PRILOG O SLEPIMA

Kada se govori o slepima, treba imati u vidu nekoliko veoma važnih činjenica. Pre svega, slepi imaju iste potrebe kao i osobe zdravog vida, a razlika je samo u načinu na koji se te potrebe zadovoljavaju. Razvoj slepog deteta teče prema istim zakonitostima dečijeg razvitka kao i kod dece normalnog vida. Slepa osoba svoj nedostatak ne oseća direktno organski. Najveći problemi u životu slepih nastaju zbog predrasuda o njima, koje su na žalost još uvek veoma rasprostranjene. Ova činjenica je najefektnije izražena u stavu Helen Keler koji glasi: "Ne slepilo, već stav drugih o slepima, to je teret koji je teško nositi."

Slepoća sama po sebi ne bi predstavljala krupan problem, kada bi predrasude o slepima u društvu bile otklonjene. Nepoverenje sredine prema slepima predstavlja najznačajniji izvor problema za ove osobe. To je barijera koja se najteže prevazilazi čak i u društvima u kojima je zaštita slepih veoma razvijena. Svet u kome živimo stvoren je po meri onih koji vide, tako da su slepe osobe prinuđene da se prilagođavaju i da pronalaze razne zaobilazne puteve, kako bi zadovoljili svoje potrebe.

Slepe osobe vode neprekidnu borbu kako bi se što bolje afirmisali i postali korisni i ravnopravni članovi društvene zajednice. Slepi u velikoj meri i uspevaju u tome. Školuju se, stiču univerzitetsko obrazovanje, zapošljavaju se kao stručnjaci raznih profila, stvaraju porodice, bave se sportom i slično.

Ukoliko su kod slepe osobe normalno razvijene mentalne sposobnosti, nema nikakvih prepreka da se ona razvije u društveno prihvaćenu i socijalno kompetentnu ličnost. I kod nas i u svetu postoje brojni primeri veoma uspešnih slepih ljudi. Pomenimo npr: pesnika Miltona, muzičare svetskog glasa: Stiva Vondera, Rej Čarlsa, Andrea Bočelija ili Hozea Felisijana. Slepi su uspešni i u političkom životu. Jedan od ključnih ministara vlade Velike Britanije je potpuno slep čovek. U pitanju je dr Dejvid Blankit ministar unutrašnjih poslova, koji je pre toga bio i ministar prosvete. U ovu grupu možemo svrstati i Noela Rinijana koji je svojevremeno proglašen za najboljeg studenta elektrotehnike svih vremena u Sjedinjenim američkim državama. Veliku pažnju zaslužuje i već citirana Helen Keler koja je uprkos potpunog gubitka vida i sluha stekla najviše akademsko obrazovanje i zahvaljujući svom radu postala poznata širom sveta. Naravno broj uspešnih slepih ljudi je daleko veći, ali nam prostor ne dozvoljava da ih sve nabrojimo. Sve pomenute ličnosti su potpuno slepe, što najbolje pokazuje da slepe osobe nisu manje sposobne od ostalih, samo im treba pružiti odgovarajuće uslove za život i rad.

U našoj zemlji veæina slepih se školuje u specijalnim školama internatskog tipa, a u poslednje vreme sve je veći broj onih koji pohađaju redovne škole zajedno sa decom normalnog vida. Zapošljavanje slepih je otežano zbog teške ekonomske krize u kojoj se naša zemlja nalazi i to je ozbiljan problem sa kojima se slepi suočavaju. Pri organizacijama slepih tamo gde je to moguće, postoje preduzeća tzv. Zaštitne radionice u kojima se slepi zapošljavaju, ali naš osnovni cilj je integracija slepih i uključivanje u širu društvenu zajednicu. Pored svih teškoća sa kojima se suočavamo, slepi u našoj zemlji ravnopravno sa osobama zdravog vida stiču univerzitetska zvanja iz oblasti: psihologije, istorije, filozofije, prava, stranih jezika, sociologije, muzike i slično. Radi boljeg i lakšeg ostvarivanja svojih potreba, slepi se okupljaju u svojim organizacijama Savezima, gde ostvaruju svaku vrstu pomoći. Savez slepih je dobrovoljna, humanitarna, nevladina i neprofitabilna organizacija, koja u ime države radi na rešavanju problema slepih u gotovo svim oblastima života. Za sve one koji imaju predrasude o slepima, naša poruka bi glasila: "Oči gledaju a mozak vidi": Budimo tolerantniji jedni prema drugima i naučimo da je svako na prvom mestu čovek pa tek onda invalid.


HUMANI LINKOVI