број 06
26. јул 2012.
СВЕТОЗАР РАДИШИЋ - НЕОКОРТИКАЛНИ РАТ

Инсерт из књиге Неокортикални рат, Војноиздавачки завод, Београд, 1999, стр 31 до 34:

Очигледно је да није једноставно утврдити какви су стварни ефекти употребе ЕМ оружја и колико су истините застрашујуће приче о нападу на људски мозак. За сада је извесно да су научници „успели” да материјализују системе који користе електромагнетну енергију не само за лечење већ и за раздешавање (обољевање) и уништавање људског организма. Један од бољих примера за то јесте систем HAARP, настао у истоименом пројекту (High-frequency Active Auroral Research Project – Програм за активно истраживање јоносфере помоћу високих фреквенција). При томе, под појмом аурора вероватно подразумавају осим јоносфере и светлосне ефекте (као што је, на пример, поларна светлост) и друге феномене који настају пролажењем електромагнетног снопа високе фреквенције кроз различите слојеве атмосфере и посебно кроз јоносферу. Популарни назив пројекта је „Харфа”, а „рекламира га” једна луцидна изрека аутора пројекта, америчког физичара Бернарда Истлунда (Bernard Eastlund), која много казује: „На овој харфи анђели не свирају”.

Познато је да је пројекат „Харфа”, који углавном производи екстраниске фреквенције (ЕLF – Extremly Low Frequency, од 0–300 Hz), реализован под патронатом америчке владе и да се Опсерваторија за истраживање јоносфере налази у војној бази удаљеној двадесетак километара од места Гакона у забаченој дивљини Аљаске. Систем, наводно, може да обезбеди: 1) скретање ракета са трајекторије и заштиту од балистичких ракета са нуклеарним главама; 2) ометање и контролу радио-комуникација, за које се користи јоносфера[1] као рефлектор; 3) комуникацију са подморницама и испитивање подземних шупљина коришћњем екстремно ниских фреквенција; 4) ометање „нормалног” рада људског мозга, на одређеној територији, деловањем зрацима врло ниске фреквенције; 5) контролу временских прилика у одређеним регионима; 6) посредно отварање озонских рупа грејањем јоносфере итд. Намера пројектаната јесте да искористе јоносферу као виртуелну антену за екстремно ниске фреквенције. Они сматрају да се дејством природног магнетског поља Земље на природни ток електрона у јоносфери ствара својеврсна виртуелна антена за емитовање електромагнетних таласа (ЕМТ) са фреквенцијама од осам херца. Тако произведеним таласима може се утицати на људски мозак, који у тзв. алфа стању (за време психичке опуштености) функционише на тој фреквенцији. Занимљиво је да је др Растко Маглић, професор на Универзитету Колорадо (САД), на предавању одржаном 23. јануара 1998. у Београду, у Галерији науке и технике САНУ, о пројекту HAARP говорио у вези са темом „Нове Теслине технологије – контрола јоносфере”. Његово излагање добија на значају када се зна да је стратег и физичар Дејвид Пит, канадски саветник за развој науке, у књизи У трагању за Николом Теслом предложио да се истражи примена Теслиног дела у области нискофреквентних електромагнетних зрачења.[2] Још је занимљивије да је господин Истлунд заправо покушао да реши питање пласмана природног гаса за компанију ARCO и сетио се да је најбоље да гас остане тамо где јесте, да се искористи за производњу електричне енергије, а да она снабдева суперсистем за уништавање балистичких ракета и контролу временских прилика. То је одгонетнуо и „Њујорк тајмс” када је објавио да ће прва база „ракетног штита” САД бити на Аљасци. Тако је технологија намењена „Рату звезда”, после освежавања знања из области у којој је најпознатији и најпризнатији био и остао Никола Тесла, још на један начин трансформисана у опасно оружје. Званично, HAARP представља научни програм за проучавање промена у јоносфери и испитивање и коришћење јоносфере за развој система комуникација на ниским фреквенцијама и система осматрања, за цивилне и потребе одбране. Поред наведеног, програм би требало да омогући и друге научне пројекте, као што су: праћење и проучавање глобалног загревања Земље, динамика плазме, смањење озонског омотача, деловање сунчевог зрачења на атмосферу, простирање електромагнетних таласа кроз јоносферу и слично. Конкретни подаци о HAARP систему (локација, број диполних антена, површина антенског поља, излазна снага, фреквентни опсег, слој јоносфере на који су усмерена зрачења, резултати досадашњих истраживања) објављени су на Интернету: HAARP Home Page (http://w3.nrl.navy.mil/ haarp.html). Према досадашњим сазнањима експерименти слични онима у оквиру пројекта HAARP регистровани су на следећим локацијама: Arecibo (Тихи океан), Dushambe, Gorkity, Hipas (Северна Америка), Monchegorsk, Sura (јужна Азија) и Tromso (Норвешка). Занимљиво је да су наши научници на посредан начин потврдили могућности система стационираног на Аљасци. Наиме, у студији о геофизичком рату навели су да „јаким радио-предајницима могу да се створе електрични таласи у шупљини између јоносфере и првобитних слојева на Земљиној површини”. У студији је посебно наглашено да се подешавањем тих таласа на фреквенцију можданих емисија човека могу пореметити мождане перформансе, а тиме изазвати промене у понашању за дужи период. Објављено је и посебно упозорење да се таквим дејствима може ослабити борбена способност противника.[3]

Да би се схватила опасност од наведеног пројекта требало би да се подсетимо на опсег фреквенција у оквиру којег се може утицати на мозак и изазвати промена његових различитих менталних стања. Наиме, на мозак активно утичу сва зрачења у опсегу од један до 50 херца. Бета таласи (13–30 Hz) утичу на тзв. бета стање мозга, односно нормално дневно будно стање; алфа таласи (8–12 Hz) на стање спокоја и потпуне релаксације; тета таласи (4–7 Hz) на стање поспаности (дремежа), и делта таласи (1–3 Hz) утичу на мозак у стању дубоког сна.[4] Када се то зна, забрињавају подаци које је у својим радовима навео руски научник Анатолиј Мартинов, који тврди да више од 80 одсто становника Москве и Санкт-Петербурга има синдроме брзог умарања, душевне стешњености и осећања фаталног баксузлука у личном раду. Он не тврди да се на њих деловало електромагнетном енергијом, али сматра да је већина неокортикалних међуљудских утицаја остварена у наведеним опсезима.[5]

С друге стране, познато је да су мерене мождане струје у тренутку слања тзв. телепатских порука у фреквентном опсегу од осам до 13 херца.[6] С тим у вези постоје подаци да је Тесла предвидео да Земљина кугла најчешће ступа у резонанцу на фреквенцијама реда 10 Hz и да је најнижа резонанца Земље на шест херца.[7] Када се те информације „укрсте” с подацима да се људски мозак, када функционише на фреквенцији 10 Hz, налази у стању спокоја и потпуне релаксације (тзв. алфа стању), а на фреквенцији шест херца у тзв. тета стању, односно у стању дремежа, а да је то према истраживањима Николаја Љубимова на додирници између креативне имагинације и звезданих тренутака полудремежа, „између јаве и дубоког сна”, дакле у стању у којем настају највећа мисаона дела, онда је јасно да долази до споја космичке и менталне енергије. Др Велимир Абрамовић из истих разлога верује у бољу будућност: „Балканско полуострво има геомагнетну зону у директној вези са мозгом. Електричне резонанце Земље су ту између шест и осам херца, а то су управо алфа таласи мозга. То је тренутак када из будног стања падате у сан, а мозак може да пропушта нова знања. Ми смо најотворенији за сваку мисао”.


[1] Јоносфера је високо наелектрисани омотач, који опасује Земљу на висини између 64 и 950 километара.

[2] Разлог за то је логичан и једноставан. Наиме, педесетих година 20. века у радовима Вилфрида Ото Шумана, Роберта Галејса, Јурија Блиока, Дејвиса Сетмана, Брајана Фрејзера, Кристијана Шлегела и других светски признатих научника простирање електромагнетних таласа екстремно ниских фреквенција (шест до 30 Hz) и врло ниских фреквенција (три до 30 КHz) истраживано је на основу полазних поставки сличних Теслиним (видети: Галерија науке и технике САНУ, Музеј науке и технике и Музеј Николе Тесле, Никола Тесла – Стогодишњица експеримента у Колорадо Спрингсу, стр. 12).

[3] Савезни хидрометеоролошки завод, Стање и перспективе развоја геофизичких аспеката савременог ратовања, стр. 364.

[4] Др Велимир Абрамовић је још 6. априла 1995, у интервјуу за часопис „Шесто чуло” под насловом Београд нови Јерусалим рекао: „Постоје фреквенције које мењају расположење, али се њихова модулација држи у тајности. Примера ради, фреквенција од два до три херца изазива малодушност, поспаност и умор, а 11 до 13 херца осећање прилива енергије, агресивност и повећање радне способности. Уређаји за евентуални електронски рат на том принципу могу емитовањем различитих фреквенција да онеспособе противника”.

[5] Видети: Анатолиј Мартинов, Има ли Русија будућност? у књизи Како преживети у условима електромагнетне катастрофе, стр. 14.

[6] Према научним истраживањима на мозак се може утицати и у другим таласним подручјима. Алекс Константин и Џон Квин објавили су да се у тајним лабораторијама делује на психу људи електромагнетним таласима у опсегу 435 мегахерца, што је, према њиховим истраживањима, равно фреквенцији људског мозга. Они су за масовна убиства, која се дешавају углавном у југоисточним деловима САД, оптужили лабораторију Робинс АФБ, лоцирану у близини Атланте.

[7] Тек у истраживањима обављеним током 1960. године и након ње утврђено је да Земља резонира са јоносфером на 7,83; 14; 20; 26; 33; 39 и 45 херца. Никола Тесла је својим методама израчунао да Земља резонира на 6, 18 и 30 Hz (видети: Александар Милинковић, Никола Тесла проналазач за трећи миленијум, стр .51).

Светозар Радишић - рођен је 20. Јуна 1949 године у Лесковцу. Гимназију је завршио 1968 у Вршцу. Војну академију ПВО (1972) у Задру. Командно-штабну академију КоВ ЈНА (1983), постдипломске студије (1990) и докторат о теми „Управљање системом за изградњу борбене готовости“ је завршио (1994) у Центру високих војних школа ОС „Маршал Тито“ у Београду. Највиша дужност у војсци му је била – портпарол Војске Југославије. Његови радови су превођени на немачки, руски, француски, италијански, енглески, бугарски и јерменски језик.
Творац Града