Roganostor : Pesmarica u sosu od svežih sarmica

[Roganostor]

Smešak




Očiju okovanih sirovim brazdama urlika
Raskuvan znojem rastućeg bezverja
Iskvašen, tvojom željom
Tresem se škripom

Odlaziš i ostavljaš neman za sobom
Krvavo suvu
Raspomamljenu
Pakleno gladnu
Gadnu

U bezdanu ostajem oslikan
Kakav bol
Ne mogu da ga isplačem
Gušim se
Rastačem

Umirem
Zategnut između tvojih dodira
Boli me zvuk
Raspara sila neumitna

Molim se

Rađam Boga

Izdrži

Ne dozvoli da te lepota
Sprži

[Roganostor]

Glad



Otvori oči sine neba
Na mestu mome
Mesta nema

Sve reči
Davno su
Nema dalje
Nema bliže
Nema kuda
Da se stiže

Niotkuda dolaziš
Niotkuda ideš

Nikom da se najaviš
Nikom da se pojaviš

Niko da te čeka
Niko da te smeta

Mrak je halapljivo svež
Uvija, srče
Opija
Udahneš li ga pravilno
Budi

Samo ludi ...

Užljebljeni u klješta ponora
Oduvek na samoj ivici
Živoj oštrici
Prstima smo kamen drobili

Lobanja je teška
Olovna vrteška
Sadržaj
Nakovanj i koješta
Krljušt i iskašljaj
Smeška

Željezo sam žvakanjem kovao
Sve sam bolom zalio
Pustim urlikom
Razlio
Ništa i sve
prihvatio

mirišem se
svojim dodirom

Odakle sam
Nema – kuda
Nema – zašto
Nema – gde
Nema – kako

Pitanje umara
Ako si
Ni to
Svuda je mera

Boli me kost
Od udara trena
Boli me misao
Od žezla smeha
I boli me oblik
Od iskasapljenog žara
Htenja

Visim
Okačen o smeh
I odista
Ničega
Nema
Do ovog trena.

[dahlia]

Namjestena poza
U ozracju iscekivanja
Zelje razapete na kriz
Porađaju muku cekanja
Glad dolazi niotkuda
Ni pozvana, ni prozvana
Ona se gosti nasim mislima
Samljevenim zrvnjem nerazumjevanja

[Roganostor]

Davnom prijatelju



Da li je nebo pozlatilo tvoj oreol
ludosti

Da li si smešniji
razgolićeniji

Da li si ljubavi
dragoceniji

Da li si uspeo divotu dodira
pretočiti u osmeh

Da li se svetlost
miluje tvojim likom

Da li se udisaj tvoj
vernošću u silu čeliči

Da li si stigavši do kraja
razumeo
svo znanje i sva moć
samo smetaju

Jesi li uspeo da se odrekneš
da porekneš
da iz jezgra ljubavi same
sebe iznova iznikneš

Da li si sada sretniji
tiši
smerniji

Sobom sebi otvoreniji

I najzad ...

Uspeo li si
razumeti
da
bez sposobnosti praštanja

Zauvek smo prokleti.

[Roganostor]

Nijednoj Svetlani


Raskrvario sam semenje sveta
ivičnjakom tuge
Bacio krvave ostatke
Bogovima na pir

Neočekivano sam
prispeo ovde
gde me pohodiš danonoćno
Izmire kreolskog sna

Ukucala si mi eksere lepote u zube
i ostavila da brojim drhtaje haosa
Rasporila si mi utrobu
domišljatošću odbačenog psa
Pucala
u čelo ljubavi
bez milosti
bežeći od režanja

To je bol
što govori iz mene
Čist surovi bol
U njemu nema kajanja
zato je strašan
U njemu nema mere
zato je opasan
Sila je to
što okoštava želju
i vapi za povraćajem

Točkovi su pokrenuti
i nije moje da mislim na to
Sila udara u grebene razuma
rušeći sve pred sobom
Strava je
samo razumevanje gluposti
čina
izdaje

To je svestrano upozorenje
da umišljanje vodi
u prihvatilište žaoke
da ona ubada
jer njeno je da bode
i njeno je da iznedri
užas
koji kraj
stvara poretkom

To
Zašto ?
me progoni
Vraća se i udara
metodično ponavlja
opseda

Dišem vatru
žarim
isijanjem palim

Zažmuri
Probodi me skroz
Raspori me kroz misao
i pusti
da odem
daleko

Ne želim da se vratim
Ne želim da se sećam
Da mislim i postojim tu
ikada više

Jer kraj se sobom piše

I ne briše

Prekovan u šine
sve tiše

miriše





Posvećeno svetlu koje protiv svoje iskonske prirode izabira tamu. I beskrajnom, neiskazivom bolu, koji taj izbor rađa.

[Roganostor]

Posed



Nisam ja svoj
i nije ona
moja

niti je ona
svoja

Pa kako onda
uopšte može
i biti

moja ?

[Roganostor]

Demonkratija



Kako vas
molim

nije strahotna
sramota

pucate direktno

na izvor života

[Roganostor]

Izlazak



Video sam
opiljke
ljudskih usana

kako služe
konobari
u ozbiljnim odelima
zabušantima

Zaista sam umoran
od propadanja

[Roganostor]

Komadić sivog neba



Ukucali su mu
specijalno nazubljene šipke
direktno u mozak

Zdrobili polovinu jezika
i u trzaj usuli
so

Zabolelo je to
Visoko

Žar su izvukli
iz vode

Usijan trn
su mu zaboli
u oči

da progleda

Iskidali su mu i ruke
i noge
Samleli
u mašini za buđenje

i prodavali nevinima
kao delikates
za ogroman novac

Zatim su navukli
zastore na telo
da sakriju
ožiljke
od kasapljenja

In memoriam
nazvali su ga

Pravda

Laskavci

[Roganostor]

Prokletstvo tehničkog napredka



Vezivanje za stvari

oduzima elastičnost
stvaranja

zaključavajući
čoveka

duboko ispod
temena

[Roganostor]

Misao


Nije li

rat

očajan vapaj mira

[Roganostor]

Smeh


Kad se trese
iznutra

lepotom

svaka pora
životom

[Roganostor]

Trenutak večnosti



lomiš se i u glavi ringišpilom se vodiš
ne znaš ni ko ni što si
muka ti je i od same pomisli na sutra
vreme ti stoji nabijeno na bajonet

šiljci gnoja ističu iz uma
zatvorenik si jame bez dna
iz tebe se prostire pad
golom utrobom paraš glad

boli te bol
dok ga sebi stvaraš
uživaš da trpiš
sebe da razaraš

hiljade usijanih bodlji
kožu ti para
voliš da te seče
to je tvoja hrana

krikom se svestiš
bolom mrestiš
urlik je jedini muk
na koji pristaješ

ne odustaješ

[Roganostor]

Lavirint



odasvud je mesto
kada ne postoji granica

dodir se gubi u tišini

meso škripi
po prašini

konji su preorali galop
kopamo po prostrtim rupama

svuda je nebo
tek iskaznica

Sažvakali smo snove
zgroženi

ispljunuli krvavi ropac
nabili svetinju
na kolac

hramljem dišući
ne postoji odgovor
ne mogu da se prepoznam
boli me govor

ko sam
kuda
mutan je pogled
slep sam
do bola oglodanih
kostiju

živa rana
guta dodir
nemam kuda
sve je okvir

Izlaz je na kraju
tvoga pitanja

[Sky Seeker]

Svetlost

zakrivio sam nebo tvojim imenom
raskrvario desni tvojim mesom
ispljuvak gnojne krvi izlio u pesak
na kome sagradih palatu
od dotrajalog vriska čemera i jada

nema ko da čuje
nema ko da vidi
samo huk pravde što se stropoštava
niz magline večnosti
svedoči

volim
toliko da
kao da mi hiljade zarđalih trnova
zabadaju u oči

toliko da
kao da mi tupim nožem
vade utrobu
i suše je na suncu
pod tvojim pogledom

nema i izbezumljena

nisi pitala
nisi tražila
nisi htela
samo si otela

milion usijanih eksera ostavila
da dobuju po mom telu
bez savesti
bez smeha

i onda mislim
ovako krvav od svetla
ta misao me razdire
vraća se i ne potire

jedini lek je
da jače volim