(ne)ravnoteža

[Alan_a]

ovde i sada

veče je bilo stvoreno za glupiranje,
za pijanstvo i uvaljivanje u mekane jastuke
razbacane po čupavoj prostirci na podu,
rođeno za raskrinkavanje i preispitivanje
normi svih onih unutrašnjih zakona
nametnutih ili usvojenih
ko zna u kakvom trenutku
pomračenja sunca ili uma,
veče projektovano kao bioskop
sa ogromnim platnom za projekciju
filmova u kojima smo glavni,
ponekad jadni, ponekad slavni,
ali uvek živi, uvek na delu,
u napadu ili odbrani,
kako situacija nalaže,
kako na nas prilika naleže,
veče oblikovano da nadahne,
proporcijama i strukturom
na koje su osetljivi duh i oko,
čak i kad toga nismo svesni,
da nas udahne uzdisajem
sa smene godišnjih doba,
kad zima proleću ustupa mesto,
izmičući se sa aristokratskim bledilom,
a proleće nastupa iz zaleta,
preteći astronomskim kaznama
za svako propuštanje šanse,
za svako prepuštanje seti,
za svaki put kad se na pitanje
kako si, odgovori – onakooo…
veče je bilo šeret,
i alfa-primerak,
i dobitna kombinacija,
i krojač carevog novog ruha,
i otvaranje knjige postanja,
i lutka na naduvavanje,
i poligon za mesečerenje,
i prostačenje lokalnog đilkoša,
i štoperica na sprinterskoj stazi,
i bilo je što god se može zamisliti,
veče je bilo izmišljeno za nas.

[Alan_a]

… portabl krotitelj.
posao će mu biti zmajevi,
ovi u meni.
usput će četkati oblake,
uzvitlane, iznutra,
da se ne umrse previše,
da mi ne zarobe zmajce
kada se ovi vinu ka suncu.
motaće vunicu mojih misli
na koturove ludila i sreće,
da se konci ne vuku posvuda
i ne sapliću mi zmajeve,
da se ja ne oparam sasvim
pa nestanem sebi iz vidokruga.
ali glavni posao biće mu zmajevi.
puštaće ih, razletavati i trenirati,
neće im dopuštati
da se samo šegače i bleje,
držaće ih u kondiciji
dobrom klopom, pićem i vežbama,
uspavljivaće ih pričanjem bajki
masirati plećke
da im ne zarđaju krila,
čistiti pepeo i ložiti im grla.
puštaće im muziku do daske,
naučiti ih ronjenju bez maske,
i kad previše popiju
držati im glavu nad šoljom,
menjati obloge na čelu,
pa kuvati paradajz-čorbu.
malima će pomagati da rastu,
starima da se pomire,
svima da (pre)žive…

[dragana9]

[Alan_a]

[Alan_a]

RAZVRSTAVANJA

ima tih ljubavi mlad(alačk)ih,

brbljivih, poskakujućih,

zbog kojih ti doslovno

klecaju kolena

i vrti se u glavi,

pa se prepuniš do presipanja,

svega usput pokupljenog,

odjednom je sve (s njim) u vezi,

sinhrono ti se spava i smeje,

plače i melje,

umire i leti,

pleše i pliva,

tetovira i nestaje,

a jezik leti brže od svetlosti,

poleće s piste negde u stomaku,

i rasipa ti pamet kao konfete,

zasipajući sve,

znane i neznane,

bliske i sasvim nepozvane,

pričom o tebi i vama,

u garnirungu (njegovih) inicijala,

u kič-štimungu ljubavnih naslova,

posvuda tragovi njegovih (po)slova…



… i ima tih ljubavi star(ačk)ih,

iz vremena rađanja sveta ukradenih,

iz žive lave zemljine utrobe iskopanih,

teških kao olov(ki)no oko,

mant(r)ajućih i maglenih,

krojenih da ti zaplene i senku,

oduzmu dah

i obuzmu te

do najdubljeg ćutanja.

čini ti se da,

ako progovoriš,

od tebe ništa više neće ostati.