Moja poezija

[_mostic_]

Haiku

sunce na pragu -
latica ljubičice
miriše jutro

[_mostic_]

sklepano za konkurs

"Bože mili kud sam zašo"
šta to vidim, je l’ to žena
oćutjeh, sluhom sam te našo
o, devojko bezimena!

Hej, ja lutam još od lani
divljinom pužem i putujem
slutim da si žena, stani, stani
samo da te pomilujem

Krvavih ruku bespućem tumaram
izbavii me iz džungle i lavirinta
ja nisam divljak da te smaram
eh, kako sam željan horizonta

Slepac sam još od lani
ja krvarim, vidi venu
žena, žena me rani
u oko, u zenu

Trn u oko što mi denu
da slep lutam i da kunem
tu prokletu ženu
neka umrem, i nek trunem.

_mostić_

[_mostic_]

haiku

pupaju ruže
bubri kod đevojaka
priroda bubri

_mostic_

[_mostic_]

Ponovljeno, nestala skica Najbolji prevod je od Zvonimira G.

.......PISMO MAJCI............................ PISMO MAJCI na _mostićev_ način ( zadržavajući rimu velikana)

Jesi li živa, staričice moja?.................Sija li još dragog lica boja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje...............Živ sam, lutam sve dalje i dalje
Nek' uvečer nad kolibom tvojom...........gori li oganj u sred brvnare
ona čudna svjetlost sja i dalje..............sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje

Pišu mi da viđaju te često....................Čujem da šećeš kroz naše mjesto
zbog mene veoma zabrinutu................i zapitkuješ ljude na putu
i da ideš svaki čas na cestu..................pominješ sina pokazujući
u svom trošnom starinskom kaputu........stari kovert i hartiju žutu

U sutonu plavom da te često...............U smiraj dana često ti svrati
uvijek isto priviđenje muči:.................gorak privid, gorči od žuči:
kako su u krčmi finski nož..................da mi krvnik dušman u kafani
u srce mi zaboli u tuči........................sa handžarom na prsima čuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!...........Ne brini i ne strahuj mati!
Od utvare to ti srce zebe....................U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Tako ipak propio se nisam..................Manje pijem, samo da te vidim
da bih umro ne vidjevši tebe...............ne, neću dignut' ruku na sebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,............Ima još nježnosti starice znaj,
i srce mi živi samo snom,...................i želja u ranjenom srcu mom
da što prije pobjegnem od jada..........da krenem ostavim pečalbu
i vratim se u naš niski dom................svu bol da isplačem na krilu tvom.

Vratit ću se kad u našem vrtu..............Doći ću kad ruže kraj prozora
rašire se grane pune cvijeta................procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Samo nemoj da u ranu zoru................Obećaj da me nećeš budit rano,
budiš me k'o prije osam ljeta..............iz mog majko staroga kreveta.

Nemoj buditi odsanjane snove,...........Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
nek' miruje ono čega ne bi:...............i svaki san da posvetim tebi:
odveć rano zamoren životom,.............krhkog zdravlja umoran od svega,
samo čemer osjećam u sebi...............nikad, nikad te ostavio ne bi.

I ne uči da se molim. Pusti!................Ja neću da klečim i molim, znaj!
Nema više vraćanja ka starom.............Pred udarcima ni pred šamarom,
Ti jedina utjeha si moja,...................eh jedina, o, božanstvo moje
svjetlo što mi sije istim žarom.............svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Umiri se! Nemoj da te često................Ne, nemoj da ulicama lutaš
viđaju onako zabrinutu,......................i zapitkuješ ljude na putu,
i ne idi svaki čas na cestu...................pominjući sina, pokazujući,
u svom trošnom starinskom kaputu....... .stari kovert i hartiju žutu.

..........S. Jesenjin......................................._mostić_..............



...PISMO MAJCI _mostićev_ prevod...

Sija li još draagog lica boja?
Živ sam, lutam sve dalje i dalje
gori li oganj u sred brvnare?
Sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje.

Čujem da šećeš kroz naše mjesto
i zapitkuješ ljude na putu,
pominješ sina pokazujući
stari kovert i hartiju žutu.

U smiraj dana često ti svrati
gorak privid, gorči od žuči:
da mi krvnik dušman u kafani
sa handžarom na prsima čuči.

Ne brini i ne strahuj mati!
U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Manje pijem, samo da te vidim
ne, neću dignut' ruku na sebe.

Ima još nježnosti starice znaj,
i želja u ranjenom srcu mom
da krenem ostavim pečalbu
svu bol da isplačem na krilu tvom.

Doći ću kad ruže kraj prozora
procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Obećaj da me nećeš budit' rano,
iz mog majko staroga kreveta.

Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
i svaki san da posvetim tebi:
krhkog zdravlja umoran od svega,
nikad, nikad te ostavio ne bi.

Ja neću da klečim i molim, znaj!
Pred udarcima ni pred šamarom,
eh jedina, o, božanstvo moje
svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Ne, nemoj da ulicama lutaš
i zapitkuješ ljude na putu,
pominjući sina, pokazujući,
stari kovert i hartiju žutu...

_mostić_

[_mostic_]

Najbolji je beli (erotski) pasulj


Kraj šporeta sedi snaša Mira
Muž joj daje pasulj da prebira

Malo rešeto u krilu ljulja
Rukom spretno po pasulju mulja

Levom muža po kolenu dira
U šaku duva, kamenčiće bira

Od kolena uz butine pipa
Ode pasulj a stolica škripa

Pade snaša s pasuljom na leđa
Pomoć dragi žulja me i vređa

Gaćice mi pune, zrnca vadi
Dok je vruće da se ne ohladi

Ode pasulj šta ćemo za večeru
Hej, obećo si da pravimo ćeru

_mostić_

[_mostic_]

brazilska kipi -
opet pijemo gorku
vračka u šolji

[_mostic_]

Haiku

lagano sipi
vrabac u džbunu čuči
kad će proljeće

_mostić_

[_mostic_]

Debela hladovina...

dopustila da pipkam gde je večni hlad
govorila da sam balavac i da sam mlad

bila je iskusna znala za moju žeđu i glad
igrala se ponavljajući da sam balav i mlad

rekla zboom, kad porasteš javi se nekad
žao mi bilo, nisam se osećao tako mlad

ipak, pustila da dođem do senke i u hlad
šapnula: uh, od sada više nisi balav i mlad

_mostić_

[_mostic_]

... POSJEKOŠE LIPU STARU ...

još malo pa će lipe procvjetati
ali ne k'o ona iz rodnog kraja
udahom svakim miris se povrati
ognjišta i šolje lipova čaja

to je lipa što često rime kvasi
ona, što ruke širi prema gori
pjesma i vrisak davno se ugasi
samo su slova ostala u kori

krive šare, srca, inicijali
dremaju u žbunju stoljetne žile
tu su nekad u hladu 'ladovali

koji i koje su tu dangubile?
eh, nikad više, skoro su me zvali
da nad trulim panjom gavrani krile ...

_mostić_

[_mostic_]

crne se čavke -
nasta graja u krošnji
rumene trešnje

[_mostic_]

divlji makovi -
mirišu mokra polja
daleko grmi

[_mostic_]

Haiku

božuri venu -
muratu glava pade
opet vidovdan

ko da vas bije -
neka živi legenda
pogubismo se

_mostić_

[_mostic_]

............ MORE .............

rumen neba horizont dira
daleko kao da parobrod svira

poneki jedrenjak se ljulja
u ležaljki me nešto žulja

na kućicama prozori žute
valovi mi miluju znojne skute

na vezu potopljen čamac
ribar navlači glistu za mamac

vadim noge iz plastičnog lavora
na štafelaju zaljev nekog mora...

_mostić_

[_mostic_]

............ MORE .............

rumen neba horizont dira
daleko kao da parobrod svira

poneki jedrenjak se ljulja
u ležaljci me nešto žulja ...

na kućicama prozori žute
valovi mi miluju znojne skute

na vezu potopljen čamac
ribar navlači glistu za mamac

vadim noge iz plastičnog lavora
na štafelaju zaljev nekog mora...

[_mostic_]

malo doćerao i jedan dvostih ućerao...

.............. MORE ............

rumen neba horizont dira
daleko kao da parobrod svira

poneki jedrenjak se ljulja
u ležaljci me nešto žulja

na kućicama prozori se žute
valovi mi miluju znojne skute

na vezu potopljen stari čamac
ribar navlači glistu za mamac

svježina, miris mentol bombona
sa pjenom brezova šampona

vadim noge iz plastičnog lavora
na štafelaju platno i zaljev mora...

_mostić_