JA
tako da ne ostane
prostora
za idiotska
gadarenja

pornografska splavarenja

jer sve je
tako divno
udešeno

da ljubav u sebi
prožderemo

na kolac
nabijemo
provarimo

ispljunemo

budi se
čoveče
svako čekanje

kolje

vreme je isteklo
u košmar
proteklo

stani
shvati
isparili su sati

sad
il nikad

samo se vrati

ljubav je jedina
mati


Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 09 Феб 2009, 23:29

Govor




giljotina
po kojoj se
valjaju crvi

mrvi

kožu rasteže

krvoločni osvit
buđenja

ždere
krvotok očaja

misao iskiva

užarenom
žaokom vaspostavlja

to je magija
dodira

koja menja
ustaljena
hodanja

nepregledni odjeci
rastočenih gatanja

prizivaju
gađenja

izvikani
smeli
kao nismo
hteli

ta potreba
da se kaže
izgovori

naš je dar i kazna
spasonosna
odmazda

jer da nema reči

ne bi imao
ko da nas
leči

i umrli bi
pospani
zaboravljeni
ostavljeni

u slamu neodređenosti
zabravljeni

nepripremljeni za srži
kraj

vatrenja
istine

zavičaj



Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 11 Феб 2009, 15:15

Nadolazeća ekstaza




zaključan
ispod struka

razvučen
preko svake mere

iskidanog shvatanja
svih stradanja

preopterećen
zgrčen
svijen
sluđen

rastravljen stravom

ukopan
ispod
krova

žarim od
bola

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 11 Феб 2009, 22:41

Parada smrada




u civilizaciskoj prodavnici
pomagala

za bežanje od
straha

mozak sastrugan
žiletima

služi se
kao
osnovna hrana

restovana jetra
u sosu očaja
sa prelivom
otimačine
opake jebačine

na meniju je
poslastica

tako je lepo biti
u okruženju
drobljenja
mišljenja

ništa od pameti
ne ostaje
za vlasnika

sve prožderu
gadovi
kurajberi
gastarbajteri

na velelepnoj gozbi
u čast grabeži

opšteg silovanja
života

zarad
istrebljenja

svekolikog
ljubavnog




Корисников грб
Andrej
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 683
Придружен: 05 Дец 2008, 23:50
Место: Nord Evropa
Контакт:

Порукаод Andrej » 13 Феб 2009, 21:31

Roganostor пише:Nadolazeća ekstaza




zaključan
ispod struka

razvučen
preko svake mere

iskidanog shvatanja
svih stradanja

preopterećen
zgrčen
svijen
sluđen

rastravljen stravom

ukopan
ispod
krova

žarim od
bola


joj Rongo ova ti je strava buraz,ma i ostale su oboruzane ziletima,ali ona giljotina me je trznula,ja volim te tvoje crne metafore,neverovatno kako ti dobro pises poezijju.
Malo me na Boru Corbu posecas..hehehehehehee...pozdrav i tebi!
:mah
Poezija je puno ozbiljnija rabota i čak što više stil života.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 14 Феб 2009, 23:18

Nad visinom




požuteo od upotrebe
palim cigaru
i naručujem žestoko

dok mi grlo gori
delim svoju misao
sa kondukterom
poslednjeg voza
za beskonačno

već dugo stoji
na peronu
oružarnice
obližnjeg
hrama ljubavi

čeka znak za polazak
u jednom smeru

iščitavši sve kriptograme
ovog mog
uma
otežalog od kreštanja

osluškujem sjaj
slobode

unutar smrvljene
težine
posmatram kolosek
ljubavi

tako bih voleo
da volim
tako da
od moje ljubavi
popucaju svi šavovi
na tom odelu
zvanom
život

da se otvori svaka
rana
i iscuri
gnoj pretvaranja
u lažno

tako da preostane
samo

golo telo
istine

da me zagrliš
priviješ uz sebe

i nikada više
ne dopustiš
da lutam

tražeći dom

Oče

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 14 Феб 2009, 23:54

Odmor




bio sam u poseti
jednoj kafani
ostreloj u pokušaju
da svojim posetiocima
dočara
svima poznatu
toplinu
doma

onu iskonsku
potrebu
koju svako od nas nosi
duboko zaključanu
u svom biću
skoro večito
bežeći od iste

to se valjda
zove

nevera

e pa
u toj kafani sedoh
i naručih piće
litar ljute
za osvešćivanje

sa ljutom
stiže i muzika

kao i neki meni dragi
davno poznati
ljudi

sedeli smo i pili
razgoneći zabrinute
prodavce očaja

i nikada mi kraj
nije izgledao
tako blizu

i tako daleko

svi zjapeći ponori
ovog priklještenog
mene
kao da su progledali
u isti mah
zatvorivši
svaku mogućnost
pada






Корисников грб
Andrej
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 683
Придружен: 05 Дец 2008, 23:50
Место: Nord Evropa
Контакт:

Порукаод Andrej » 15 Феб 2009, 17:08

Roganostor пише:Odmor




bio sam u poseti
jednoj kafani
ostreloj u pokušaju
da svojim posetiocima
dočara
svima poznatu
toplinu
doma

onu iskonsku
potrebu
koju svako od nas nosi
duboko zaključanu
u svom biću
skoro večito
bežeći od iste

to se valjda
zove

nevera

e pa
u toj kafani sedoh
i naručih piće
litar ljute
za osvešćivanje

sa ljutom
stiže i muzika

kao i neki meni dragi
davno poznati
ljudi

sedeli smo i pili
razgoneći zabrinute
prodavce očaja

i nikada mi kraj
nije izgledao
tako blizu

i tako daleko

svi zjapeći ponori
ovog priklještenog
mene
kao da su progledali
u isti mah
zatvorivši
svaku mogućnost
pada







kaze Rongo pesnik; I nikada mi kraj i pocetak nisu bili dovoljno daleko,stize i muzika da docara toplinu doma...

joj jest ovaj zestok pisac i pjesnik,svaka mu cast..Rongo cestitam ti na svakoj opet!
Poezija je puno ozbiljnija rabota i čak što više stil života.

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 16 Феб 2009, 08:30

Roganostor пише:Odmor




bio sam u poseti
jednoj kafani
ostreloj u pokušaju
da svojim posetiocima
dočara
svima poznatu
toplinu
doma

onu iskonsku
potrebu
koju svako od nas nosi
duboko zaključanu
u svom biću
skoro večito
bežeći od iste

to se valjda
zove

nevera

e pa
u toj kafani sedoh
i naručih piće
litar ljute
za osvešćivanje

sa ljutom
stiže i muzika

kao i neki meni dragi
davno poznati
ljudi

sedeli smo i pili
razgoneći zabrinute
prodavce očaja

i nikada mi kraj
nije izgledao
tako blizu

i tako daleko

svi zjapeći ponori
ovog priklještenog
mene
kao da su progledali
u isti mah
zatvorivši
svaku mogućnost
pada







Trebalo bih da kažem nešto pametno ali šta,osim,da mi se svijda način na koji ređaš svoje stihove i način kako kroz njih gledaš na život i kako ga doživljavaš.Poštujem tvoju doslednost i hrabrost da bez želje da se dopadneš čitaocu pišeš svoju poeziju.To je snaga velikih pesnika.
Pozdrav,pesniče.
:ok
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 18 Феб 2009, 13:46

Razum




bessss
u meni

večno ranjena
životinja

što urliče
i grabi
samo živo meso

neman
gladna pokazivanja

čudovište
bez savesti
i osećaja

blindirana energija
trenutka

srž eksplozije

sablja
što vađenjem iz korica
vlasniku
odseca glavu


Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 18 Феб 2009, 14:32

Umovanje




ispalio sam
još jedan plotun
strpljenja
pokušavajući
da ti pokažem
gde grešiš

iznad svega
prema sebi

umišljenost
značaj
vrednost
pamet

sve su to oznake
sopstvene veličine
koje svako od nas
mora da spali
na sopstvenom oltaru
lepote

jer bez tog čina
zauvek smo prokleti

osušeni
jadni
bedni
nikakvi

guramo u džepove novac
smatrajući da će nas on zaštititi
od nas samih

bivamo duboko moralni
"dobri"
pametni

a praznina unutar nas
guta
i poslednji tračak nade

i nema zla
na koje
ne postajemo spremni

da samo na trenutak
zaboravimo
pobegnemo
izbegnemo

odmorimo se

od tog gomilajućeg
razarajućeg bola
u nama

što kolje
gore
od najgoreg
dželata

bez milosti
čisto
precizno

tehnički

takvim načinom
trošimo život
pretvarajući ga
u užasa gladnu prazninu

to je epidemija
današnjeg
čovečanstva

zato te molim
da razumeš
gde grešiš

lako je drugima
suditi
govoriti
pametovati

teško je sebe
sagledati

u istini
progledati

sebe tačnim
proživeti

svi smo slabi
ranjivi

teško je sebi priznati
da bez istine

i Boga
u sebi

svi mi
skupa

smo otpadak
bez svrhe

i smisla

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 22 Феб 2009, 19:13

Gadost




otimaš mi
poslednji uzdah

bacaš ga
na gozbu
psinama

u smrt si me
utukla

utrobu si mi izvukla
i žvakala
pred mojim očima

sladila si se
grčem i bolom
dok sam iskolačenih očiju
molio
da odustaneš

živu si mi misao
spaljivala
pred očima svetine
koja je urlala

potpuno si me unizila
zgazila
ispljunula
na kolac golgote
svezala

ništa nisi pitala
samo si otela

bez reči
bez osećaja

jedno srce

živo

svarila


Корисников грб
Andrej
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 683
Придружен: 05 Дец 2008, 23:50
Место: Nord Evropa
Контакт:

Порукаод Andrej » 23 Феб 2009, 13:33

Roganostor пише:Gadost




otimaš mi
poslednji uzdah

bacaš ga
na gozbu
psinama

u smrt si me
utukla

utrobu si mi izvukla
i žvakala
pred mojim očima

sladila si se
grčem i bolom
dok sam iskolačenih očiju
molio
da odustaneš

živu si mi misao
spaljivala
pred očima svetine
koja je urlala

potpuno si me unizila
zgazila
ispljunula
na kolac golgote
svezala

ništa nisi pitala
samo si otela

bez reči
bez osećaja

jedno srce

živo

svarila




jako impresivno,lepo napisano i nezaboravno,bravo Rongo pesnice,ti si svetski boem izgleda,pises super i rado te citam...pozdrav ti.. :mah
Poezija je puno ozbiljnija rabota i čak što više stil života.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 25 Феб 2009, 16:25

Vožnja




otpadaju zablude
mrve se okovi
nekako sam isti
a opet
drugačiji

to su
metalni sklopovi
vrletne zamke
umreženi programi

vraćajući se sebi
čistimo sve
suvišno

proživljavamo situacije
kojih se
užasavamo

da bi videli
da ih sami
stvaramo

da bi naučili
prevazišli
strah

težina je iluzija
naša duboka potreba
da budemo bolji
od Stvoritelja

svaki otrov
svaki bol
svaki strah i sukob
korene vuče
iz naše umišljene
važnosti

što dublje čovek
razumeva sebe
to lakše prepoznaje
razjapljene čeljusti
užasa

srž zla
caruje u nama

samovažnost
je prvi greh

koji nas je sve doveo
u grotlo bezdana

pad smo zidali
da bi kroz njega učili

da je grohotna
idiotarija

zvana JA

stvorena
isključivo
zarad
živog

žarenja

voljenja