МИЛАН КОМНЕНИЋ (1940. - )
ПИР

I
Са губилишта и главосековина
расте отаџбина,

испод каме од братске руке,
уз лелеке,
кроз јауке,

точећи крв уместо вина
расте домовина,

из безданица и голубњача,
засутих кречом, без крстача,

кад лобање наћне маховина,
расте домовина,

или у недоба, пред раздање,
чим нестане пировање

те браћа браћу смакну
а над труплима гаврани гракну

из ситих јама, из јазбина
расте отаџбина.

II
Испод иконе светог Јована,
уместо смокава и дувана,

Кандила, ораха и пшенице
у коју журе мртве зенице,

Леже Милуша, Видак и Стана,
и до ње дете од годину дана,

Рада уз огњиште, Радоје на сиси
мајка заклана, а отац виси,

Мртва рука сестре брани мртвог брата,
дршка ножа из прекланог врата

Усправни у смрти, страшни и невини,
наздрављају домовини.


ЛОВЋЕНСКИ РУКОПИС

Уђи у стену да измир будеш противности
Не да сустанеш, разгранавши се, већ разлике
Озбиљношћу што предстоји да прелијеш.

Мир под храстом, извор и оскудица…
У тебе, на висини, гледаху кад је младеж јачала
Без устезања нудећи прса довршитељки ватри.

Уђи у стену приправан
За све накнадно. Да се измириш
У очврслом небу, са огњиштима
Које је посекла унакрсна студен.

Коме просветљавати? Никада поновљиво,
Никада појмљиво избећи. А бити сусед
Варкама, а бити туђин сестрама,
И остати у сумњама, тек рана која
Проговара дубље од срца.

Где литица исписује стрмину по ноћи народа,
Уђи у стену, сав завичај да си,
И не реци о гласу што те уведе
У пределе где вода изгрева, стабла
Где ходају, а ваздух зуји на пропланку
Првог навештења,
Да мера будеш и недоступно лице.

Празно је на врху одакле полете завет…
Да, то време које не двоји како и зашто,
Тај блуд обликовања. Зар све уступа вољи
Орла који надраста плавет?

Па ако духу није дато да учвршћује,
Дај, ти, у срцу свеукупан, учини да се
Приволимо жилама што бију кроз изданке
Рукописа горског где се завет снује,
Остајући занавек где јеси, горе,
Иза крилате црте, Владико.


БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ:
Милан Комненић је рођен 1940. године у Пилатовцу. Живи и ствара у Београду. Изузетно је активан на плану заштите виталних српских националних интереса.
Објављене књиге:
- Ноћ писана ноћу, 1965.;
- Гвоздена лоза, 1970.;
- Орионов пут, 1971.;
- Тапија о извору, 1972.;
- Новије српско песништво, 1972.;
- Ерос и знак, 1975.;
- Ти, риђокоса олујо, 1976.;
- Свођење рачуна, 1980.;
- Мамула за њене сапи, 1980.;
- Изгон, 1986.;
- Јона, 1988.;
- Косовски полом, 1988.;
- Обраћања, 1989.;
- Опела, 1990.;
- Узнесења, 1990.;
- Риданица, 1992.