број 2
22. новембар 2010.
УКРАДЕНА СРПСКА ИСТОРИЈА

НА РАДОСТ СВИХ

„Никољско јеванђеље”, једно од најлепших србских средњевековних рукописа које има велики значај за ширење учења Србске православне цркве, поново је, после више од 150 година, у манастиру Никоље. Први примерак фототипског издања, монахињама манастира уручио је Владимир Давидовић, саветник у Министарству правде.

Монахињама манастира Никоље, прошле суботе је уручен први примерак фототипског издања „Никољског јеванђеља”. Први примерак овог драгоценог рукописа србске културне баштине, монахињама манастира уручио је Владимир Давидовић, саветник у Министарству правде. Претпоставља се да је „Никољско јеванђеље” настало у 14. веку у манастиру Никоље, које је пронашао 1820. године Вук Стефановић Караxић. Рукопис је 1854. године из манастира однео Вуков зет Алекса Вукомановић. Јеванђеље је вековима чувано у Овчарско кабларском манастиру, касније у Народној библиотеци у Београду, а 1915. године „прати” србску војску и народ на путу према Крфу. На Косову му се губи сваки траг, и тек недавно је пронађено у библиотеци „Честер Бити” у Даблину. Јеванђеље је нестало за време Првог светског рата и дуго није била позната његова судбина.

- Верујем да се радује цела околина што смо добили натраг оно што нам је одузето. Сањали смо да се у манастир врати ово јеванђеље у оригиналу. Велика је вредност и обновљеног, јер знамо да нас Господ Бог кроз силу јеванђеља чува. У манастиру имамо и других јеванђеља, али Никољско је најстарије а и потекло је одавде - рекла је мати Еупраксија, игуманија манастира Никоље.

Претпоставља се да је ову драгоцену србску културну баштину, после рата однео амерички колекционар Честер Бити, који је рукопис са вредном колекцијом поклонио Ирској. У Даблину је, у његову част, основана библиотека у којој се и данас налази оригинал рукописа.

Према истраживању новинара Родољуба Петровића, у траг „Никољском јеванђељу” ушао је Владимир Мошин, преко лондонског слависте Xона Барникота, који је желео да се консултује о неким словенским рукописима из чувене библиотеке сер Честера Битија у Даблину. Мошин сматра да је „Никољско јеванђеље” израђено за босански краљевски двор у последњој четвртини 14. века, када је босански владар Твртко Први, после смрти цара Уроша 1371. године, почео да претендује и на српску круну. Штампање фототипског издања „Никољског јеванђеља”, једног од најлепших србских средњевековних рукописа које има изванредан значај за ширење учења Србске православне цркве, реализовано је на иницијативу Владимира Давидовића. Предајући први примерак драгоценог рукописа, Давидовић је истакао да није највећа несрећа то што се јеванђеље налази у Ирској, у Даблину, већ што су многи на ово јеванђеље потпуно заборавили.

- Хвала на могућности да вам као мирјанин, на овом светом месту вратим оно што вам је неко однео у најбољој намери. У најбољој намери га и доносим - рекао је Давидовић предајући јеванђеље игуманији манастира Никоље, мати Еупраксији, да га, како је истакао, стави на свети престо, на радост свих, на славу Бога, његовог сина Исуса Христа, манастира и Србске православне цркве.

Н. Р.

Добра намера
- Они који су га носили, имали су добру намеру, да се похвале, да покажу да је нова српска држава директни наследник средњевековне државе. Они су желели да се тадашњој Европи, која је признала независну Србију 1878. године, представе у најбољем светлу. Нису то биле никакве пљачкашке намере, већ једноставно потреба да се репрезентујемо на најбољи могући начин... У моменту стварања нове србске државе, неко је веровао да је веома важно да ово јеванђеље буде у првој поставци репрезентације Србске православне цркве. Неко је хтео да покаже везу коју смо имали са Светим Савом и средњевековном Србијом, и то је успешно учинио. Несрећа, Први светски рат... нестало, изгубило се... рекао је, поред осталог, Владимир Давидовић.

Творац Града