Princip polarnosti i teorija prostora

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Princip polarnosti i teorija prostora

Порукаод trebamisvakidan » 24 Сеп 2006, 14:30

Princip polarnosti i teorija prostora

Piše: prof. Petar Arsić

Od antike pa do naših dana misao o prostoru i prostorna praksa transponuju i materijalizuju složene i protivrečne odnose i procese u društvenoj sredini. Jedan od temeljnih principa u promišljanju kontinuiteta razvoja u ovoj oblasti svakako je princip polarnosti, koji izražava jednu od najopštijih zakonitosti svih kompleksnih pojava sveta, princip po kojem protivrečni aspekti pojava stoje uvek suštinski i neposredno jedni nasuprot drugih, tako da upravo ta suprotnost omogućava njihovu celinu i najbolje objašnjava bit njihove autentičnosti i neponovljivosti

Princip polarnosti, kao i mnogi drugi temeljni stavovi i aksiomatski iskazi, utemeljen je u savremenim teorijama prostora preuzimanjem iz prakse filozofije. On čini nezaobilazni kriterijum u procenjivanju sveobuhvatnosti i integralnosti, pa i kvaliteta dela teorije prostora i prostorne prakse.

Značaj principa polarnosti je u tome što kao pojam i princip izražava jednu od najopštijih zakonitosti kompleksnih pojava. Karakteristike i osobenosti svih pojava, procesa i odnosa međusobno se neprekidno suprotstavljaju i dopunjuju u prostoru i vremenu, pri tom na osoben, neponovljiv i uvek nov način, što u celini čini njihovo nedeljivo jedinstvo i bitno specifično obeležje autentičnosti i različitosti.

Aspekti pojava "stoje uvek suštinski i neposredno jedna nasuprot drugoj da baš ta suprotnost neposredno omogućava njihovu relativnu celinu", a puni smisao principa polarnosti je u tome da njegovo dejstvo sprečava (ne omogućava) da se dođe do "lakih eklektičkih razrešenja ni u filozofiji ni u ljudskoj praksi, ni u ostalim odnosima čoveka sa svetom". Prevazilaženje postojećih jednostranosti u nove polarne celine uvek je poseban stvaralački napor. "Nijedna polarna sinteza u prošlosti ne može biti apsolutno važeći model za savremenost i budućnost, pošto svaka nova situacija, baš usled polarnosti opšteg i pojedinačnog, ima novu neponovljivu suštinu" (V. Rus, Dijalektika čoveka i sveta).

Parovi suprotnosti

U brojnim teorijskim radovima, koje je posvetio analizi prostora i urbanog fenomena, Anri Lefevr implicitno razvija jednu specifičnu, mogli bismo je nazvati, dijalektičku teoriju prostora. Kada govori o topološkim svojstvima urbanog prostora Lefevr ističe da ta svojstva "teorijski obrazuju mrežu ili sistem umesnih suprotnosti (paradigmu)". Bez posebne namere da problem sistematizuje do kraja, niti da formuliše potpunu listu dijalektičkih parova, on navodi: "...privatno i javno, visoko i nisko, otvoreno i zatvoreno, simetrično i nesimetrično, savladano i ono što je ostalo da se savlada..." (Lefevr, Urbana revolucija).

Navedeni parovi suprotnosti izloženi su u navedenom delu u sklopu razmatranja o nivoima i dimenzijama urbanog fenomena a njihovo teorijsko obrazloženje karakteriše određena terminološka i konceptualna heterogenost. Mi je razumemo kao pokušaj da se sveobuhvatnost urbanog, kao civilizacijskog fenomena, elementarno sistematizuje prema raznovrsnim mogućim kategorijama.

Tako u isti teorijski "blok" svakako možemo svrstati parove privatno-javno, otvoreno-zatvoreno i savladano-ono što je još ostalo da se savlada. Pitanje odnosa visokog i niskog moguće je tretirati i kao teorijsko-filozofski i kao prostorno-tehnički problem. Polarni par visoko-nisko spada i u red dimenzionalnih pitanja, pitanja kvantiteta, a šire posmatrano u grupu tehničko-tehnoloških pitanja. Kada govorimo o pitanjima kvantiteta, teorija prostora, utemeljena, među ostalim, i na principu polarnosti, podrazumeva simultani odnos kvantiteta i kvaliteta, ili kvantiteta prema kvalitetu u procenjivanju istoričnosti, razvoja i doprinosa svakog pojedinačnog i konkretnog dela (iz oblasti arhitekture ili urbanizma) teorijsko-konceptualnom uopštavanju i definisanju univerzalnih vrednosti za čoveka i civilizaciju.

Sa stanovišta ispitivanja tipičnosti, posebno sa stanovišta ispitivanja i analize forme (bilo istorijske, bilo strukturalne, bilo u pogledu značenja) odnosu visoko-nisko treba posvetiti značajnu pažnju. Taj odnos valja posmatrati kroz princip nerazlučivosti i sadržinsko-formalnog jedinstva, dakle, jedinstva unutrašnje organizacije, programsko-konceptualne strukturacije i prostorne ekspresije, unutarnje i spoljne, shvaćeno u njihovom jedinstvu i nedeljivosti.

O simetriji i redu

Što se tiče polarnog para simetrično-nesimetrično, u teoriji prostora najčešće mu se osporava sama dijalektičnost. Simetrija (zajedno sa asimetrijom, antimetrijom, antisimetrijom, disimetrijom), kao predmet proučavanja teorije kompozicije, dakle, kao sredstvo prostorne organizacije čija su podloga kompozicioni principi, od Vitruvija do naših dana, čini "jedan od zakona formalne lepote umetničkog građenja" (Vitruvije, Deset knjiga o arhitekturi). Čak i kada bismo prihvatili Velflinove (H. Voelflin) stavove o antropomorfnoj interpretaciji simetričnih kompozicija, koji u prvi plan ističu čovekov nagon za samopotvrđivanjem, pogrešno bi bilo na ovaj način iskazanu antropomorfnu podlogu kompozicionih načela dovoditi na egzistencijalnu ravan, dakle, na teorijsko-filozofsku ravan ispitivanja prostora uopšte i urbanog prostora posebno.

Kako je simetriji kao kompozicionom načelu imanentna bar jedna imaginarna osovina, ona može predstavljati određeni (značajan) doprinos samo u okviru dvodimenzionalnih interpretacija, te stoga zaključujemo da ona ne može da dostigne prostorni nivo u punom smislu reči. Otuda dalje sledi izlišnost debate oko simetrije i asimetrije kao polarnog para ili pak oko nekakvog njihovog "dijalektičkog jedinstva".

Međutim, teoretsko razmatranje binoma simetrija-asimetrija značajno je sa stanovišta celine kompozicionih principa, uz jedinstvo, ritam, ravnotežu, i potrebu za redom i opštom uređenošću prostora (i odnosa u prostoru). Tako u brojnim radovima iz oblasti teorije prostora nalazimo tekstove koji govore o redu, redu i uređenosti, redu i neredu, redu i odgovornosti i dr. Tema odnosa reda i nereda stalni je pratilac civilizacije i ljudskog društva, na individualnom i globalnom nivou.

Tako je i tradiciju apologije reda moguće pratiti tokom istorije zapadnoevropske civilizacije od antike pa do danas. Red je, zajedno sa simetrijom i jedinstvom, činio kod Aristotela "deo opšteg shvatanja lepog". Ali, vremenom, shvatanje kategorije reda (prostornog reda) suštinski se izmenilo. Od estetske, vrednosne kategorije, kategorija reda i uređenosti vremenom poprima socio-političku dimenziju, čak postaje moguće sredstvo kontrole i manipulacije (u rukama povlašćene elite). Suština se sastoji u manipulisanom, neosetnom ali dobrom "uklapanju" čoveka u postojeće (prostorne, fizičke) okvire. O tome, na mnogim mestima u svojim značajnim i opšteprihvaćenim radovima govore neki od poznatih svetskih teoretičara. Pojedini stavovi i teze, čak i najvećih autoriteta, veoma su diskutabilne, pa tako pažnju izazivaju ekstremne ideje i predlozi Linča i Gidiona (K. Lynch i S. Giedion) za organizovanje kurseva, nekom vrstom organizovane (i, rekli bismo, manipulisane) prostorne "edukacije". Cilj ovakvog "prostornog vaspitanja" sastojao bi se u tome da se građani nauče i osposobe da pravilno "čitaju" sredinu u kojoj žive i kojom se kreću, da bi se što lakše, bolje i bezbolnije uklopili u postojeće (prostorne) okvire.

Kritički stav prema tehnokratskom pozitivizmu, koji je po našem mišljenju osnova ovakvih ideja, neophodan je, tim pre što su dela navedenih autora prevođena u celom svetu (i kod nas) i dostigla su nivo popularne i obrazovne literature o prostoru.

Ideja metafilozofije

Lefevr takođe analizira odnose između grada i sela, grada i prirode (druga priroda), prirode i kulture, prirodne sredine i stvorene sredine, prirode i civilizacije, spontanog (prirodnog) i veštačkog. Razmišljajući o gradu i urbanom on ga vidi kao polje veoma složenih napona, kao virtuelnost, jedno moguće-nemoguće koje neprekidno traži za sebe ispunjenje, jedno prisustvo-odsustvo stalno obnavljano i stalno sa zahtevom za obnavljanjem. U brojnim teorijskim radovima o prostoru i gradu govori takođe o dijalektici centraliteta, odnosu centra i periferije, redu i neredu, zatim o korelaciji stvarnosti i mogućnosti, subjektu i objektu u oblasti prostornih odnosa i uticaja, potom o determinizmu i slobodi, strukturi i funkciji, formi i sadržaju. U komentaru polarnih parova koje navodi, Lefevr daje jedan niz pitanja bez odgovora: "Da li se ovi pojmovi, preobraženi naučnim saznanjem, mogu odvojiti od čitave svoje filozofske obrade? Filozof i filozofija ne mogu ništa sami; ali, šta možemo bez njih? Zar ne bi trebalo ispitivati urbani fenomen polazeći od celokupne folozofije, ali vodeći računa o svim naučnim saznanjima? Zar ne bismo mogli da posmatramo njegov proces, njegov put, njegov vidokrug i, posebno što se tiče bića čoveka, njegovo ostvarenje ili njegov neuspeh u urbanom društvu koje se najavljuje?"

Kao moguće sredstvo za rešenje nagomilanih konflikata Lefevr predlaže "metafilozofiju", predstavljajući nam je kao misao oslobođenu tutorstva autoriteta, ideologije, kao neinstitucionalizovanu misao, kao "misao koja vodi računa o konceptima koje je izgradila celokupna filozofija, od Platona do Hegela".

Razmišljajući o ideji konstituisanja jedne nove antropologije koja je "na putu izgrađivanja", koja bi polazila od razmišljanja o urbanom, tj. od stanovanja, i koja bi svoje temelje i biološki oslonac imala u "teoriji fetalizacije" Bolka (L. Bolk), Lefevr diskusiju razvija upravo oko dijalektičkih parova, sa posebnim akcentom na dihotomijama koje su imanentne jedinki, te na taj način obrazlaže suštinsku vezu čoveka i prostornog okvira, kao i dijalektičku uslovljenost tog, za nas osnovnog, polarnog para, podsećajući da "ljudsko biće ima potrebu da nagomilava i da zaboravlja, da takođe ima potrebu istovremeno ili uzastopno za sigurnošću i za pustolovinom, za društvenošću i za samoćom, za zadovoljstvom i za nezadovoljstvom, za neuravnoteženošću i za ravnotežom, za otkrićem i za stvaranjem, za radom i za igrom, za govorom i za ćutanjem".

Na drugoj strani suštinske relacije nedeljivosti i uzajamnosti čoveka i prostora je savremeni grad kao totalitet odnosa i procesa, a koji uključuje sve aspekte života, ili, urbano - kako ga Lefevr vidi, fenomen, i sam sastavljen iz protivrečnosti i dihotomija: "O urbanom možemo reći da je oblik i zborište, praznina i punoća, super-predmet i ne-predmet, supra-svest i totalitet svesti. Ono se (urbano) povezuje, s jedne strane, sa logikom oblika, a sa druge strane sa dijalektikom sadržaja (sa razlikama i protivrečnostima sadržaja)".

Grad i njegove protivrečnosti

Suštinskim antinomijama grada i urbanizma bave se u svojim zajedničkim teorijskim radovima takođe Aleksander i Čermajef (K. Alexander i S. Chermayeff). Teme kojima se bave su kolektivno i individualno, javno i privatno, zajedničko i lično - u gradu i stanovanju. Nalazimo da su posebno značajni stavovi koji govore o "antinomijama urbanizma". Autori obrazlažu dualitet javnog i privatnog, podvlačeći probleme onih aspekata artikulacije grada koji imaju direktan uticaj na privatne sfere, ističući takođe neophodnost ostvarenja integriteta onih prostora i mesta na kojima je moguće ostvariti tananiju i suptilniju ljudsku meru neposrednog iskustva.

U seriji teorijsko-kritičkih članaka uobličenih u studiju "Prostor vrijeme", u kojima se bavi problemima urbanizma, urbanizacije i prostora, Prelog (M. Prelog) koristi i na više mesta primenjuje princip polariteta i vrši analize urbanih problema držeći se dijalektičkog metoda. Svoje teorijske teze razvija i gradi oko polarnih parova kvaliteta i kvantiteta, spontanog i planiranog, teorije i prakse, privatnog i javnog, optimizma i pesimizma ("kao odnosa povjesnog sukoba"), potom govori o otuđenju i razotuđenju dajući analizu dijalektike rada i dvostrukog, dijalektičkog statusa tehnike kao činioca čovekovog samoostvarenja, ali i otuđenja. Valja naglasiti i doprinos Preloga mogućem rešenju dileme "urbana koncentracija ili dekoncentracija", kao i implikacijama pomenute dileme i njenih dosadašnjih rešenja u odnosu na "društvene aspekte prostornih problema", ili, možda bolje, u odnosu na prostorne aspekte društvenih problema, a posebno u odnosu na humane aspekte života u društvenim zajednicama.

Prema mišljenu Milenkovića (B. Milenković, Prognoza za stambenu sredinu), osnovni polarni parovi na najopštijem planu posmatranja prostora i odnosa čoveka prema prostoru su grupisanje (okupljanje) i kretanje, ograđivanje i uključivanje, jedinica i mnoštvo, individualno i kolektivno. Ovi dijalektički parovi dati su u "platformi za ocenjivanje tipičnosti" koja čini suštinu razmatranja prostornih odnosa u teorijskim radovima ovog značajnog autora.

Totalitet i sinteza

Opšte je poznato da dijalektika deluje svuda u prirodi, ljudskom društvu i mišljenju.

Sve pojave, odnosi, stanja i procesi, tvorevine ljudske kulture i civilizacije, pa i urbanizam i arhitektura kao globalni predmeti istraživanja nauke o prostoru, zatim misao o prostoru i arhitekturi, ali takođe i svi pojedinačni arhitektonski objekti - kao dela arhitekture, dakle, sve podleže dijalektičkim zakonima.

Nama je blisko shvatanje da dijalektika uključuje sintezu i obrnuto. Pojmovi dijalektička sinteza, polarna sinteza, kao i istorijska sinteza upravo izražavaju suštinu tog odnosa.

Totalitet i njegovo puno afirmisanje impliciraju baš to jedinstvo dijalektičke analize i sinteze, koje su shvaćene u celini i nedeljivosti.

Stoga je prihvatljiv temeljni stav da se teorija i praksa prostora, dijalektički shvaćene i zasnovane, moraju baviti stvaralačkim razrešavanjem upravo istorijski nagomilanih protivrečnosti, uz punu svest o brojnim složenostima i antinomijama kojima su ispunjene ljudska priroda, grad kao najsloženiji poznati sistem i njihov odnos kao najveća tajna.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:27

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:28

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:38

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:39

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:40

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 06:40

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:48

Narednih nekoliko fotografija imaju za cilj da prikazu jedan od nacina osvajanja prostora u stanu. Osnovna karakteristika su mirne boje u prostoru ( preovladava bela boja ), u kojem je tradicionalnom dodati elementi savremenog. Veoma intereseantno.

Слика
Последње учитавање од Čičikov дана 30 Мар 2007, 16:06, учитано 2 пута укупно.
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:49

Drugi hodnik.

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:51

Kuhinja.

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:56

Gostinska soba.

Слика

Слика

Слика

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:58

Spavaca soba.

Слика

Druga spavaca soba.

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 15:59

Kupatilo.

Слика

Слика

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 20:42

Jedan od nacina kako se moze resiti prostor spavace sobe.
:wink:

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 30 Мар 2007, 20:43

Слика
"Artem non odit nisi ignarus."