број 10
20. мај 2010.
ГОДИШЊИЦА ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА

       20.маја 1349. Државни сабор у српском престоном граду Скопљу усвојио је први део Душановог законика, тј. ''Законик благовјернаго цара Стефана'' заправо првих 135 чланова најважнијег законодавног акта средњевековне Србије, али је пет година касније 1354. на сабору, вероватно у Серезу, допуњен са још 66 чланова, тако да по нумерацији у науци има укупно 201 члан.
       Овај Законик спада у најсавршенија и најбоља законска акта тог времена у Европи. На пример, члан 172: " Све судије царства ми да суде по Законику, право, како пише у Законику, а да не суде по страху од царства ми. Првих 38 чланова Законика говоре искључиво о Цркви. Црквено право је такође било регулисано Номоканоном светога Саве и Синтагми Матије Властара. Титула патријарха у Душаново време била је слична царској и гласила је, "по милости Божјој архиепископ свих српских и поморских земаља". Патријархов двор по средњовековном праву био је место уточишта (право азила).
       Од 39-62 члана се утврђују права и обавезе властеле. Судије су биле дужне да суде по закону, а не да суде по страху од цара.
       Оригинал Законика није сачуван, али је познато 25 преписа из каснијег времена, међу којима су, претпоставља се, најстарији и најближи изгубљеном рукопису Струшки и Призренски препис. Призренски препис је настао у XV веку.

Творац Града