број 11
4. јун 2011.
КРИТСКИ ТЕКСТОВИ СУ ДЕШИФРОВАНИ

Написани су на древном словенском језику!

Теорија да је, на територији коју смо навикли да зовемо Европом, заиста постојао заједнички језик и да је то био прасловенски језик, потврђују, између осталог, налази са Крита, једног од признатих центара древне културе. Ово острво одавно привлачи пажњу оних научника који трагају за исходиштем европске цивилизације.

Једна од најважнијих загонетки Крита дуго време су била писмена, која су припадала, како се сматра, познатој минојској цивилизцији III-II миленијума п.н.е. Над загонетком тих натписа који су украшавали, између осталог, такав древни и загонетни артефакт као што је Фестски диск, пронађен 1908. године за време ископавања Фестског дворца од стране италијанског археолога Луиђи Перниера ( Luigi Pernier B.), разбијали су главу многи научници. Важан допринос дешифровању минојске писмености дао је човек који је, како је прихваћено, открио минојску цивилизацију , — британски научник Артур Еванс. Он је писмена поделио на хијероглифско, као и на линеарно писмо А и линеарно писмо Б, утврдио је слоговни карактер линеарног писма, такође и сродство између линеарног писма А и линеарног писма Б, али ниједно од њих није успео да дешифрује.

Тајна је поклекла тек пред руским истраживачем Анатолијем Козељским. У својој књизи «Письмена античных славян», први пут издатој 2003. године, он је представио 44 текста минојске цивилизације, које је прочитао и дешифровао: упутства за различите сфере живота тог времена (правила понашања у гостима, препоруке из медицине, савети младим мајкама, санитарна правила и сл.). Како пише Анатолиј Козељски, приступајући решавању тако сложеног задатка, какав је, без сумње, дешифровање критске писмености, он је пошао од «претпоставке да је критско хијероглифско писмо, које претходи критском линеарном писму, такође слоговно (тј. такав тип писма где сваки графички знак означава слог). Притом, по претпоставци научника, у називу објекта, који је приказан хијероглифом, читао се само почетни слог, тј. примењивао се тзв. акрофонски принцип.

На тај начин, основни задатак истраживача своди се на реконструкцију објеката, чији су цртежи постали основа за линеарне знаке. «У почетној фази дешифровања, — пише Козељски, — представљао се објекат, поједностављеним цртежом, што је и био знак слоговног писма. Из назива објекта чита се само први слог. Тај први слог и даје значење линеарног знака». Паралелно с тим Козељски је издвојио тзв. знаке-лигатуре, који представљају обједињење неколико знакова. Такође, он је утврдио да се у лигатури обједињују слоговни знаци — силабограми.

Трећа најважнија компонента методике, коју је Козељски применио за дешифровање критских писмена, је издвајање т.зв. логограма. Тако је истраживач назвао знаке-цртеже, које је налазио у текстовима, а који приказују објекте, чије се значење утврђује релативно лако и који се читају као цела реч (мада, наравно, могу да улазе у састав и сложеније речи). Аутор је, јединственим методом, све њих свео у посебну таблицу.

1. Важност логограма, истиче у свом раду Козељски, је у томе што они представљају својеврсне репере-контролоре исправности дешифровања. «Код правилно изабраног језика писма, логограм указује на тематику приче и даје звук речи», — пише научник. Тако, најважнији задатак постаје управо правилан избор језика. Ту су Козељском помогла истраживања истакнутог руског историчара и филолога А.Д. Черткова, аутора таквих радова као што су «Очерк древнейшей истории протославян»[1] (1851), «О языке пеласгов, населявших Италию, и сравнение его с древнесловенским»[2] (1855-1857). Чертков је још у XIX в. установио да су, у епохи, која је претходила појави грка-дорана, на историјској сцени, најразвијенији део становништва Средоземља и Балкана, чинила протословенска племена пелазга. Полазећи од тог закључка, Козељски је претпоставио да називе иконографских прототипова треба тражити баш у словенским језицима и ова хипотеза му је омогућила да дубоко узнапредује на путу дешифровања древних писмена. Дешифровање је наведено у његовој књизи (в. илустрације).

Ипак, Анатолиј Козељски, како и треба да буде код правог научника, избегава категоричност. «У овој фази изучености текстова, — пише он, — немогуће је одредити на који дијалекат древног словенског језика се односи језик линеарног писма А». Али, да је ово у сваком случају древни словенски језик, истраживач нимало не сумња у то. Истина, садашње словене и те, који су свој траг оставили на таблицама са острва Крита, одваја временски понор: таблице линеарног писма А из Агиа-Триаде, например, датирају се у XVII в. пне, дакле, питање - да ли смо ми директни потомци тих античких словена још увек захтева свестрано проучавање. Али, подвлачи Анатолиј Козељски, језичке паралеле, такође и неки обреди директно указују на ту сродност.

Напомене:
[1] «Преглед најстарије историје протословена»
[2] «О језику пелазга, који су насељавали Италију, и његовом поређењу с древним словенским»

За Видовдан превео Милош Матовић

Творац Града