Kuda ide poezija?

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29473
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Јан 2008, 01:04

I po tebi su sve ostale iz te grupe su vulgarne?
Слика

Корисников грб
Odisej
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 25
Придружен: 04 Јан 2008, 13:59
Место: Vukovar - Novi Sad
Контакт:

Порукаод Odisej » 23 Јан 2008, 01:10

Ne, naravno da nije tako. Nisam rekao kako je sva erotska poezija vulgarna, već da se danas poezija u velikoj meri vulgarizuje. Dakle, poezija u kojoj je seksualni akt predstavljen sa ukusom ne spada u vulgarnost.
Слика

Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29473
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Јан 2008, 01:11

Hvala na pojasnjenju :mah
Слика

Корисников грб
Odisej
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 25
Придружен: 04 Јан 2008, 13:59
Место: Vukovar - Novi Sad
Контакт:

Порукаод Odisej » 23 Јан 2008, 01:18

Nema na čemu. Drago mi je što smo imali priliku da razmenimo svoja razmišljanja, a forumi i služe za takve stvari. :wink:
Слика



Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 23 Јан 2008, 09:45

"Iako se kreće marginom percepcije književne umetnosti uopšte, iako je danas veoma malo ljudi čita, te je namenjena prvenstveno književno obrazovanom sloju (što ne mora da znači) poezija je postala igračka u rukama veoma sujetnih i licemernih ljudi odnosno "književnih stručnjaka".
...
Osim toga, pesnici danas pokušavaju uglavnom da zadive druge, da im se dodvore te prihvate tuđe merilo ukusa kao poticaj za svoj rad, i na takav način steknu određenu satisfakciju. Pesme tih pesnika više nisu odraz njihovog mišljenja i njihovog stanja duha...
...
Kada poezija prekorači granice dobrog ukusa i ode u smeru nepovratne banalnosti i bljutavosti, postaje vulgarna...
Danas takva poezija predstavlja senzaciju i svrstava se u sam vrh poetskih ostvarenja.
..Strah me je da ne ode i dalje jer bi to u neku ruku predstavljalo i njenu smrt!
"

Свака ти је златна, мудри Одисеју. Веома прецизно, јасно и погођено у центар!

Но, ја остајем оптимиста!Без обзира које ће се вредности сада величају, можда је управо интернет једна од могућности да свако ко се компјутерски описменио (јер смо у ери свеопште компјутеризације) пронађе своје јато и схвати да, колико год био далеко од УК-а или других званичника из ове области, ипак није усамљен зато уколико пише искључиво по законима свог срца и свог промишљања
.Дакле, ПОЕЗИЈА ИС НОТ ДЕАД:-)! И никад неће бити!

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1629
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 23 Јан 2008, 20:03

Poeziji je sve dozvoljeno uz uslov da se ne udaljava od Poezije !
Moje je misljenje da se poezijim baviti , znaci pisati i ne misliti na ishode i rashode iste ...

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 29 Јан 2008, 19:37

Поезија је жива!

И биће, докле год буде Песника.

А, Богу хвала, има их. Много више него што нам се понекад чини на први поглед.

Није истина да "умире", то само неки хоће да нас убеде како је "готово", а посебно они који под поезијом, и уметношћу уопште потурају "свашта", обично само зато што су део "кланова" и имају тзв. "медијску подршку", па као "праве вредности" у ствари намећу лажне.

Они покушавају заправо да "убију" поезију.

А, на срећу, како видимо, и рецимо на овом сајту, не успевају у томе.

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 29 Јан 2008, 19:40

Исправка, : боље би било " видимо по овом сајту, и многим сличним, где се негује права поезија".



П. С.
Узгред, зашто нема овде техничке могућности исправљања поруке?

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Јан 2008, 22:37

Мислим да смо на истим таласним дужинама и да се у потпуности слажемо, Недо.
Праве и лажне вредности су суштина,
а Поезија не може умрети, све и да нестане људски род.
Певаће макар реке, ветрови, птице, ако већ људи не умеју!

...
П. С. Исправићу ја шта желиш. Не може свако сам (можда би неко злоупотребио ту моћ:-)), али ја сам ту за све интервенције те врсте, ако пожелиш.:-)

Корисников грб
Odisej
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 25
Придружен: 04 Јан 2008, 13:59
Место: Vukovar - Novi Sad
Контакт:

Порукаод Odisej » 30 Јан 2008, 00:16

Postoji još jedna veoma bitna stva u poeziji i umetnosti uopšte, a to je smer kretanja.

Danas je npr. impresionističko slikarstvo izašlo iz nekog štimunga i ne predstavlja značajno umetničko ostvarenje. Impresionizam je rekao sve što je imao tokom XIX i početkom XX veka. Nema potrebe da se vraćamo tome. Impresionizam su zamenili nadrealizam, kubizam i ostali avangardni pokreti nastali u prvoj polovini XX veka.

Mogli bismo povući paralelu između slikarstva i književnosti. Pisati poeziju u duhu romantičara kao što su kod nas Radičević, Zmaj, Jakšić zaista nema smisla. Vreme u kojem su živeli dalo je najbolje što je moglo. Danas se živi u jednom sasvim drugom vremenu. Čak ni poeziju srpskih modernista ne bi trebalo vaditi iz naftalina. Poglede treba uperiti ka Crnjanskom, Nastasijeviću, Pavloviću ili Popi. Treba stvarati nešto novo, jer ono staro i prežvakano zaista je postalo dosadno i zamorno.

Slična stvar je i sa srpskim (ali ne samo srpskim) proznim delima. Napisati neku priču u stilu srpskih realista bilo bi suvišno. Postmodernizam Danila Kiša i drugih savremenih srpskih pisaca trebao bi biti put kojim bi se srpska književna proza kretala. Verujem kako je postmodernizam na svom zalasku (ako već nije i završio) ali otvaraju se putevi ka nekom novom stvaralaštvu.

U prilogu ću ostaviti neke slike da vidite kuda ide savremena skulptura. Čovek je biće koje se svakim novim danom sve više usavršava stoga i umetnost treba da korača tom stazom.

Слика

Слика

Слика

Слика
Слика



Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 30 Јан 2008, 13:55

Одличне су ти паралеле, Одисеју, али оне отварају и пут ка доброј полемици.
Говориш о ономе што ТРЕБА, тј. ономе што треба ПРАТИТИ...Треба пратити ТОК нове књижевности.

Треба бити модеран (или помодан) по сваку цену?

Превазиђени су романтизам, реализам, импресионизам, футуризам?..Ново време диктира нова усмерења!

Не, Одисеју, не пристајем на те нове вредности као нешто што је Богом дано!

Ја ћу увек волети импресионизам, и увек ћу волети и неке Пушкинове песме и Игоове романе, и увек ћу волети неке Монеове слике, али и Леонардове, и Далијеве, и Милићеве, и Шумановићеве, и Предићеве, и Оље Ивањицки, ком год они правцу припадали.

Нема потребе враћати се на старо? Треба се правити као да не постоји или као да му је прошао рок трајања?

У реду, нема потребе, ако неко жели само да ПОДРАЖАВА. Ако је некоме циљ подражавање, њему је свеједно да ли ће подражавати старе или нове.
Но, тешко је подражавати Црњанског, Павловића, Настасијевића, Попу, јер за то треба имати енциклопедијски дух и бити интелектуалац, док онима којима интелект представља једини орјентир - изгледају много лакши за подражавање и Змај, и Ђура, и Бранко, и импресионисти.Не треба бити врхунски интелектуалац па писати песме о љубави према жени, домовини, природи, једноставне, јасне, разумљиве - мисле они који се залажу за неке нове вредности.

Нека дела нису вредна само зато што су се појавила у одређеном времену, већ и зато што имају неке универзалне вредности и поруке, а те универзалне вредности имају зато што су израз личности која их је стварала и спознала суштину неких појава, зато што су плод њихове инспирације и живота, без обзира да ли је то време захтевало такву уметност или није.

Но, неке од тековина романтизма (на пример) су и данас непревазиђене, ма како их називали они који ведре и облаче на књижевном небу: човек који данас пише незадовољан је стварношћу онолико колико су то, на пример, били и романтичари, само што је његов израз сведенији и тежи за разумевање онима који немају у малом прсту Хомера, Шекспира, Џојса, Попу...
Човек који данас пише има потребу да каже шта мисли, и треба да се води сопственом инспирацијом и потребом. Уколико се то поклапа са стањем на тржишту (да ствари назовемо правим именом, јер је и поезија изнета на тржиште, као и све друго, као и опипљива и неопипљива роба), добро је, моћи ће од тога и да живи. Уколико се не поклапа или нема довољно фанфара јер маркетинг није одрадио како треба, онда је превазиђен и недовољно добар. Онда он треба да чита те модерне и актуелне ауторе и, пре или касније, написаће и сам нешто што личи на дела оних који су му узор, чак и ако их не осећа и не разуме, јер труд даје неке резултате, увек...

Ма дај...!

Скидам капу, господо критичари, вама који диктирате нове трендове у којима су јасне мисли и спонтано изражавање, неусиљено, природно, разумљиво, животворно и активистичко, оно које може дотаћи душу и мисао човека чија душа има потребу за књижевношћу, превазиђени и смешни!
Мој дубоки наклон и рукољуб, цељени штоваоци наручене књижевности ради књижевности, нових модних трендова које ће одувати први поветарац!
Путујте ми срећно! Далеко вам лепа кућа...!
:mah

Корисников грб
Odisej
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 25
Придружен: 04 Јан 2008, 13:59
Место: Vukovar - Novi Sad
Контакт:

Порукаод Odisej » 30 Јан 2008, 15:20

Viktorija čini mi se kako sam pogrešno protumačen. Izvini, pokušaću da malo pobliže objasnim ono što sam želeo da kažem.

Prva stvar jeste da je vreme preskriptivne književnosti Boaloa prošlo i davno završeno. Niko, niti jedan kritičar, ne bi trebao da upravlja putevima kojima se kreće književnost. Međutim, koliko srpskih pisaca spada u svetsku književnost? JEDAN! IVO ANDRIĆ! Zašto nema nikoga više? Književni stručnjaci nisu se udostojili da u reprezentativne pisce dela svetske književnosti uvrste ni Crnjanskog ni Kiša! Ali zašto!?

Pročitala si moje predhodne postove i dala svoj komentar. Mislim kako si shvatila o čemu sam tu pisao. Također slažem se sa onim što si ti napisala da čovek treba da iznosi svoje misli i svoje stavove. Tako i ja mislim. Ali nije svaki pesnik umetnik! Nije ni svaka pesma jednako vredna! Nije isto samo podražavati nekog pesnika ili "kreativno podražavati" nekog pesnika.


Naravno Viktorija, i ja ću uvek voleti Van Goga, Sezana i Gogena. Također ću uvek voleti i rado čitati Puškina i Gogolja, Bajrona i Getea, Stendala i Balzaka. Rado ću pročitati i Korneja i Rasina i Molijera… Svi oni su pisali vrhunska dela svetske književnosti.

Međutim, danas pisati na takav način nakon Tomasa Mana, Hesea, Kafke, Kamia i Džojsa, nema nekog velikog smisla. Avangardni pisci su nam proširili vidike. Imamo jednog Flobera, a kasnije i Ibzena, Nabokova i Brehta. Zar posle Gospođe Bovari neko može da piše Anu Karenjinu? Zar posle Beketovog Čekajući Godoa neko treba da napiše klasičnu dramu? Mislim da se granice pomeraju. Piše se otvoreno o nečemu o čemu se ranije nije smelo, o nečemu što je bilo tabu.

Sem sadržaja, bitan deo književnog dela jeste i forma. Otvorena struktura i nelinearno pisanje važne su stavke modernog shvatanja književnosti (ovde pod moderno ne podrazumevam pomodno, ja nisam pristalica pomodnosti već dobrog i trajnog kvaliteta) i umetnosti uopšte. Džojsov Uliks je velika prekretnica u književnosti. Napisati danas jedan roman po uzoru na romane XVIII veka bilo bi zaista suvišno. Ono što bih ja želeo da istaknem je napredak, a ne pomodarstvo. Pisce ne treba da vodi moda već nova saznanja i shvatanja. Imali smo realizam i pozitivistički pristup. Imali smo naturalizam i naučni metoda u književnosti. Ne želim da čitam plagijate Zolinih i Drajzerovih romana. Ne želim da čitam neke nove neinventivne i nekreativne stendale, balzake i tolstoje. Žalim samo da me neko oduševi nekim novim pristupom u književnosti ili nekim novim, avangardnim pogledom na čoveka, svet i civilizaciju.

Viđam slike mnogih koji sebe danas nazivaju umetnicima slikarstva. Šta to oni slikaju? Prirodu onakva kakva jeste. Ne mogu dostići Van Goga da slikaju još milion godina. Oni misle da su umetnici? Ne, to nikako! Oni imaju samo talent za slikanje koji su donekle izbrusili, ali su daleko od toga da ih se može nazvati umetnicima. Njima je potrebno usavršavanje, obrazovanje, sticanje novih znanja.

Jedan od primera je i moj stric koji sebe naziva velikim umetnikom jer ume zaista lepo da naslika ono što vidi, prirodu, konje, golubove... Ali ne ume da naslika ono što ne vidi kao što je to radio Picaso i Dali. Pitanje je koliko savremeni slikari mogu shvatiti Matiza, Maljeviča ili Kandinskog. Pa takvi umetnici ne mogu da shvate ni Muha ni ekspresionizam. O Poloku i Mondrijanu ne želim ni da pričam.

Zaključak je da svako treba da piše u skladu sa svojim saznanjima, svojim duhom i svojim uverenjima. Ali pre svega mora mnogo da čita i da se obrazuje želi li da postane pravi umetnik i vrstan pisac.

Vreme će suditi o svemu!
Слика



Слика

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 30 Јан 2008, 15:30

Viktorija Vi пише:Одличне су ти паралеле, Одисеју, али оне отварају и пут ка доброј полемици.
Говориш о ономе што ТРЕБА, тј. ономе што треба ПРАТИТИ...Треба пратити ТОК нове књижевности.

Треба бити модеран (или помодан) по сваку цену?

Превазиђени су романтизам, реализам, импресионизам, футуризам?..Ново време диктира нова усмерења!

Не, Одисеју, не пристајем на те нове вредности као нешто што је Богом дано!

Ја ћу увек волети импресионизам, и увек ћу волети и неке Пушкинове песме и Игоове романе, и увек ћу волети неке Монеове слике, али и Леонардове, и Далијеве, и Милићеве, и Шумановићеве, и Предићеве, и Оље Ивањицки, ком год они правцу припадали.

Нема потребе враћати се на старо? Треба се правити као да не постоји или као да му је прошао рок трајања?

У реду, нема потребе, ако неко жели само да ПОДРАЖАВА. Ако је некоме циљ подражавање, њему је свеједно да ли ће подражавати старе или нове.
Но, тешко је подражавати Црњанског, Павловића, Настасијевића, Попу, јер за то треба имати енциклопедијски дух и бити интелектуалац, док онима којима интелект представља једини орјентир - изгледају много лакши за подражавање и Змај, и Ђура, и Бранко, и импресионисти.Не треба бити врхунски интелектуалац па писати песме о љубави према жени, домовини, природи, једноставне, јасне, разумљиве - мисле они који се залажу за неке нове вредности.

Нека дела нису вредна само зато што су се појавила у одређеном времену, већ и зато што имају неке универзалне вредности и поруке, а те универзалне вредности имају зато што су израз личности која их је стварала и спознала суштину неких појава, зато што су плод њихове инспирације и живота, без обзира да ли је то време захтевало такву уметност или није.

Но, неке од тековина романтизма (на пример) су и данас непревазиђене, ма како их називали они који ведре и облаче на књижевном небу: човек који данас пише незадовољан је стварношћу онолико колико су то, на пример, били и романтичари, само што је његов израз сведенији и тежи за разумевање онима који немају у малом прсту Хомера, Шекспира, Џојса, Попу...
Човек који данас пише има потребу да каже шта мисли, и треба да се води сопственом инспирацијом и потребом. Уколико се то поклапа са стањем на тржишту (да ствари назовемо правим именом, јер је и поезија изнета на тржиште, као и све друго, као и опипљива и неопипљива роба), добро је, моћи ће од тога и да живи. Уколико се не поклапа или нема довољно фанфара јер маркетинг није одрадио како треба, онда је превазиђен и недовољно добар. Онда он треба да чита те модерне и актуелне ауторе и, пре или касније, написаће и сам нешто што личи на дела оних који су му узор, чак и ако их не осећа и не разуме, јер труд даје неке резултате, увек...

Ма дај...!

Скидам капу, господо критичари, вама који диктирате нове трендове у којима су јасне мисли и спонтано изражавање, неусиљено, природно, разумљиво, животворно и активистичко, оно које може дотаћи душу и мисао човека чија душа има потребу за књижевношћу, превазиђени и смешни!
Мој дубоки наклон и рукољуб, цељени штоваоци наручене књижевности ради књижевности, нових модних трендова које ће одувати први поветарац!
Путујте ми срећно! Далеко вам лепа кућа...!
:mah


Баш лепо си ово написала. И, све - тачно.

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 30 Јан 2008, 15:53

Odisej пише:Prva stvar jeste da je vreme preskriptivne književnosti Boaloa prošlo i davno završeno.

Зашто?
Niko, niti jedan kritičar, ne bi trebao da upravlja putevima kojima se kreće književnost.
И не би.

Međutim, koliko srpskih pisaca spada u svetsku književnost? JEDAN! IVO ANDRIĆ! Zašto nema nikoga više? Književni stručnjaci nisu se udostojili da u reprezentativne pisce dela svetske književnosti uvrste ni Crnjanskog ni Kiša! Ali zašto!?
То само они знају зашто.

Ali nije svaki pesnik umetnik! Nije ni svaka pesma jednako vredna! Nije isto samo podražavati nekog pesnika ili "kreativno podražavati" nekog pesnika.

наравно да није.
Али, доиста, који су то критеријуми?
Зар не би требало да постоје?

А неко - мислим намерно - жели све да релативизује.


Međutim, danas pisati na takav način nakon Tomasa Mana, Hesea, Kafke, Kamia i Džojsa, nema nekog velikog smisla.

И овде питање - а зашто не би "имало смисла"?
Шта то уопште значи "имало смисла"?

Avangardni pisci su nam proširili vidike. Imamo jednog Flobera, a kasnije i Ibzena, Nabokova i Brehta. Zar posle Gospođe Bovari neko može da piše Anu Karenjinu? Zar posle Beketovog Čekajući Godoa neko treba da napiše klasičnu dramu? Mislim da se granice pomeraju. Piše se otvoreno o nečemu o čemu se ranije nije smelo, o nečemu što je bilo tabu.


Тачно. Границе се померају.
Стално, и одувек.

Али, зашто би то, опет, значило да се и оно "тзв. "уже", и даље не би могло садржати у том тзв. "ширем"?

Sem sadržaja, bitan deo književnog dela jeste i forma. Otvorena struktura i nelinearno pisanje važne su stavke modernog shvatanja književnosti (ovde pod moderno ne podrazumevam pomodno, ja nisam pristalica pomodnosti već dobrog i trajnog kvaliteta) i umetnosti uopšte.

јесте битна форма. Али, на крају, тако, доследно гледано, ако почнемо бити "опседнути формом " и некаквим "иновацијама" у том смислу, остане - само форма, и онда сви "падну у екстазу", само због неке, "незнамкакве" формалне "акробације"...

Džojsov Uliks je velika prekretnica u književnosti.

О "Уликсу" имам своје... хм... не баш лепо мишљење, али о томе, за неку другу тему.

Napisati danas jedan roman po uzoru na romane XVIII veka bilo bi zaista suvišno.

Ono što bih ja želeo da istaknem je napredak, a ne pomodarstvo. Pisce ne treba da vodi moda već nova saznanja i shvatanja.
Imali smo realizam i pozitivistički pristup. Imali smo naturalizam i naučni metoda u književnosti. Ne želim da čitam plagijate Zolinih i Drajzerovih romana. Ne želim da čitam neke nove neinventivne i nekreativne stendale, balzake i tolstoje.

Да, опет, то нико и не спори, али ни не искључује све до тад "освојено" .
Зашто - по сваку цену - у име неког тзв. "напретка", мора да се одбаци прошлост?
Она је, она овај или онај начин, заправо увек и садржана у такозваној "новој књижевности".


Žalim samo da me neko oduševi nekim novim pristupom u književnosti ili nekim novim, avangardnim pogledom na čoveka, svet i civilizaciju.

Да, то је управо то што сам малочас поменула, у вези с формом.

Шта ти подразумеваш, уосталом, под "новим приступом"?


Zaključak je da svako treba da piše u skladu sa svojim saznanjima, svojim duhom i svojim uverenjima. Ali pre svega mora mnogo da čita i da se obrazuje želi li da postane pravi umetnik i vrstan pisac.

А ово се подразумева, и увек се подразумевало.

Vreme će suditi o svemu!

Хм... не знам баш је ли време доиста тако добар и поуздан "судија".

Корисников грб
ZvezdarkaVracaric
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1148
Придружен: 05 Нов 2005, 15:20
Контакт:

Порукаод ZvezdarkaVracaric » 30 Јан 2008, 15:57

Napisati danas jedan roman po uzoru na romane XVIII veka bilo bi zaista suvišno.

Да. У неком смислу.
Али, опет, у неком другом, зашто би било?

Има ли, заправо, на тај начин схваћено, (како сам у претходном посту написала) ишта "сувишно"?