Korak u prazno

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Korak u prazno

Порукаод vlasto68 » 14 Дец 2007, 01:10

КОРАК У ПРАЗНО

Јутрос је дан другачији од осталих,
у име искрености: заћутите на трен!
Ко проговори, биће уклет од мојих мисли;
данас је дан: само мој и само њен.

Јутрос је дан другачији од осталих,
прави дан, по избору стада;
ево ме: у свету туђем,
да се суочим и да страдам.

Са сантом леда и са жаром,
да осетим пепела прах. И дим.
Да схватим: да треба да будем јак;
јер још нисам издао реч;
и да ме може пљунути свак,
ако за тим осети сласт.
Признајем! Не могу да кријем,
још осећам исту страст,
за лептирчетом са Дрине...
И да сву Дрину из ока излијем,
да ме мајка заветује:”Престани сине!”
Само би ми уздрхтао глас:
не могу мајко! Волим је...


Јутрос је дан другачији од осталих.
Јутрос те нема у загрљају мом.
Ни твојих руку да донесу дар.
Ни усана врелих као жар...
Ни погледа умиљатог,
ни чела сунчаног,
ни косе као свила...
Ни откуцаја срца заљубљеног,
ни мириса душе, што у мени игра...
Нема мог лептира меденог.

Јутрос никога и ничега нема,
јутрос сам остао сам.
И уздах се већ моћно спрема:
да донесе бол и јад.
Не могу себе другој да дам,
и када знам, да тебе немам;
јер ти си мој једини град:
са којим могу да живим,
и у коме живети знам.


ВЛАСТИМИР ЋИРОВИЋ
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 15 Дец 2007, 00:53

БЕЗ ИЧЕГА

Ходао сам по беспућу свом,
крвљу и знојем поливао траг;
борио се са животом уморан и сам;
и сваки корак био ми је драг.

Шетао сам стазом цвећа,
не згазивши баш ни један цвет;
пружао сам руку, свакоме за спас;
а сваки корак, био ми је клет.

Остао сам чврст у истини својој,
очарала ме та искреност њена;
други су своју одбили да схвате,
бежећи испред, са собом помирења.

Бивао сам: и вече и зора...
Али увек истина и зрак;
често понижен, увек осуђен;
само што нисам провинцијски ђак.

Не може се са мном оцртати простор,
у мени букти истине плам.
Данас: ни срећан ни разочаран
свестан сам шта могу, коме да дам.

Ко још може хладног да ме сломи?
Макар у трену да ме изненади;
саглед’о сам простор око себе,
и прест’о да живим: са жељом у нади.


Немам само осмех: умиљат и благ;
срце ми је често изван себе;
немам истину твоју, снагу да ми да;
ма немам ништа: ако немам тебе?

Моја је истина остала љубав
а љубав трагање за истином
ти себе под истином сакри
умирући, под јачином њеном.
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
CecaPolak
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2620
Придружен: 11 Окт 2006, 21:19

Порукаод CecaPolak » 15 Дец 2007, 09:45

Pa dobro dosao prijatelju :mah


A pesma.. :dada kao i uvek
Ne daj se ni zivotu, ni smrti...
ovaj te zanese, ona odnese,
nema veceg zadovoljstva nego
prevariti ih oboje...
MOJA KNJIGA

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 888
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 15 Дец 2007, 19:05

Bravo Vlastimire...super pises...samo nastavi,nalepi nam jos koju tako jaku.
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 16 Дец 2007, 16:48

Hvala Vam od srca... I srdačan pozdrav.


CECO PRIJATELJU!

Ti si sjajna. O, kako si me obradovala!!!

LJubim Te, prijatelju dragi!!! :hello
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 16 Дец 2007, 16:56

ЗАДАХ ДИНАРА


Задах динара, осећам данас,
када мораш идиоту љубити руку;
карактер бацити да газе по њему,
правећи од њега највећу бруку.

Питам се: да ли је срамота?
Бити сиромах који срећно ходи;
или је сав образ на лицу динара,
који те негде у поноре води.

Узмеш ли динар из љигаве руке:
продо си душу, смрт лагано тиња;
љигава рука само пару има
и душу, празну ко пустиња.

Не тражи спас у пустињи,
она је давно од Бога уклета;
боље је умри! Ако треба...
него понижење тобом да прошета.

Причаће људи, како се бори
против сатане која неутољиво мами;
дићи ће те у небо поколења,
певајући песме о непродатој дами.

И последњу жену купују за грош,
од данас... Више непродатих нема;
задах динара из љигаве руке
и последњој жени већ опело спрема.

Задах динара осећам данас,
оплакан сузама невиних очију.
Продаше те најмилији! Коме?
Ево спремају ти посмртну кочију.

Задах динара осећам данас,
и презирем сваку другу пару;
ако и моју љубав могу да купе,
ја своје тело поклањам гробару.
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 18 Дец 2007, 00:15

СВЕТА ТАЈНА ЉУБАВИ


Знам да си усамљена, моја голубице,
И да ти је чежња разрила ум...
Да су ти крила одсечена
И да за њима још осећаш бол.

Дуго те пратим по беспућу твом;
Помало те жалим, много ти се дивим.
Помогни ми голубице моја...
Да не будем могао без тебе да живим.

Радујем ти се, моја слатка надо,
Пчелињи сну на пољима цветним;
Жеђи моја у пустињи врелој,
Цвету медоносни у ливади росној.

Ја сам храм за молитве твоје;
Не излази из мене, уздигни ме до неба.
Да останем твога срца роб...
Ти мој... А ја твој гроб.

Љубави! Тамјанов мирису,
Светлости светлија од Сунца.
Љубави! Извору живота...
Света тајно непролазна.
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 20 Дец 2007, 00:45

ЗА СЕБЕ

Хоћеш ли да се бориш?
За себе! Немој за друге.
Другима ћеш помоћи;
ако се избориш.
Јеси ли храбар?
Колико си спреман да даш?
Али своје! Немој туђе.
И Бог ће ти пружити
више него што си дао;
ако ниси дар зажалио...

Треба да је од срца.
Из душе, к’о сунчев зрак,
који се не жали дати:
ни цару, ни просјаку,
ни гори, ни води,
ни цвећу, ни корову,
ни сузи, ни осмеху.
Цару: да добије битку;
просјаку: да угреје промрзлу руку;
гори да пева, води да траје,
цвећу да украси, корову да расте,
сузи да сија, осмеху да трепери...

Јеси ли тражио?
За себе... Немој за друге.
За друге ћеш тражити;
када за себе нађеш,
тада ћеш знати како се тражи.


Тражи, к’о што тражи ветар;
нека виде сви шта си нашао.
К’о ваздух, који живот доноси:
и цару и просјаку,
и гори и води,
и цвећу и корову,
и сузи и осмеху.
Уноси живот, свему што тражиш.
Нека живи... Нека постоји...
Да би га могао наћи.

Желиш ли? За себе.
Немој за друге.
Друге ћеш убити
сопственом, жељом за њих.
Намири себе и намирићеш и друге;
као што је и Сунце
најпре угрејало себе...
Као што је Исус прво васкрсао,
па тек онда вечност доказао.
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 20 Дец 2007, 16:36

НА РУБОВИМА ЖИВОТА


Сваке ноћи осетићеш
нежни додир срца мог;
крв ће да ти заталаса
светле груди, што те боле.
Чежња ће да ороси очи,
срца ће сву ноћ да се воле;
но, љубити се нећемо моћи.

Сваке ћете ноћи,
сопствена заблуда да подсети:
на стварност, на судбину клету,
на окове, на тамницу стару. . .
Душа ће престати да трепери;
запалићеш, још једну горку цигару,
а срце ће, мене да пожели.

Ожиљци стоје. Нико их не види?
Танана ти душа обрасла њима.
Осећам их, од давно постоје;
па о теби већ данима маштам,
борећи се да те схватим;
но немогу, само да ти праштам
док те други убијају гордо.

Можда ти је душа, ко пустиња празна?
Можда сам се узалуд, за све борио?
Можда су те стигли: грех и казна. . .
А ја те само у машту претворио?


VLASTIMIR ĆIROVIĆ
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 22 Дец 2007, 12:34

ДНО ДУШЕ


Видех усне, искрене девојке
и сагох се да их пољубим...
Кад оно камен.
Хтедох пољубити камен...
Кад оно лед.
Додирнух уснама лед...
Кад оно вода.
Пожелех воде да пијем...
Кад оно лаж.
И у души, остаде ми жеђ.

Потражих утеху да сакријем истину...
Кад оно немир.
Пружих руке немиру...
Кад оно суза.
Сузе сакупих у крило...
Кад оно бол.
Загрлих бол, као пријатеља...
Кад оно лаж.
И у души, остаде ми Бог.

Боже! Само си Ти истина,
која свуда око нас бдије;
уморан од свега... Ширим ти руке
и осећам твоју љубав,
која никог, преварила није.


ВЛАСТИМИР ЋИРОВИЋ
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 24 Дец 2007, 00:45

ПРОЛАЗНИЦИ

Гледам вас како пролазите.
Благо вама! Када сте такви.
Када можете да заборавите;
и себе и друге.
Само сте отисак времена,
које игра своју игру.
А нисте времена део,
клицо, старог семена
што клијаш, из опанка паганског.

Јуче сте били налик човеку;
уливали сте наду времену.
Тражећи време у себи,
сетили сте се и других...
Јуче никад помислио не би’
да вама царује обмана и лаж.
И нада, као отисак тренутка.
У вама гордо цвета успаљена драж
и телесни хир. Охоли.

Гледам вас како пролазите.
Образ вам заудара у воњу,
ко обојак из гуменог опанка.
Од мене тражите да будем k’о ви.
Са планине и моја мајка јеца:
“Погледај у друге... синеее!”
Ово је истина рода мог!
Где балканци хоће да буду грофови...
ово је затвор за срце и душу,
у коме, о слободи, причају послушни робови.

Гледам те, племе моје болесно!
Како пролазиш ношено временом.
Слепи погледу у празно;
неми јецају што робујеш
дивљем ђаволу са Суматре.
Устани! Једном у времену. На време!
Признај: пут трња и пут ватре...
Наде остави другима;
нека се са ђаволом играју и пате.

Не смем више да вас гледам;
иста крв струји ми у венама.
Задах роба постаће ми драг;
смејаћу се самом себи,
и проћи ћу са временом,
брзо заборављен у души наг.
Проклијаћу са паганским семеном,
у циганском шпорету неком.
Не смем више ништа вам ни рећи;
крви моја лажљива.
Ако кажем све!? Убиће нас речи.


ВЛАСТИМИР ЋИРОВИЋ
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 26 Дец 2007, 23:43

УВЕЛЕ РУЖЕ

Заливаш моје увеле руже
сузама горким, сваког дана;
да те потсете: на мене и љубав;
када се звезде на небу пале,
и када заруди зора рана.

Због утробе своје тужна си и сама;
а она те, никад, разумети неће,
јер утроба твоја својом ће стазом;
а ти ћеш остати да заливаш цвеће.

И ти си утроба нечија,
ко те никада разумео није;
ти си: раскршће по коме газе
и судбина која многе тајне крије.

Исчекујем, твоје радосне сате,
да осетим дрхтај и душе и тела;
да ме потсете: на љубав и песму;
да гледам твој осмех, сунце у очима,
да нас загрли васиона цела.

Била си онда, карактер к’о стена,
када си знала: шта си хтела;
али се врати у постељу суза,
па је наша љубав као ружа свела.

Моје те руже увело гледају,
а туђа рука, клизи грудима твојим;
свакога јутра радо би угасле,
да их не залијеш и сузама својим.

Сад ти ни карактер више није стена;
некад сузу пустиш, некад молиш;
убиће те: моје увеле руже!
И његова лаж, коју тол’ко волиш.


БЛАСТИМИР ЋИРОВИЋ :mah
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 28 Дец 2007, 01:14

ПРЕСУДА

Данас се суди мојој мисли,
Само зато што истину следи.
Узалуд сви моји сведоци:
Који кажу да нисам крив...
Осуда је написана у тужби.
Већ ме издајником зову:
Лопови, гробари,
Подрепуше и наивци...

Звона са храмова дозивају Бога,
И благослове мисли човека.
А демонска песма судска порота,
Са знаком на грудима
Од девет кругова:
Већ одавно осуду има...
А мене подилази језа,
Суза ми дрхти у крају ока.

Не плашим се што ми суде;
Већ што ми колебају мисли.
Да буду јачи да ме победе:
Наводе ме да их мрзим...
Увек слабији мрзи јачег,
Јачи увек суди слабијем.
А ја треба да пресудим:
Да се суди мојој осуди!


ВЛАСТИМИР ЋИРОВИЋ
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 888
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 30 Дец 2007, 02:12

vlasto68 пише:ЗАДАХ ДИНАРА


Задах динара, осећам данас,
када мораш идиоту љубити руку;
карактер бацити да газе по њему,
правећи од њега највећу бруку.

Питам се: да ли је срамота?
Бити сиромах који срећно ходи;
или је сав образ на лицу динара,
који те негде у поноре води.

Узмеш ли динар из љигаве руке:
продо си душу, смрт лагано тиња;
љигава рука само пару има
и душу, празну ко пустиња.

Не тражи спас у пустињи,
она је давно од Бога уклета;
боље је умри! Ако треба...
него понижење тобом да прошета.

Причаће људи, како се бори
против сатане која неутољиво мами;
дићи ће те у небо поколења,
певајући песме о непродатој дами.

И последњу жену купују за грош,
од данас... Више непродатих нема;
задах динара из љигаве руке
и последњој жени већ опело спрема.

Задах динара осећам данас,
оплакан сузама невиних очију.
Продаше те најмилији! Коме?
Ево спремају ти посмртну кочију.

Задах динара осећам данас,
и презирем сваку другу пару;
ако и моју љубав могу да купе,
ја своје тело поклањам гробару.




ova Vlastimire...uf..dobra brate...
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
vlasto68
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 81
Придружен: 04 Јул 2007, 15:59
Место: NOVA VAROS
Контакт:

Порукаод vlasto68 » 02 Јан 2008, 21:06

Hvala Ti druže! Hvala od srca.

SREĆNA TI NOVA 2008 GODINA
Ne pišem ljudima, već pišem vremenu...