Tvoje ime nesanica

[rouzvel]

ТВОЈЕ ИМЕ НЕСАНИЦА

Разголићена од живота,
пред тобом клонем к'о срна,
крхка од љубави, од страсти.
Да ми је простоте речи
којом би ћутала о теби.
Несаницо,
како се гипко привијаш,
к'о лишће на земљи и односиш снове.
Ти, пијавицо са крилима,
воли ме несређено, изнемогло,
воли ме дивље и патетично.
Да ти је срце стена
просто би од туге пукло.
Иди, и пусти да те дозивам патњом,
да те љубим из дањине.
Кидај све што везује
илузију са стварним,
или узми,
стегни ме жељом,
и од страсти се сломи предамном.
Ти, што осмехом будиш непробуђено
отми ме од света и размази
јер изнемогла сам од чекања.
Тргни ме из бунила и мрака
да могу на починак
к'о жена.

[Sky Seeker]

ŽENA ILI REKA

Reka te je u sebe usisavala
A ti si znala sve njene hirove
Pored nje si neprimetno stasavala
I izvodila tajne erotske pirove.

Stapala se sa njom u jednu celinu
Ulivala joj snagu sopstvenim telom
Leti u njoj spirala žar i vrelinu
Zimi si je bojila čarobno belom.

Al’ reka ko reka, nije ona kriva
Jer ti si preko noći postala žena
Sećaćeš se reke sve dok budeš živa
A i ona tebe kao svoga plena.

Sad te iste reke nigde više nema
Odnela je negde i tvoga čoveka
U tebi zauvek ostaje dilema
Šta umire brže - žena ili reka.

[rouzvel]

Zarobljena

Kao devojčica sam pisala bajke
i skrivala ih ispod stolice
za ljuljanje u dnevnoj sobi.
Htela sam da raširim krila
k'o pčela,
da trčim daleko
k'o gazela.
Danas, iz oraha koje lomim
za tortu, izlaze Petar Pan,
Palčica, Zlatokosa, David.
I moj tajanstveni ljubavnik,
varijanta Zoroa iz jednog bloka
na Novom Beogradu...

[Sky Seeker]

SA MOG IZVORA


Stajahu gole božanski lepe
Unutar reke tope se brda
Mazi ih voda oči im slepe
Prate ih zveri, ljube ih krda.

Zlokobna bića čarobnog sjaja
Svetlinom svojom kroz Svemir vide
Kad pruže ruke nema im kraja
One se vole drugi se stide.

Gledam ih tako oči me peku
Je li to privid ili je mora
Zbog njih bih sada popio reku
Odoše vile sa mog izvora.

[rouzvel]

ČOVEKU KOJI SE NJENIM ZVAO

I znam da jednom....
kada budeš našao utočište
u tudjoj luci sreće,
u luci druge žene,
znam da ćeš se s' vremena na vreme
u trenutcima slabosti i treme
setiti i mene.
Mene......
one koju si nazivao andjelom svojim
i hvalio se njenom iskrenošću,
hrabrošću da u lice kaže ono što misli
sve ono što drugi bi stisli
i duboko skrili u sebi,
skrili od tebe i drugih.
I znam da jednom....
dok budeš vodio bitku sa uspomenama,
tada upravo tog trena
setices se mene i reci:
ONA JE SRCEM CELIM VOLETI ZNALA
I SVE OD SEBE JE DALA
ZA SREĆE TREN
ONOME KO ZVAO SE NJEN
I ZNAO VOLETI JE
UPRAVO ONAKVU KAKVA JE!
I ove reči će pokazati
koliko si me u stvari dobro znao,
u dušu mi prodirao
misli mi čitao,
al' nikada pročitati mogao nisi
koliko u stvari meni značio ti si,
koliko me je u grudima duša bolela
krijući od tebe da sam te volela.
Volela srcem celim
onako kako sam znala ja
ona sto beše spremna sve da da
čoveku koji se njenim zvao.

[Maestro]

[Andrej]

[dahlia]

pa to je Andrej nasa Ruza, ili rouzvel....jos uvijek pod istim nickom.....

[Andrej]

ja je ne primecujem da je aktivna sada i da je skoro pisala poeziju,to sam ja nasao gde je pisala s pocetka kad je ovaj forum poceo sa radom..Vidi,nisam znao da je ta vrlo dobar pesnik..

[Bojana B]