Evo još jedna pobjeda ekavicom, nijesu primjetili da sam nehotice ućerao (ije-đekavicu).
Neće jezik nego pravo. Slab Srbin, mislim na ekavcu.
Vrelo života
Gde je taj osmeh sa malo srebra,
u zjeni biser što varnicom iskri,
gde je to vrelo ispod levog rebra,
što tiho žubori k'o potok bistri?
I topla vena, što pod dlanom huči,
obline glatke prepune jedrine,
gde je šapat što i sad mi zvuči,
ko kad majka tepa, čuvaj se sine?
Gde je korak laki ispod drvoreda,
topot grudi što košuljom šušti,
dok verni stražar varoš nadgleda,
i česmu kako žamori pa pljušti?
Taj tihi korak što brojim i sada,
senka što mi u snu ladovinu pravi,
ženstven miris mesečeva hlada,
gde je gorsko vrelo što zaborav plavi?
Gde su one kiše što niz lice puze,
kamena česma i žubor kako toči,
pesniku najslađa rima za suze,
gde su, o, gde su te plačne oči?
_mostić_
