:: Forumi Tvorca Grada ::

Магла која не нестаје данима...:-(

Полуцуре не постоје: ил' су жене ил' девојке. Злих језика све се боје јер су мете нескривене сваком коме отпор пруже кад не желе да се друже с друшканима што им нису занимљиви или згодни. Нека виде ти друшкани где је место сваког од њих: да л' од оних непотребних ил' од оних неопходних сваки од њих ...

Старлете - то су секе и тете
Што живе у неком своме свету
Где шљаште шљокице и парице шуште,
Ако ме разумете.

Мреже су бачене. Ситне ће рибе у њима остати, гладне и жедне. Крупне ће и тада, незасите , гостити своје трбухе, бедне, `место да снагу и силу своју паметно бар тада употребе, гризући мреже, кидајућ` конце да спасу макар саме себе. Тад би виделе: пут ка слободи никада није за једног створен. За свак...

Багри нек се суди, јер само то је
начин да се друштво ишчупа из блата!
Запитам се да л` су икад били људи
или увек багра што се игра рата

са онима који њихове су крви?
Багра не признаје ни оца ни брата,
а камо ли Бога, истину и правду...

Цура има свакојаких,
не зна има се број ни ред.
За неког су рајско воће,
а за неког - чемер, јед.

Лавиринт - то тек је једна чудна стаза, вијугава, ломна, нејасна и себи. Пође некуд па се предомисли брзо, јер ни сама не зна ни шта би ни где би. Иза првог угла скрене некуд десно. Потом, изненада, с леве стране гласе зачује па окрет направи одједном, све мислећи да ће бар то да је спасе. И тако се...

Хвала, Мустрице!
Жива, здрава и срећна била и ти и сви чланови Творца града!

Срећна MMXX!

...мир...

Ђевојка је јутрос поранила, прије сунца, ка извору једном, лице бјело како би умила и водице хитро заитила да је носи своме драгом жедном. Он болује од љутијех рана, којено је лане задобио кадно му је у по бјела дана, нашавши га без оружја, смртно метак срце живо погодио. То не бјеше метак ко сви др...

Влажан убрус на вруће чело ставише младом рањенику у чијем оку се пламен још вио. У том пламичку је живот страшну, упорну битку с болешћу био. У магновењу сети се младић како је драга спустила руку на исто чело пре но што оде нетрагом из тог сећања бледог. И пре но што рече: "Воде!... Воде!&quo...

Младунче једно свој траг у снегу јутрос је рано оставило. Искрало се из мајчиног крила, па се у шуми изгубило. По трагу поћи ће мајка, отац, ал` траг да нањуши може и вук и свака зверка што мори је глад ил` ловац неки што зачује звук тих нежних стопа док тихо снег под њима топи се и умире, блед. Ко ...

Женске су сузе -таштине узе
ил` срца чедног видљиви знак.
Да разликује једно од другог
не може нити уме свак.

Ово није цео "Др". Ја сам давно, пре дванаест година, са драмском секцијом, направила модерну верзију "Др-а", а постављала сам делове које сам претходно прекуцала (пошто немам програм за то). После смо много тога штриховали и радили у ходу, тако да је на сајту остао недовршен &qu...

Уранак тог маја за памћење беше - пролеће је чари показало свима: мирисаше цвеће и појаху птице, озарено срећом беше свако лице. Већ следећи беше обележен громом - засеваше муње, ветар пир свој поче. Полегла је трава, просуше се кише , на лица, уз осмех, и туге се свише. Ипак, сећања су сва та мени ...