zara

[zara]

Došle su na prozor ,umilne i bele
gugutke,ljubimice.
Jedna je sletela na dlan,druga s krova gleda!
U mome oku radost ,veliko zrno za doček .
Hranim ih!
Pojim!
Gugučem,s njima!

Danas sam videla samo jednu ?
Druga,gde je druga,...moja bela ljubimica?
Sivo perje,belo perje,mekana krila,lepršaju.

Gu,gu,guuuu....dozivala sam ,drugu !
Ogromno zeleno oko,komšijskog mačka,
podsmešljivo gleda!
U uglu njuške,jedno sivo pero,lenjo se klati !

Tuga mi je zaparala srce!
Znala sam da je lovac sačekao žrtvu !
Znala sam da mu ne mogu ništa....

Nisam ga ni mrzela!
Sažaljivo sam gledala u njegove mačje oči .
Pojeo je moju ljubav,radost jutarnjeg trenutka!
Na prozoru su ostale mrvice...
Sutra će sleteti samo jedna!

Nadežda-Nađa,14.8 2018

[dragana9]

Draga moja, drago mi je što tvoje oči vide prozore, naslućuju u boje! Nema nas ovde! Drago mi je da ipak ima neko! Živela!

[zara]

[zara]

Ptice ne lete, pcele ne zuje, posivela trava zaborava, spava!
Vuce ih vreme da skrene u neku drugu dimenziju?
Sve zivo, potamnelo je i nema nicega sto sanja!
Proganja zaoka otrovna, crnilo iluzornog nadanja.
Dokle, praznina?
Aveti proslosti, teskoba u grudima?
Treba sve to u buket na lomacu!
Uciniti dobro delo dusi sto sanja, bajalice tuzne sastavlja, dok koncem zaborava novu mrezu plete!
Sve ce ostati da visi na nekom drvetu bez lista zelene boje!
Sve ce ostati da saceka, prohujalo vreme u crnim kocijama.
Hladno mi je i krv mi otice niz reku u kojoj su ribe pojele ideje!
Vratice se oblaci i kise , dok zarobljeno sunce drema.
Ceka na novo zlatno ruho !
Ogrejace sve osim mene, pretvorenu u senku sopstvenog , zaborava.

Nadezda-Nadja,
....oktobar, 2018.

[zara]

Upisaću se u Novu, starom idejom za opstanak!
Nova će imati plavu haljinu i zelenu travu.
Svetlost će pobediti, kiša oprati, zarđale šrafove!
N.

[zara]

Ja ne umem da pišem vesele pesme!
Zato neću ni sada da napišem, ništa!
Dovoljno je da prošetam gradom koga volim!

[Mustra]

Nadam se da ti ne smeta sto sam se poigrala malko

[zara]

Draga Mustro,
Godinama se poznajemo i znaš da nisam neko
Ko se udvara i licemeriše?!
Poštujem te od prvog dana našeg virtuelnog poznanstva!
Zahvaljujem na svakoj pažnji koju si mi ikada ukazala!
Dajem ti pravo da me svaki put obraduješ na ovakav način!

[zara]

Promenite mi cveće, ne volim ga više!
Mnogo puta izdali su me ljubičasti mirisi!
Treba sačekati proleće?
Ne nazirem ga!
Meni sigurno, neće, doći!

Ps:
Moj kutak ne poseduje smisao napisanog ili izrečenog?!
Blaga doza ironije, napisana u `Gradu, koga volim do kraja, bezrezervno!
....... Nije potreban datum!
Stanje, ne promenljivo!

[faraon]

...eto Zarkane,
zar treba
da osjetim i ove dane
da april nije vise
zastitnik cvijeca
a najljepse si mu bila
a mome zivotu
neka je hvala
sto si i sad pored mene
i sve lijepo i dusevno
i meni i svima Nama Ovdje,- D a l a ...
Orhidejo moja vjecna
za vjecnost p r o c v j e t a l a...

[faraon]

Hvalis,- Z a r k a n e ...!
...

[dragana9]

Nedostaje i nek joj je večna slava❤️

[toki]

Jeste. Nedostaje onako vedra i dobronamerna...

[faraon]

...moje nervoze je razvedravala
obaveze razvrstavala
lutanja prociscavala
vriskove kultivisala
...kad se gusim
za mene je disala...
Zarka,
topla kao zraka
kao stijena jaka
mila,- kao Majka...

[Roganostor]

Pozdrav, Zaro.
Evo samo da ti se javim :)

Nekako leti ovo vreme, briše prostorom,
postaje sve dragocenije što ga manje ima ...
slobodnog, za odlučiti šta sa njim
Umiriti ga,
ukrotiti ...

I onda razmišljam o pesmi,
ona pokazuje našu unutrašnjost,
mi ovde svlačimo kožu
i oblačimo sebe,
uvek drugačijeg,
sebe u protoku
kosmosa koji kao bujica
tutnji kroz nas ...

Valjda pesnik priznaje poraz
i dopušta da bude potučen
do kraja
jer valjda tako
može zaista
da prepozna
sebe u sebi

Pasti a stajati
biti slab i ne stideti se toga
biti svestan sebe
kao protočne cevi Gospoda
i pred sobom i pred drugima

nije li to put u stvarnu umetnost
nije li to istinska snaga
nije li to začetak Božanskog

Naša spremnost
da izgovorimo
reč ...