17. 03. 2004.
Komentari, članci, konkursi, pesme, priče, drame, aforizmi, zanimljivosti, senzacije...
010
СЕЋАЊЕ (1994. - 2004.)
Оспоравани, омражени, куђени, хваљени... али свакако непревазиђени Чaрлс Буковски:
Донеси ми своју љубав
Хари је сишао низ степенице и ушао у врт. Тамо је било доста пацијената. Речено му је да je његова жена Глорија напољу, у врту. Видео је где седи сама за столом. Кренуо је заобилазним путем и пришао јој готово с леђа. Обишао је сто и сео преко пута ње. Глорија je седела потпуно усправно, била је врло бледа. Гледала је у њега, али га није видела. Затим га је угледала.
"Да ли си ти диригент?" упитала je.
"Диригент чега?"
"Диригент истине, веродостојности?"
"Не, нисам."
Била је бледа, њене очи су биле бледе, бледоплаве.
"Kako се осећаш, Глорија?"
"Tи си јебач курви, Хари. Tи јебеш курве."
"To није истина, Глориja."
"Да ли ти га пуше? Да ли ти пуше курац?"
"Хтео сам да доведем и твоју мајку, Глориja, али ју је грип оборио кревет."
"Tу матору будалу стално нешто обори... Да ли си ти диригент?"
Oстали пацијенти се седели око столова, стајали наслоњени на дрвеће, или лежали испружени а трвњаку. Били су безосећајни и тихи.
"Kаква је храна овде, Глорија? Да ли имаш пријатеље?"
"Грозна. Не, немам. Jeбачу курви."
"Да ли хоћеш нешто да читаш? Да ти донесем за читањe?"
Глорија није одговорилa. Oнда је подигла своју десну руку, погледала je, стиснула у песницу и ударила се право у нос, снажно. Хари скочи и ухвати јој обе руке.
"Глорија, молим те!"
Почела је да плаче.
"Зашто ми ниси донео чоколаду, било какву?"
"Глорија, рекла си ми да мрзиш чоколаду."
Обилне сузе котрљале су јој се низ лице. "Не мрзим чоколаду! Ja волим чоколаду!"
"Не плачи Глорија, молим тe... Донећу ти чоколаду, донећу ти све што пожелиш... Слушај, изнајмио сам собу у мотелу неколико улица одавде, само да бих био близу тебе."
Њене бледе очи се раширише. "Соба у мотелу? Taмо си са неком јебеном курвом! Гледате заједно порно филмове, a таваницу прекрива велико огледало!"
"Бићу овде неколико дана, Глорија", рекао је Хари умирујући je. "донећу ти све што пожелиш."
"
Донеси ми своју љубав, онда", вришталa je. "Зашто ми, дођавола, не донесеш своју љубав?"
Неколико пацената се окренуло и погледалo.
"Глорија, сигуран сам да не постоји ноко ко о теби бринe више од мене."
"Желиш да и донесеш чоколаду? Добро, гурни ту чоколаду себи у дупе!"
Хари је извадио картицу из свог новчаникa. Била је то адреса мотела. Пружиo joj je.
"Желим да ти дам ово пре него што заборавим. Да ли је дозвољено да телефониратe? Самo ме позови ако ти је било шта потрбнo."
Глорија није одговорила. Узела је карту и пресавила је. Потомсе одлучно сагла, изула једну ципелу, ставила карту у њу и онда је поново обула.
Београд, петак 27. фебруар 2004.
 
ЕКСКЛУЗИВНО: СПИСИ КРАЉА ПЕТРА II КАРАЂОРЂЕВИЋА У АРХИВУ САНУ

Историја изгубљеног престола
Скоро хиљаду до сада непознатих докумената, Академији поклонио дародавац који жели да остане анониман

У Архив Српске академије наука и уметности, институцију која чува многе најдрагоценије списе за српску националну историју, пре два дана стигао је из Швајцарске један изузетно вредан поклон: скоро хиљаду докумената, пре свега писама и преписке из периода од 1943. до 1954. године, Његовог краљевског величанства, почившег краља Југославије Петра Другог Карађорђевића.
Списе, који су смештени у шест великих фасцикулума, Архиву САНУ поклонио је дародавац који је за јавност желео да остане анониман. У Београд их је из Швајцарске донео Предраг Петровић, архитекта из Женеве, којем је поверен важан посао предаје докумената. Тако се, после низа деценија, судбинских обрта и перипетија у које су ови списи упадали, прелазећи из руке у руку, макар део историјске грађе из Канцеларије краља Петра Другог Карађорђевића нашао у најугледнијој и најстаријој културној и истраживачкој институцији његове отаџбине у коју краљ, опет судбинским заплетом, али и вољом многих моћника светске политичке сцене, није успео да се врати све до своје смрти 1970. године.

И телеграм Брозу

Шта све садржи ових хиљаду докумената и да ли се у њима, можда, крије тајна историје једног изгубљеног престола? Тајна, уосталом, путање којом је кренула историја ове земље у последњих пола века и одгонет оног вечитог питања многих послератних генерација, па и данашње – шта би било да се није догодило како се догодило...?
Одговоре на ова, и многа друга питања, врло је тешко дати пре него што добијена грађа буде детаљно обрађена, сигнирана и стављена на располагање истраживачима у Архиву САНУ. За сада, грађа је само пописана.
Па, ипак, већ сада је извесно да је реч о богатој и историографски важној преписци краља Петра Другог – са Черчилом, Идном, Труманом, енглеским краљем Џорџом Шестим, рођаком Карађорђевића преко краљице Марије, румунским краљем Карлом, који је Петров ујак, затим са Фотићем, Јашом Љотићем, Слободаном Јовановићем, Јурајем Крњевићем, Јованом Бањанином, Иваном Шубашићем, Влатком Мачеком, епископом Дионисијем, Бранком Чубриловићем, Радојем Кнежевићем... а ту је чак и један телеграм упућен Јосипу Брозу!
– Први пут је на једном месту сабрана оволика количина докумената за коју до сада нисмо ни знали да постоји, а при том кореспонденти са којима се краљ Петар Други дописује су врло занимљиве личности, готово да нема ниједне важније из емигрантског живота оног доба са којом се није дописивао – рекао нам је, у моменту отварања приспеле грађе, академик Василије Крестић, управник Архива САНУ.
Сазнајемо и да је анонимни дародавац из Швајцарске, пре него што је послао поклон, лично долазио у Архив САНУ да се увери – да ли је то право место за ове важне списе, да ли ће они бити на сигурном, добро чувани и пажљиво истражени. Импресија о институцији била је, без сумње, висока, и списи краља Петра Другог кренули су на своје последње путовање, у Београд.
Архив Српске академије наука и уметности је са задовољством и захвалношћу, као и часништво Академије, прихватио овај поклон, једну од многих значајних аквизиција које се чувају у Архиву САНУ, истиче академик Крестић. Ову институцију, која није позната по обиму грађе, карактерише једна важнија особина – у њеним фондовима се чува изузетно значајна документација за српску националну историју, од средњовековних списа до великих фондова целокупне грађе Вука Караџића, Јована Ристића, Александра Белића, Иве Андрића, Виктора Новака...
– Архив је, нажалост, препун важне грађе и ради у стешњеним просторијама, неадекватним условима, без нужне технике којом би морао да располаже. Било је у плану, поводом стогодишњице, да САНУ добије нову зграду за Архив и Библиотеку, требало је да се постави и камен-темељац, али је од свега остао само пројекат који је једини до краја завршен – каже академик Крестић.

Поздрави ујка Бертија

Необично узбуђење смо доживели у моменту када је са фасцикулума академик Крестић, у присуству Предрага Петровића, развезао печатирани повез и када смо, уз све друге списе, имали прилике да у руци држимо и једно писмо краља Џорџа Шестог, писано на меморандуму Бакингемске палате и упућено Петру Другом. С много топлине отац данашње енглеске краљице Елизабете Друге пише краљу Петру и шаље му поздраве као „ујак Берти”. Јер, Петрова бака, румунска краљица Марија, мајка југословенске краљице Марије, била је унука славне енглеске краљице Викторије, па је тако енглески краљ Џорџ Шести, чије је прво име било Алберт, заправо – „ујак Берти”. У низу других папира, лепотом импресионира на пергаменту исписана диплома јерусалимског реда „Свети Јован”...
И тако, папир по папир, и као на длану део живота последњег, младог, несрећног југословенског краља.
Рођен је у Београду, у Новом двору, у четвртак 6. септембра 1923. године, у зору, као прворођени син краља Александра Првог (1888-1934) и краљице Марије (1900-1961). По очевој узлазној лози био је унук краља Петра Првог (1844-1921), праунуку владајућег кнеза Александра Карађорђевића (1806-1885) и краља Николе Првог (1841-1921), чукунунук вожда Карађорђа (1752-1817). По мајчиној узлазној лози био је унук краља Фердинанда Првог (1865-1927), праунук принца Леополда Хоенцолерна (1835-1905), чукунунук краљице Викторије (1819-1901) и цара Александра Другог (1818-1881) и прачукунунук цара Николе Првог (1796-1855). На крштењу му је кум био војвода од Јорка, као заступник свог оца краља Џорџа Петог. Као дечка, послао га је отац у Енглеску, где га је убрзо затекла очева погибија...
Тешко би било у једном новинском тексту препричати све догађаје који су потом уследили, све до краљевог поновног одласка у Енглеску, на почетку немачког напада на нашу земљу 1941. године, о томе су, уосталом, написане многе књиге и фељтони. Краљева „лакомислена” женидба грчком принцезом Александром у Лондону 1944. године, како је често описивана у нашој фељтонистици и историографији, можда ће после истраживања новооткривене и добијене грађе постати много јаснија, можда ће потврдити или оповргнути претпоставке Слободана Јовановића да је све, заправо, било замешатељство великих западних сила: подржавајући његову идеју о женидби просто су га увукле у смену разних министара и владе и у игру с политичком владом, све док није обесмислио њено постојање, свој повратак у отаџбину и престо. Као у доброј шах партији, мајсторски изведеној, само са живим фигурама...! Да ли је историја увек тако јасна са историјске дистанце?
Што се тиче овог дела наше историје, многе недоумице ће бити разјашњене после истраживања списа из Канцеларије почившег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића.

Даница Радовић