Auh, Tvorče, što je ovo dobro!!!

Sve u vezi sa sajtom

Уредник: Moderatori

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Auh, Tvorče, što je ovo dobro!!!

Порукаод ljuba miljkovic » 16 Нов 2007, 00:53

Слика

Добро је што се не појављујеш,
ма како те ја звала :
урлајући да се оре брда,
говорећи тихо у слушалицу
или нечујно сплеткарећи
са силама невидљивим.

Истина,
можда би се нешто и догодило
кад бих те дозвала.
Но, нема ничега јаловијег
од размишљања о томе
шта би било кад би било.
Оно што треба да буде,
свакако ће и бити.

Добро је што се не појављујеш.
Овако ми се чини
да је сва слобода овога света
моје власништво.
Зато је и продајем у бесцење
за сваки наговештај твог доласка,
иако ме време непрестано обмањује
и плаши,
а места на која долазим изгледају
као да си их управо напустио
уз обећање да ћеш се брзо вратити.

Зато тако пажљиво посматрам
сваки трг,
сваку уличицу,
тек посађено стабло
и птицу у лету,
тражећи у њима
бар сенку твоје сенке,
јер знам да ћеш и ти
стати пред њих,
овако као ја,
и да ће их твој поглед упитати
јесу ли ме видели.

Боље је да прећуте истину
јер није лако признати
да су видели само сенку
онога што уствари јесмо.

Зато је боље што се не појављујеш.

Овде ме не би ни затекао.
Овде је само моје тело,
бледа сенка моје душе
која се ни на тренутак не одваја од тебе
јер, кад би се то десило,
било би равно смрти.

Не напуштај ме
када се будеш појавио!

Виолета Милићевић

Hajdemo, kad, tako, naidjemo na sve što je lepo, što nas pomeri iz realnosti... pa neka je to reč, slika, pojava, gest...

... da postavimo u ovoj temi... eda bi svi znali šta nam je, bar na tren, ulepšalo svakodnevicu...

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 16 Нов 2007, 09:26

Meni su mnoge Violetine pesme ulepšale dan.
Imao sam retko zadovoljstvo da kroz prste propustim desetine veličanstvenih stihova, da ih šapućem poluglasno, da budem katkad ljubomoran što nisu moji...
Da.
Veličanstveno!

Корисников грб
PjescaniSat
Čuvar grada
Čuvar grada
Поруке: 3003
Придружен: 15 Сеп 2005, 08:50

Порукаод PjescaniSat » 21 Нов 2007, 09:45

a tek sto meni pase u ovom periodu, e ispisala je ovo kao da je usla u moju dusu... svaka cast!
Izmiču dani kao zrnca pješčanog sata, svi znamo da ponovnog okretanja nema... gradimo i ostavimo tragove za nama

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 21 Нов 2007, 23:42

Milutin Bojić

DOMINUS

Ja sanjao nisam žene pune čara,
Ja sanjao nisam da ću u životu
Uživati nebo kada se otvara
I raskošnu tvoju pruža mi lepotu.

Iz naručja moga kad si posle plesa
Gledala me dugo okom od kadive,
Osećah iz tebe dah čežnje i besa,
Dah od koga živci umiru i žive.

I palo je veče požudno i sneno,
U dubokom miru šutale su grane,
Tad o tvoje rame oslonjen sam, ženo,
Željno pio miris tvoje kose vrane.

Pripijeni žudno, dok se ruke stežu,
Pustili smo život nek teče bez mete,
Nek sunčeva deca kola za put prežu,
No ja tebe volim, ti veliko dete.

Jedan trenut sreće duboke i svesne!
I strujom života zaborav će pasti
Na tu ljubav što ko žar nenadan blesne,
Vreme kraj po kraj će od srca nam krasti.

O, neka se živi i peva bez bola!
O, neka se živi i grli se mrući!
Ja znam samo sladost ovog plačnog dola
I ne znam za okov koji treba vući:

Skinućeš i nebo kad ga želiš svući.

A znamo ga samo kao pesnika smrti... Grobnice Plave...

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 22 Нов 2007, 18:07

Ja retko hvalim poeziju. Ono što osećam ne umem da objasnim, pa se i ne namećem. Ponekad prećutim, reda radi, ali ovde je teško ostati ravnodušan.

ЈЕЦАЈ НЕБА

А што си се раскририла над овим
Вазда насмејаним Небом,
Па зубе пљујеш олова пуне
На багреме беле, храстове, жбуње,
Од јаблана вешала правиш,
Судиће ти шуме,
Свака ће травка да те прокуне;
И када ти се поглед рђав на тмину привикне,
Сунце ће ти судити и Месец и Звезде.

И они ће да зажмуре, проћи ће година много
А ти се више никад нећеш моћи заклети Богом.
Цркве ће ти бити прашњаве и празне без икога
Да те дарива или за здравље пита,
Јер ти ето јутрос ништа није
Да ми мрвиш сунцокрете, моја жита.

А што ми ко авет кружиш над главом
Ко неман нека чепатрљаш славом,
Кад ми је пролеће у земљи и оранице миришу,
Што ми јагњад будиш и чангријаш сада
Када ми голубови, магарци и вуци као једно дишу.

Да Бог да, неће те чути ни једна врлина људскога рода,
Ни љубав, ни осмех, мале ни велике радости и туге
И нека те се страст смирају никада не пода
Јер ти данас није ништа да ми вежеш мостове у пруге.

И ово Небо, Небо… вазда насмејано!

Да ми због тебе сто пут на дан пшеница плаче,
Што сикћеш ко лажљива врана,
Мислиш, жене ће ми вашљивице бити а
Деца гробљем трчати одрпана.

Сврбеће тебе ово нераспевано поље кукуруза,
Коровом клијати шуме и вода цурети из блата,
Јер те молим да руке спустиш окрвављене
А ти нећеш, нећеш из ината.

Светлана Пољак

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 23 Нов 2007, 00:33

"А што ми ко авет кружиш над главом
Ко неман нека чепатрљаш славом,
Кад ми је пролеће у земљи и оранице миришу,
Што ми јагњад будиш и чангријаш сада
Када ми голубови, магарци и вуци као једно дишу."

Sky, brate slatki, mnooogo dobro, ali jeza izbija iz svakog stiha... Nije za ove sitne sate.

Izdvojio sam ovu strofu jer mi izgledaju najmirnije u pesmi, možda i radi dve lepe reči, koje deluju neobično jer se retko sreću u poeziji:

... "чепатрљаш славом" i "чангријаш сада".

Imam odgovor, srpski, odnosi se, naravno, na ovu neman raskriljenu... što se inati... ko ovaj doleopisani...

Takvo ko ti što si - rodilo se nije

Otkada podmetnu kukavica jaje
i reka poteče ušću od izvora
s drveta saznanja zmija otkada je
ubrala jabuku i otkad govora

zala i nesloge međ ljudima ima
i noć otkad traje i dan otkako je
i otkad se mačke ne vole sa psima
i otkad na nebu bogovi postoje

otkada sneg pada ne da skrije brda
već da svako zvere putanju otkrije
otkad se goveda sabraše u krda

svinje u čopore a strah u kanije
otkako je kamen prestao da mrda
takvo - ko ti što si - rodilo se nije

Posleponoćne

(Kad i mesec zađe)

Nikom
kao tebi ne doteklo

Da ga imaš
za leglo zmija
za okot rogatih
za pesmu buljuna

Da ga imaš
kad guje propište

Da imaš
ičim
kurjake da svabiš
kad kumstvo u oganj
slavu u psovku i kletvu
nož u brata
zdeneš

Da imaš čime
u truloj zemlji
sestru
(koju si maljem)
da obraduješ

Miroslav Jozić

Ne znam kako i kada će mi san na oči posle ovoga...

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 26 Нов 2007, 01:15

Слика

Francisco Goya, Gola Maja

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 01 Дец 2007, 11:30

Karina Avagijan-Jevtić i Miroslav Cenić

Kaligrafija sa ornamentalnom ikonografijom

Poštovani prijatelji!

Kulturne baštine svih naroda počivaju na materijalnim vrednostima koje se zajedno sa duhovnim prenose generacijama u nasleđe. Baština srpskog naroda očuvana je zahvaljujući opstanku materijalnih dobara i počiva na tri stuba koji čine vezu naših generacija sa prethodnim. Ta tri stuba su jezik, pismo i manastiri sa freskama koje su neodvojivi deo evropskog srednjevekovnog slikarstva.

Naša ideja je da Vam pokažemo lepotu srpskog srednjevekovnog rukopisnog pisma.

Ćirilično pismo je završilo svoj prirodni razvoj u 15 veku i od tada se ne razvija ka pisanom slogu. Mi smo želeli ovom izložbom da pokažemo nekoliko formi ćiriličnog pisma. Uz pismo smo obradili i ornamente, koji su sastavni deo stranice, a koji predstavljaju posebnu likovnu disciplinu u umetničkim radionicama srednjovekovne Srbije. Sastavni deo ovih radova su crteži ikona i manastira kao neodvojiva duhovna celina kaligrafske umetnosti, i baštine srpskog naroda.

Sa željom da ćemo naići na Vaše razumevanje i uspostaviti saradnju, pozdravljaju Vas,

Karina Avagijan-Jevtić i Miroslav Cenić

Слика

Sveti Sava

Ornamenti su korišteni u Makedoniji, Srbiji, Rusiji i Bugarskoj u srednjem veku.
Rukopisno ćirilično pismo, korišćeno na teritoriji Srbije u 12. veku.

O autorima

Miroslav Cenić
Rođen u Ćupriji 1954. Fakultet primenjenih umetnosti završio u Beogradu, u klasi Bogdana Kršića na katedri grafike. Izlagao je u zemlji i inostranstvu.

Karina Avagijan-Jevtić
Rođena u Ulan-Batoru 1976. Pohađala školu minijature u Jerevanu. Školu za dizajn završila u Beogradu. Izlagala je u zemlji i inostranstvu.

http://www.rastko.org.yu/likovne/karina/index.html

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 17 Дец 2007, 20:02

Слика
(Foto: Leonardo Gabrielli: Il volo del picione)

Slutnja

Завара ме, тако, нека чудна слутња,
неко ново „ А можда, ипак...“
и почнем да му се надам.

Онај голуб се тада врати
и гледа ме са суседног крова,
и то увек кад помислим да је све узалуд
и да никад није ни могао
да буде моја стварност
јер он, заправо, не може припасти никоме
пошто превише припада себи самом.

А опет, довољно је било само да ме угледа у маси
и да баш мени пружи руку
(случајно, наравно, јер увек је све случајно,
а онај који у оваквом следу догађаја види некакву законитост -
сам себи ставља наду, као омчу, око врата),
и да помислим да је то очигледан доказ
и знак да нисам ништа умислила.

Вероватно ћу ујутру, кад отворим очи,
опет помислити: „Боже, ако је он тај,
пошаљи ми неки знак,
и никада више нећу посумњати да је воља Твоја“,
и уплашићу се још више него прошли пут
уколико баш тада слети онај голуб на кров
и загледа се у мене.
Она лепа слутња претвара се у стрепњу,
и почиње да боли.

Зар је могуће да никад не постанемо имуни
на онога који је најжељенији и најнедостижнији од свих?
Зар је могуће да је слутња једино што нас чини живим?

Виолета Милићевић

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29841
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Јан 2008, 22:43

Hladnokrvna

Rekose mi u opstini, mada mi nisu dali na uvid tvoju krstenicu
da nisi rodjen u Zamrzivacu, ni na Severnom Polu.
Rekose:”Ne pise nista. Ne dajemo takve podatke.
Ne moze bez licne karte. Vi niste normalni, sta pitate!!!”
Zahvalih na komplimentu, divno je biti nenormalan. Umalo batine nisam dobila.

Upitah tvoje prijatelje i rodjake, odmahnuse rukom:
“Mislis na Sezama!? O, taj se tesko i nama otvara.”
“Ne znamo odakle mu, ni kako mu kockice leda kruze krvotokom.
Takvih nije bilo u nasoj familiji.
Hteo je onomad da se prijavi za Ginisovu knjigu rekorda.”, rekose tvoji.

Ne vredi, moracu sama…

Odakle si se samo stvorio Leden?
Matematickim putem stigoh do onog cuvenog:
“Zadatak ima vise resenja.”
Da ne dolazis ti sa neke daleke ohladjene Zvezde?
Ocigledno je da nismo sa iste.
Bacam se na Fiziku. Kakva greska se godinama provlaci:
:”Dajte mi polugu i oslonac i pomericu Zemljinu kuglu.”
To je neprimenljivo na tebe, Hladnokrvnog.
I Zemlju ce uspeti pomeriti - tebe ne.

Izvajacu te nocas od gline, isklesacu te u gipsu i gledacu dugo u te tvoje blesave oci.
Pusticu neku pesmu, zapalicu cigaru i udahnuti duboko. Onda cu ti samo lupiti cvrgu…

Znas kako me je bolelo kad su mi slucajno iz ruku izbili najdraze izvajano delo?
Znas kako me je povredilo kad su neka pobacali… mrzelo ih je da brisu prasinu.
I kako mi je bilo kada su mi ukrali odlivenu saku?
Mora da se secas, pricala sam ti to.

Prvi put, niko mi nece nista razbiti.
Ja cu te cusnuti sama, skliznuces sa stola.
Ucim da budem Hladnokrvna zivotinja.
Nema tu kod tebe, moze se, ne moze se, jednostavno mora se.
Dobicu keca velikog k’o vrata, izlazicu i na popravne u Avgustu,
ali cu kad-tad izvuci bednu dvojcicu i bar toliko postati tebi bliza.

Oticicu i na hemijsko ciscenje, da mi te izvuku kao fleku.
Ako oni ne uspeju, izbrisacu te iz sebe sama.
Ucim
da budem
Hladnokrvna
zivotinja.

autor: jelenaartpoezija
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 17 Мар 2008, 12:11

Dobili smo neobičnu i nesvakidašnju, ali sjajnu pesnikinju.
Umesto da prepisujem, čitajte...

Слика

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 11 Мај 2008, 13:47

Sky Seeker пише:Dobili smo neobičnu i nesvakidašnju, ali sjajnu pesnikinju.
Umesto da prepisujem, čitajte...

Sjajne pesme, ali mnogo sumorna atmosfera, tamna... jedva nadjoh jednu
što viri kao zračak iz oblaka...

23
Zaškiljim kroz videlo resetki
Nadiru
Šumovi detinjstva
Simboli intime
I snovi
Jedan po jedan
Jedan po jedan
I nasta vreme
Vreme sa druge strane zida
I života iza nas

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29841
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јул 2008, 13:29

Lažem ako kažem
Da sam srećan
I nema ničeg više
Velikog u meni
Dok se godine
Jedna za drugom nižu
Maske sve brže spadaju
I ostaje samo lice umorno i prazno
Ja nemam više šta da ti dam
Osim pesme
Što pola lule duvana vredi
A daleko od toga da sam svetac
Daleko od vizije
Koju si o meni stvarala
Ti.... lutko...
Tebe je sve ove godine
Bilo lako lagati
Al` noćas je iskren
Starac sedi
( zaratustra)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29841
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Сеп 2008, 13:09

Mir?
Baš mi bilo žao te ptice. Danima je bezuspešno pokušavala da napravi gnezdo ispod krova naše kuće. Svaki put kada bi kljunom plela grančicu u to njeno gnezdo, ona prošla koju je pre nekoliko minuta donela bi pala dole. Vrlo brzo je ispod tog njenog neuglednog gnezda bila čitava jedna gomila grančica, pa više nije morala daleko da leti, nego se samo pusti dole i pokupi jednu od njih, odleprša desetak metara gole i zavuče je u hrpu grančica iz koje opet ispadne ona prošla... Danima smo svi u kući pokušavali da skontamo zašto baš tu hoće da napravi gnezdo ako je to nemoguće. Moja keva umalo da joj naštrika gnezdo... Na kraju je snela dva jajeta koja su se samo skotrljala s grede i razbila se o beton.
Слика
posted by Lazy_Rider
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29841
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 14:45

XXX - Miroslavu Antiću

Ti i ja
nikada ne možemo osvanuti
u istoj kafani,
ne možemo zajedno hodati
na rukama
i tražiti plavu zvezdu
da nam obasja sobu.
Ali, ipak, uporno želim
da bar za trenutak
budem tvoja dama herc
i da mi šapneš na levo uvo
sve što nikada nisam čula.
Kada su mi javili: Umro si
- nisam im poverovala.
Tvoje su ruke
vetar u mojoj kosi,
tvoje su oči
najsjajnije zvezde
- osećam te u sebi.

Gospodine Antiću,
Sa skakavcima sam se potpuno ispričala o uzaludnosti postojanja. Ne znam šta ću sa mahovinom – došla mi je pod prozor. Smeje mi se kao da misli da ste sasvim mrtvi i da mi ne možete pomoći. Smejem joj se u lice, iz inata, da sakrijem strah od prolaznosti. A Vas uporno sanjam, noću, kad me niko ne čuje, jer mi ne veruju da postojite. Uzalud pokušavaju da usamljenost leče tuđim usamljenostima i ne primećuju da time samo umnožavaju usamljenosti.

Gospodine Antiću,
Vi bi me tako divno razumeli, da ste hteli da me čujete.

Gospodine Antiću,
Novi Sad mi se prikradao sa leđa dok sam posmatrala uspomene kako odnosi Dunav. Sve je nagoveštavalo da će te me Vi i Novi Sad dočekati sa lepim vremenom. Drugačije ne bih ni kretala na put.
Poklonila sam se Vašoj okamenjenoj prisutnosti. Da li mi se učinilo da ste se šeretski osmehnuli? Prosula sam pred Vaše noge svoje okamenjene trenutke. Da li mi se učinilo da ste mangupski namignuli?

Gospodine Antiću,
Sakupljam lišće po parkovima tražeći na njima Vašu poruku. Prevrćem oblutke tražeći neki Vaš znak. Ćutite...
Bili ste mi vodič kroz prvu ljubav i ubedili ste me da ova poslednja nije i konačna, a Vi ćutite... Ili sam ja zaboravila pra-govor, onaj tanani jezik osećanja koji nas je povezivao.

Gospodine Antiću,
Iskoračili ste iz stvarnosti i preselili se u večnost u pravom trenutku, pre prvog pucnja, jer znali ste da pravom umetniku ne trebaju tuđe crne marame, krv i plač za inspiraciju.

Gospodine Antiću,
Glasnik koga ste poslali da mi prenese poruku sapleo se o moj okamenjeni trenutak. I sve se rasulo. Nešto je odneo Vetar, nešto je oteklo Rekom, nešto su pokljucale Ptice iz telefonskih žica.
Meni je ostao blesak onoga što je moglo biti.
Zorica Aćimović
Слика