број 5
30. март 2011.
БОШКО ТОПИЋ - ИЗДАJА

 

Исто порекло, колевка, завичаj,
снажни корени, стабло и гране,
поносни дедови, и, очеви, нараштаj,
од рођене браће задобисмо ране,
небо им неће дати опроштаj.

Изгубисте јунаштво, чоjство и образ,
остаде вам бруком укаљано лице,
за другога земљу гурате у пораз,
рођеноj браћи сад сте издаjице,
небо нас споjило ви хоћете разлаз.

Плаче земља, наша тужна мати,
преврћу се у гробовима преци,
зар ће брат другога издати,
са чуђењем гледају то свеци,
ваше потомство тако ће нестати.

Брат рођени на путу издаjе -
заjеднички непријатељ обећ’о му сласти,
с намером угушит’ наше нараштаjе,
Србија поносна, гази путем части,
вечно на мукама, ал’ усправна остаjе.

Братски народ мале Црне Горе,
с часног пута ниjе застранио,
некад јунаштвом рушио злотворе,
другога чоjством од себе бранио,
одрек’о се лако свиjетле маjске зоре.

Обрукали прошлост и славне прваке,
с кокошкама орлови се друже,
некад славно оро сада воде свраке,
неповратно срљате у ропство наjдуже,
расплакасте тужне потомке нејаке.

Издајом се у блато срозали,
предводи вас издаjничка клика,
славну прошлост срамно закопали,
држите страну заjедничких крвника,
свето православље тако сте издали.

Кренули сте, опет, путем потурица,
непреболне ране отвориште брату,
крвном непријатељу, срамна узданица,
терет бруке носите на врату,
издаја jе, увек, била странпутица.

Брат у служби непријатељске власти,
одрек’о се свете православне вере,
издао порекло, остао без части,
неће моћи љагу да опере,
само га брат беде може спасти.

Добровољно срљате у ропство,
скренули сте са пута човечна,
погазили прошлост, славу и чоjство,
за издају казна jе вечна,
убијате свето православно троjство.

"Црна Гора jес’ малена",
била гнездо и колевка части,
прљавим играма, вешто преварена,
издајом сте на путу пропасти,
тужном потомству остала осрамоћена.

За рад ваше колонијалне власти,
на којоj се неморални дижу,
њихове болесне среће и сласти,
јадни Црногорци просјаче и гмижу,
непријатељ издаjи додељује почасти.

Црногорски народ гурнули у срам,
у бол, очаj, понижење вечно,
пропасти га води политички шљам,
прецима брука, за потомке нечовечно,
недужном народу наметнули јарам.

Од свих судби стиже те наjгора,
издајом си постала још црња,
дижите се против домаћих злотвора,
како у будућност боса преко трња?
први пут си пала без отпора.

Српски Космет окупир’о "НАТО",
признали сте државу шиптарским зликовцима,
своју будућност гурнули у блато,
грешне вође измирују рачун дужницима,
сестру Србију издали сте зато.

Од Хрватске, Босне до Космета отетог,
зликовцима крваве сабље пољубили,
на путу сте злочинца заклетог,
потомство тужно у црно завили,
за интерес моћника проклетог.

Уништење православља прати нараштаjе,
на Балкану следите непријатеље наше,
почасно им место Подгорица даjе,
српске земље свуда похараше,
сатирање Срба вековима траjе.

Непријатељ мучки у леђа нож забија,
с Божијом помоћи можеш се спасти,
посрнулом брату, дража исламија,
са издајом на рубу пропасти,
брату, срце и душу отровом убија.

Вечни непребол потресао Ловћен,
Свети Острог гори од стида,
високи Дурмитор тугом захваћен,
ко ће болне ране да вида?
у суноврат води морално осакаћен.

Брату ране посолили, погоршали муке,
зликовци вам обећали дар,
остаће вам празне, испружене руке,
окаљасте свети православни олтар,
од малене земље до наjвеће бруке.

Творац Града